Izvor: B92, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeni film biće prikazan sutra
Beograd -- Nakon oštrih kritika javnosti, sutra će ipak biti prikazan kineski film koji je bio povučen "zbog viših državnih interesa".
Odluku o prikazivanju Savet Novog festivala autorskog filma obrazložio je u saopštenju rečima da "festival ne vodi državnu politiku, a u skladu sa demokratskom i slobodarskom orijentacijom naše nezavisne zemlje, kao i zbog ogromnog interesovanja javnosti". U javnosti se nagađa da su viši državni interesi pretpostavka da će Kina podržati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stav Srbije oko Kosova u Savetu bezbednosti UN.
"Pošto smo dobili uverenje kroz veliki broj štampanih i elektronskih medija da u našoj državi nema cenzure, Savet i organizator festivala odlučili su da kopiju filma, koja je na putu za Talin (Estonija), vrate u Beograd", kaže se u saopštenju Saveta. Savet saopštava da će biti dve besplatne projekcije.
Podsetimo, Ministarstvo inostranih poslova prihvatilo je zahtev Ambasade Kine da film bude skinut sa programa, imajući u vidu odnose dveju zemalja, i sugerisalo je organizatorima festivala da film ne prikažu zbog, kako je navedeno, viših državnih interesa. To je izazvalo oštru reakciju javnosti.
Novi festival autorskog filma u utorak je trebalo da zvanično bude otvoren filmom kineskog autora Loua Jea. Radi se o francusko-kineskoj koprodukciji.
Film "Letnja palata" je ljubavna priča u čijoj pozadini su studentski protesti na Tjenanmenu, koji je ugušen u krvi. Ti događaji su prikazani kroz originalne, necenzurisane dokumentarne snimke događaja u Pekingu 1989, iako ih ima malo.
Za kineske vlasti to je još uvek tabu tema, pa je film je zabranjen u Kini, reditelju Lu Jeu je zabranjeno da snima, a Kina se protivi prikazivanju ovog filma i u svetu.
Uprkos protivljenju vlasti Kine, film je prikazan na festivalu u Kanu, a neposredno pre predviđene projekcije u Beogradu, i u Sloveniji. Film je sada poslat u Letoniji, gde će takođe biti prikazan.
Zbog skidanja filma s programa protestovali su i Socijaldemokratska unija i Helsinški odbor za ljudska prava, kao i neke javne ličnosti. O ovoj temi možete čitati i na Blogu B92, gde više aktivnih filmskih stvaralaca komentariše skidanje filma sa programa festivala.
Janković: Ne cenzura, nego sugestija
U javnosti se pretpostavlja da su viši državni interesi pretpostavka da će Kina podržati stav Srbije oko Kosova u Savetu bezbednosti UN, što je potvrdio i Vladeta Janković, savetnik premijera Vojislava Koštunice za spoljnu politiku, koji ocenjuje da povlačenje filma nije bila cenzura, već sugestija.
"To je, razume se, strašno pojednostavljeno i suviše grubo formulisano, ali je sasvim sigurno da bi prikazivanje filma, uprkos učtivom apelu kroz diplomatske kanale, odmoglo našim nastojanjima da se kosovski problem reši na način koji mi želimo", smatra on.
Janković je priznao i da je imao učešća u celom slučaju: „Ja jesam razgovarao telefonom sa nekim od organizatora, ali nisam bio jedini. Ja sam kao spoljnopolitički savetnik, a iz drugih razloga, uzeo sebi slobodu da kažem šta o tome mislim", rekao je Janković.
Da li je bilo pritisaka?
I ministar za kulturu Dragan Kojadinović je izjavio pre nove odluke organizatora festivala da otkazivanje projekcije filma nije cenzura i da u Srbiji cenzure nema.
Kojadinović kaže da film nije zabranjen. "Jednostavno, posle zahteva iz Ambasade Kine, organizatori su odlučili da on ne bude prikazan", kaže on.
"Postoje mnogi međudržavni sporazumi o bilateralnoj saradnji, postoje propisi, obaveze koje treba poštovati. Situacija jeste neprijatna, ali oni koji misle da je reč o cenzuri, treba da znaju da cenzure nema, u ovoj zemlji je nema", kaže Kojadinović.
Kojadinović kaže da su organizatori bez problema prihvatili tu odluku kao razumnu. Međutim, Srdan Golubović, reditelj i član Saveta festivala, kaže da je pritisaka bilo: "Mislim da je zaista bilo jako puno pritisaka da se taj film ne prikaže."
"To zaista govori u koliko mračnoj, zatvorenoj i klaustrofobičnoj sredini živimo i koliko umetnost trpi neke naše frustracije i našu poziciju, koja je ponižavajuća", smatra on.
Činjenica je da još od sedamdesetih godina nije bilo cenzure filmova u Srbiji, a toga nije bilo uopšte ni za vreme Slobodana Miloševića.
I reditelj Goran Paskaljević smatra da je ovakva odluka bila opasan presedan: "Smatram da ne postoji nikakav viši državni interes od zaštite slobode stvaraštva."
"Na ovaj način se otvaraju širom vrata cenzuri i nisam siguran da sutra zbog nekog višeg državnog interesa neće biti zabranjen i neki srpski film", kaže on.
Marković: Moralna periferija
Reditelj Goran Marković, koji je bio u sali kada je saopšteno da film neće biti prikazan, smatra da ovaj događaj ne govori toliko o Kini, koliko o Srbiji.
"Cela ova stvar ne govori toliko o Kini, jer o njoj dosta znamo i događaji na Tjenanmenu neće biti zaboravljeni, već najviše govori o nama samima", rekao je on, gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92.
"Čak sam čuo negde da je nešto to povezano s Kosovom, jer kao, ako zabranimo film, oni će glasati da nam se ne oduzme Kosovo, što je apsurdno, potpuna besmislica", smatra Marković, navodeći da takve naredbe idu iz vrha države.
"Ko je taj ko procenjuje naše državne interese? Očigledno najviše vlasti i sve kritike treba da idu na njihov račun", smatra Marković, ocenjujući da velika odgovornost i na organizatorima Festivala autorskog filma, koji ove godine nosi ime "Pogled u svet".
Marković napominje da to nije samo kineski, već francusko-kineski film, i da je u sali bio šef Francuskog kulturnog centra u Beogradu.
"Čovek je zblanuto gledao šta se dešava s njegovim filmom. To je isto toliko francuski koliko i kineski film. Samo što nama Kinezi narede da to zabranimo, a to što bi Francuzi možda zamolili da se njihov film prikaže, nema nikakvog značaja. To pokazuje gde smo mi", smatra Marković.
"To što neko naredi da ne prikazujete neki film, vas sroza u sopstvenim očima do te mere da je pitanje šta je veća šteta. Ja mislim da je ova druga šteta mnogo veća", kaže on.
"Ja sam sad kad sam dolazio prošao pored onih redova pred ambasadama. To isto ministarstvo (spoljnih poslova) ne može ništa da uradi da se naši ljudi ne mrznu i ne izigravaju poslednje bednike pred tim ambasadama, a može brže-bolje da zabrani", kaže on.
"Shvatio sam da živimo stvarno na periferiji svega, naročito na periferiji morala", zaključuje Marković.
Svilanović: Veći problem dug Kini
Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović kaže da razume delikatan odnos Srbije i Kine, ali da je neprikazivanjem filma "Letnja palata" učinjena velika šteta Srbiji.
"Ako je bilo ko u Vladi Srbije želeo da učini gest prema Kini, uradio je najgore moguće", rekao je Svilanović agenciji Beta.
On je ocenio da je predstavnicima kineske vlade diplomatskim putem trebalo objasniti da je prikazivanje filma minimum standarda u Srbiji i da se ne ide na zabranu filma.
"Mi imamo mnogo oziljniji problem sa Kinom, dug od 600 miliona evra, i to bi mogao da bude dovoljan razlog, ako se tako posmatra, a drugi problem je vezan za Kosovo", istakao je Svilanović.
