Izvor: Blic, 29.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjuje se svaka kritika vlasti
Zabranjuje se svaka kritika vlasti
BEOGRAD -Predlog Zakona protiv terorizma nema nijednu dodirnu tačku sa krivičnim pravom i elementarnim principima Ustava i pitanje je da li ćemo ubuduće smeti da bilo šta komentarišemo, jer svaka kritika vlasti može da bude protumačena kao teroristički akt i napad na državu smatra Branislav Tapušković, predsednik Advokatske komore Srbije.
Prvo pitanje koje mi se nameće glasi: šta će da rade sudije koji ovaj zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << treba da primenjuju. Kada to kažem mislim pre svega na član 5. koji u praksi uspostavlja instituciju provokatora, čega nije bilo ni u propisima iz vremena Informbiroa. Posebno zabrinjava odredba po kojoj se predsednik Saveznog suda ovlašćuje da hapsi. Takvo ovlašćenje, koliko znam ne poseduje predsednik nijednog suda u svetu i sumnjam da je tako nešto postojalo u vreme inkvizicije. Da bi pomenuti predsednik mogao tako nešto da radi treba promeniti sve zakone koji su vezani ne samo za krivično pravo već i za najosnovnije principe iz ove oblasti primećuje Tapušković.
Predsednik Advokastske komore Srbije kaže da je neshvatljivo da se o ovakvom drakonskom zakonskom projektu ne može raspravljati ni dva dana i da o tome nije konsultovana ni teorija ni praksa.
Na tekst Zakona protiv terorizma advokat Vladan Vukčević, bivši sudija beogradskog Okružnog suda gleda kao na nešto što predstavlja ne samo izmenu saveznog Krivičnog zakona, već i dezavuisanje veoma značajnih odredbi Zakona o krivičnom postupku, pa čak i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Ovaj zakon kompromituje krivični postupak, što predstavlja opasan presedan, jer omogućava samovolju i zloupotrebu. To se posebno odnosi na odredbu koja pruža benificije organizatoru zločinačke, terorističke grupe da bude oslobođen od kazne ukoliko spreči izvršenje krivičnog dela zbog čega je organizovao takvu grupu. Time je praktično pružena mogućnost planiranja provociranog izvršenja krivičnog dela, zbog kojeg će odgovarati svi članovi grupe, ali ne i njen organizator provokator ističe Vukčević.
Za Vukčevića je nerazumna i odredba po kojoj izvršenje terorističkih akcija ne predstavlja krivično delo ukoliko je to izvršeno u nameri otkrivanja ili hvatanja pripadnika takve zločinake grupe.
Takvo rešenje je neprihvatljivo i više bi odgovaralo srednjovekovnom društvenom uređenju. Naime, borba protiv terorizma koja bi se vodila terorizmom ne bi dovela do uspostavljanja društvene discipline i zakonitosti, niti bi služila iskorenjivanju ovog zla veruje Vukčević.
Posebno nepovoljnim Vukčević ocenjuje one članove Zakona koji predviđaju da predsednik Saveznog suda određuje šta će se koristiti kao dokaz, kao i ovlašćenja tužioca da bez istrage i saglasnosti istražnog sudije može da podigne optužnicu.
Ovakvim rešenjima sudsko veće se svodi na administrativni organ za izvršenje krivičnih sankcija ocenjuje Vukčević i dodaje da se štetne posledice po ukupan duh našeg pravnog sistema mogu izbeći samo ako se pomenuti zakonski projekat ne usvoji.
Smatram da je predlagač ovog zakona u prvom planu imao u vidu aktivnosti pokreta 'Otpor' prema čijim članovima su do sada primenjivane represivne mere. Iz dela Predloga zakona da i saopštenje u javnosti kojim se odobrava izvršenje terorističkog dela predstavlja terorističko delo, u praksi znači da se niko ne sme javno suprotstaviti represiji koju vlast bude primenjivala primenom ovog zakona. To dalje znači da se može javno kritikovati ovaj Predlog zakona do 30. juna ove godine, jer posle toga svaka kritika se može protumačiti kao terorističko delovanjekaže advokat Nenad Dželebdžić. M. Ilić K. Kapisoda
