Izvor: Politika, 18.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana netolerantnih
Ideja da ćemo prevaspitati zabludele je suviše optimistička
Zahtev republičkog tužioca da se zabrani delovanje organizacije Nacionalni stroj dostavljen je, protekle nedelje, Ustavnom sudu Srbije. Iako ova organizacija formalno nije registrovana, Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, smatra da ona izaziva versku i nacionalnu mržnju, što se može videti kroz odredbe statuta, programa, proglasa i javnih istupa pripadnika te grupacije. Smatra se da je u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aktivan dvocifren broj sličnih organizacija.
Ovome je prethodila zabrana ministra policije za održavanje fašističkog skupa. A organizatori antifašističkog okupljanja zamoljeni su da promene lokaciju i vreme kako ne bi došlo do sukoba.
Odmah posle toga poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine podnela je parlamentu Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja.
Miodrag Radojević, istraživač saradnik Instituta za političke studije,kaže da pravno posmatrano anglosaksonski pristup dozvoljava rad fašističkim organizacijama, dok mi imamo restriktivniji pristup. „Evropske zemlje imaju loše iskustvo sa nacizmom, i Nemačka je prva zabranila takve organizacije. U Italiji i Austriji ima i stranaka koje su tako profilisane. U većini evropskih zemalja one su zabranjene, dok u Americi nisu, jer postoji pravo na slobodno udruživanje. Kod nas postoji i ustavni i zakonski osnov za zabranu, ali je važna procena. Kod nas se o zabrani govori i zbog istorijskih okolnosti, ali prvo treba odrediti kriterijume za nedozvoljene aktivnosti. Pored toga su potrebne i društvene akcije da se ljudi podsete a mladi upoznaju sa nacizmom, jer među njima neki propagiraju te ideje iz čiste pomodnosti.”
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da je kod nas Ustavom određeno da takve pojave mogu da se sankcionišu. „Država može da zabrani ekstremističke organizacije, može da sačini i nov zakon.” Ovaj sociolog se generalno zalaže za zabranu fašističkih organizacija, ali misli da će mnoge nastaviti i onda da rade, a da su mnoge i virtuelne. „To su organizovane grupe i teško ih je zabraniti. I na internetu imaju prostor, pa iako postoje službe za delikvente i za ugrožavanje maloletnika, teško će se izboriti s tim. Zabranom se ne može potpuno eliminisati rad ekstremističkih organizacija. Takvih grupa i ideja će uvek biti. Važno je da se ne ’inficira' većina ljudi. U Velikoj Britaniji na televiziji ima mnogo emisija koje govore protiv nacizma i Hitlera. A kod nas i danas kao i ranije pojedine stranke pokušavaju da iskoriste te pokrete ne shvatajući da će im se to obiti o glavu."
Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da društvo mora da se osposobi da se politički, pravno i kulturno nosi sa ovom vrstom ekstremizma. „Evropa je prošla kroz nacizam i u nekim momentima je nužno da se kaže da nema tolerancije za netolerantne. Tolerancija na nacističke teze, na primer o etničkoj čistoći, posle evropskog iskustva, nije dobra. Sećamo se parola Nemačka Nemcima, jedan narod, jedna država, jedan vođa. Kako bi to zvučalo ovde manjinama. Ideja fašizma nije mrtva u ovom delu Balkana. A da bismo se odbranili od takvog ekstremizma, da bi društvo uopšte moglo da opstane mora da se distancira i primeni normativnu represiju. Intimno čovek može da bude nacista, ali ne može da kaže Srbija Srbima. Država mora da deluje, kao i mediji i ne mogu se optuživati samo navijači jer intelektualci ’mentori' ubace ideju a onda se skrivaju u salonima.”
Problem je u obrazovanju mladih kao i u društvenoj klimi. „Postsocijalističke zemlje su dvostruko pogođene jer su zbog socijalnih uslova baze za prihvatanje takvih ideja, ali i zato što se kroz antikomunističku kampanju došlo do izjednačavanja fašizma i komunizma. Komunistički pokret izneo je najveći deo antifašističke borbe. Nažalost, mladi ljudi slabo znaju istoriju i neke ideje koje dolaze do njih prihvataju bez distance i potrebnog znanja da bi mogli da ih procene”, upozorava Vuletić.
Komšić kaže da policijske strukture nisu spremne na ravnopravnost fašističkih i antifašističkih organizacija. „Pokazalo se da ta priča posle poslednjeg pokušaja da obe strane održe skup, nema tu snagu, ali to ne znači da u nekom kriznom periodu ekstremističke grupe ne mogu da dobiju podršku. Zato podržavam pokretanje istrage protiv onih koji su prekršili norme. Jer, ideja da ćemo prevaspitati zabludele je suviše optimistička. Možda ćemo uspeti da prevaspitamo dobronamerne, ali ove druge nećemo. Profesoru Čedomiru Čupiću pretili su smrću što je manifestacija netolerantnog i profašističkog odnosa. Ako je društvo rezultat naših vrlina, a država rezultat naših slabosti, društvo bi moralo da bude sposobno za superiornu kritiku. Ali, kada se pređe granica, država mora reći da je to granica i odbraniti i slobodu drugoga.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 19/10/2008]
.jpg)
