Izvor: Politika, 23.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana uvoza bila bi štetna
Eventualna odluka privremenih kosovskih vlasti da spuste rampu za robu iz centralne Srbije i Vojvodine štetila bi proizvođačima, ali i tamošnjim trgovcima i kupcima
Zabrana tranzita i uvoza srpske robe na Kosmet, koju je najavio ministar trgovine i industrije u privremenoj kosovskoj vladi Ljutfi Žarku nanela bi štetu proizvođačima u centralnoj Srbiji i Vojvodini, ali i trgovcima i kupcima u južnoj srpskoj pokrajini. To bi, kažu neki od njih, moglo da dovede do gubitka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << značajnog tržišta na koje bi povratak bio težak.
Eventualna zabrana uvoza srpske robe, kako je rekao Žarku, bila bi recipročna mera na odluku Srbije da zabrani uvoz i tranzit robe sa Kosova na kojoj je umesto „Unmik carina” oznaka „carina Kosova”.
Proizvođači u centralnoj Srbiji tvrde da ovo nije prvi put da politika remeti ekonomski ambijent, ali se slažu da bi eventualna zabrana uvoza srpskih proizvoda, koju bi preduzela privremena kosovska vlada, omogućila proizvođačima iz okruženja da se usele u tamošnje rafove.
– Nema nezamenjive robe. Naš interes je da nastavimo da izvozimo i nije prvi put da se susrećemo sa ovakvim problemom – kaže Rade Stanić, direktor „Baninija”i dodaje: – tamo imamo distributera, jednu kosovsku firmu koja ima interes da se saradnja nastavi i da traje. „Banini” je samo prošle godine prodao na Kosmetu robu vrednu milion evra. Bila bi šteta izgubiti tu pozicije.
Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova „Dunav hrana grupe”, kaže da proizvođači imaju razumevanja za političku dimenziju ovog problema, ali, takođe, vrlo je važno da se nađe rešenje, možda i u okvirima CEFTA sporazuma.
– Bilo bi loše za naše kompanije, ukoliko izrečena pretnja bude realizovana i bude zabranjen uvoz robe iz centralne Srbije. Tokom prošle godine ukupan plasman „Salford grupe” na Kosmet iznosio je oko 10 miliona evra, najviše proizvoda „Bambija”, „Knjaza Miloša” i „Imleka” – kaže Pribićević.
Izostanak srpskih proizvoda na Kosmetu bi automatski, dodaje Pribićević, doveo do šverca, a što je još gore i do falsifikovanja najprodavanijih artikala iz Srbije, sa čime su se i do sada susretali ovdašnji proizvođači.
Bojan Radun, direktor „Nektara”, kaže da je ovakva odluka skandalozna i da je u potpunoj suprotnosti sa CEFTA sporazumom, ali i svim međunarodnim ugovorima potpisanim na ovim prostorima.
– Ovo je jednostrano uvođenje sankcija od teritorije koja nema elemente države. I sve to na bazi pritiska. Nedopustivo – kaže Radun.
Njegovo iskustvo kazuje da je i do sada bilo pokušaja da se smanji učešće srpskih proizvoda na Kosmetu, i to je donekle učinjeno. Ipak, neki proizvođači koji su godinama sticali poverenje tamošnjih potrošača se snalaze i izvoze.
– „Nektar” plasira dosta robe na Kosmetu. U našem vlasništvu je sada i fabrika vode „Heba”, koja je druga po prodaji na tom tržištu. Bio bi to gubitak i za nas – kaže Radun.
Srbija će na Kosovo i Metohiju ove godine isporučiti robu vrednu oko milijardu dolara, rekao je nedavno ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. Vrednost prošlogodišnjih isporuka, prema zvaničnim podacima, bila je oko 660 miliona dolara.
Odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije na Kosmet bi, kako kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, izazvala i političku i ekonomsku štetu. Srbija ima pozitivan bilans sa Kosovom, mada Kosovo uvozi mnogo robe i iz Makedonije, Albanije i Crne Gore.
– Zbog specifičnog političkog ambijenta na Kosovu postoje problemi i u drugim sferama ekonomije. Tako je sa svim vrstama transakcija. Postoji sigurno način da se napravi kompromis u ovom slučaju – kaže Kovačević.
Direktor „Delta maloprodaje” Dragan Filipović kaže da je Kosovo 90 odsto „naslonjeno” na robu iz Srbije. U slučaju da odluka o zabrani uvoza bude sprovedena u delo, srpska privreda bi pretrpela znatne gubitke.
– To nije dobro ni za budući plasman robe iz Srbije. Ukoliko naši proizvodi ne budu na tom tržištu, proizvođači iz drugih zemalja će se lakše pozicionirati. A to bi značilo i trajan gubitak tog tržišta – kaže Filipović.
J. Antelj
[objavljeno: 24/12/2008]
