Izvor: Blic, 25.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtev Amerike neprihvatljiv je moralno i pravno
Zahtev Amerike neprihvatljiv je moralno i pravno
Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić izjavio je za 'Blic' da će Savet ministara državne zajednice do kraja naredne nedelje doneti odluku o zahtevu SAD da SCG potpiše sporazum o izuzimanju američkih građana od odgovornosti pred stalnim Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine. On, međutim, nije mogao da precizira da li je Savet ministara bliži odluci da odbije ili da potpiše ovaj zahtev.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Hladne glave ćemo razmotriti sve razloge za to i protiv toga, ali lično sam protiv potpisivanja tog sporazuma. S moralnog i pravnog aspekta taj zahtev ne bi trebalo prihvatiti - rekao je Ljajić, ali nije mogao da precizira da li njegov stav dele i ostali članovi Saveta ministara SCG.
- Razmatraćemo političko-pragmatične razloge s jedne strane i moralno-pravne razloge s druge strane i videćemo koji će prevagnuti. Savet ministara kao celina doneće racionalnu odluku i to do 1. jula, do kada je ostavljen rok našoj zemlji da odgovori na zahtev SAD - naglasio je Ljajić. On je napomenuo da rezultati Samita u Solunu između država zapadnog Balkana i zemalja EU, koji je održan proteklog vikenda, neće uticati na odluku naše zemlje o tome da li će prihvatiti zahtev SAD.
Odluka o potpisivanju sporazuma dodatno je dobila na značaju poslednjom izjavom Vilijama Montgomerija, ambasadora SAD u SCG koji je istakao da Srbija i Crna Gora 'neće dobiti vojnu pomoć ako ne potpišu sporazum o neizručenju američkih građana stalnom Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine u Hagu', a kao rok se spominje 1. jun.
- Ako Srbija i Crna Gora ne potpišu sporazum, to bi značilo da se neće kvalifikovati za vojnu pomoć, za koju smatram da je od izuzetne važnosti u izgradnji naših bilateralnih vojnih odnosa. Takođe smatram da bi pomoć doprinela vojnoj reformi - rekao je Montgomeri Radio-televiziji Srbije. Podsećajući da je američki predsednik Džorž Buš potpisao odluku o kvalifikovanju SCG za vojnu pomoć SAD, Montgomeri je izrazio nadu da će SCG potpisati taj dokument kako bi pomoć Beogradu 'mogla da krene'.
U Ministarstvu odbrane nisu želeli da komentarišu značaj američke vojne pomoći, obrazlažući to stavom da bi na taj način uticali na stav Saveta ministra kada je reč o sporazumu sa SAD. U ovom ministarstvu su naglasili da je to u nadležnosti Ministarstva inostranih poslova koje će uz konsultacije sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem predložiti odluku o kojoj će se zatim raspravljati na sednici Saveta ministara.
U Odeljenju za javnost američke ambasade u Beogradu 'Blicu' je dato objašnjenje da američka vojna pomoć podrazumeva 'isporuku odbrambene opreme i usluge SCG'.
Američka administracija nije odlučivala o visini te pomoći, ali treba navesti da po istom programu SAD za Hrvatsku izdvaja oko 19 miliona dolara. Kako su nam objasnili u američkoj ambasadi, pored isporuke odbrambene opreme, pomoć podrazumeva i vojnu saradnju kojom bi, na primer, bilo omogućeno da američki brodovi uplovljavaju u luke u Crnoj Gori, kao i mogućnost remonta brodova američke mornarice u tim lukama. Pored toga, postojao bi i sektor vojnog usavršavanja kadrova - razmene iskustava među vojskama SAD i SCG.
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Peter Šider ranije je za 'Blic' izjavio da bi Srbija i Crna Gora, kao zemlja koja će jednog dana postati članica EU, trebalo da se prikloni evropskim standardima.
- Radi se o opredeljivanju između međunarodnog prava i kršenja međunarodnog prava. Odgovor na kršenje prava mora biti 'ne' - rekao je Šider. Slične stavove preneli su i Kris Paten, komesar EU za spoljne odnose, i grčki šef diplomatije Jorgos Papandreu. Na nedavnom Samitu Evropske unije - Zapadni Balkan u Porto Karasu, lideri Unije su u završnoj deklaraciji jasno poručili balkanskim zemljama da ne potpisuju bilateralne sporazume sa Amerikancima. LJ. B. - N. M.
