Izvor: Blic, 13.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni Bulatovićevi gresi
Reforma bezbednosnog sistema nema nikakve veze s tim ko je na čelu BIA jer je važno da za to postoji politička volja - tvrde predstavnici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, iako je upravo ostanak Radeta Bulatovića na mestu šefa BIA bio jedan od najvećih problema u tromesečnim pregovorima o Vladi.
Dogovor o formiranju Vlade postignut je u minut do dvanaest, tek kada su DS i DSS načelno dogovorili da će budući šef BIA biti nestranačka ličnost. Međutim, Bulatović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će do daljeg voditi srpsku tajnu policiju jer ima za to blagoslov haške tužiteljke Karle del Ponte, čiji je lični interes da se saradnja sa Tribunalom ne odugovlači bar do isteka njenog mandata u septembru. Posebno čudi stav DS, koji je ranije isticao da je za reformu bezbednosnog sistema neophodno da baš ta stranka upravlja tajnom policijom.
To je izjavljivalo nekoliko funkcionera DS, među kojima i potpredsednik Dragan Šutanovac, koji je jasno naveo da ako mesto premijera pripadne DSS, DS bi u tom slučaju trebalo da vodi ekonomsku i bezbednosnu politiku.
Danas, Marko Đurišić, zamenik šefa poslaničke grupe DS i član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, smatra da nije pitanje da li će Rade Bulatović ostati na čelu BIA i da li će to ugroziti reformu bezbednosnog sektora. To će, kako on kaže, biti rešeno zakonom, a važno je da postoji politička volja. On ne osporava potrebu da se BIA reformiše jer će to doprineti bezbednosti, ali i boljem funkcionisanju Saveta za nacionalnu bezbednost. Kada je reč o Bulatoviću, Đurišić tvrdi da njegov ostanak na funkciji nikada nije predstavljao prepreku u pregovorima o formiranju Vlade.
- To je samo tako predstavljano u javnosti - kaže on.
Koliko je mesto prvog čoveka BIA bilo nebitno, moglo je da se vidi početkom maja, kada su lideri DS i DSS Boris Tadić i Vojislav Koštunica u jednom trenutku prekinuli pregovore jer nije bilo dogovora upravo oko Jočića i Bulatovića. Doduše, treba dodati i da je tada EU insistirala da DS vodi službe bezbednosti.
Na jednom sastanku, na kojem se raspravljalo o novoj vladi, zavladala je neprijatna atmosfera kada je krenulo da se priča o tome ko će držati BIA. Na zahtev Koštunice da njegov čovek bude na čelu BIA, Tadić je odgovorio da bi to teško prošlo, pogotovo što je stav EU da tadašnja vlada nije mnogo uradila na saradnji s Hagom.
- Neće meni Karla del Ponte da uređuje državu - bio je odgovor Koštunice.
O (ne)poverenju između dve stranke govori podatak da je odmah iz DSS stigao predlog koji je tada obnarodovao portparol Andreja Mladenović da se upravljanje BIA podeli prema duplom ključu - u određenom periodu smenjivali bi se direktor i zamenik direktora, koji bi imali ista zakonska ovlašćenja. Mesec dana kasnije, Del Ponteova pohvaljuje napore Bulatovića u akciji izručenja Zdravka Tolimira. Bulatović ostaje miran bar do septembra.
- BIA je imala odlične rezultate i zašto menjati Bulatovića. Sem toga, da se BIA koristi u stranačke svrhe, teško da bi DSS onda bio treći na izborima - kaže Dragan Šormaz, član Odbora za bezbednost iz DSS. Na pitanje kako je sada Bulatović dobar za Del Ponteovu, a nije bio pre tri meseca, dok je EU tražila smene u BIA pre samo mesec dana, on objašnjava da „nisu isto EU i Karla del Ponte".
- Ona je tužiteljka, a naša država je dužna da na raspolaganje Tribunalu stavi naše organe. Sasvim je drugo kada Ren i Solana poruče da Tadić mora da kontroliše službe bezbednosti - kaže Šormaz.
Neopterećen koalicionim aranžmanom sa DSS, lider SPS i predsednik Odbora za bezbednost Ivica Dačić sada smatra da je paradoksalno što su se DS i DSS tri meseca prepirali oko BIA.
- Ovu agenciju bi trebalo da kontroliše parlament, ali to će biti teško jer nijedna vlast ne želi da se odrekne upravljanja sistemom bezbednosti - iskren je Dačić.
Da podsetimo, Bulatović je u javnosti optuživan za krivično delo špijunaže navodeći da je arhivu BIA predao CIA. U vreme akcije „Sablja", privođen je zbog sumnji da je ugovorio sastanak između Ace Tomića i Milorada Ulemeka Legije, a optuživan je i da čuva Ratka Mladića. Kao najveći greh ipak mu se spočitava činjenica da tajna policija ni posle sedam godina nije reformisana i da se koristi više u stranačke nego u državne svrhe.
Bulatović je na funkciji već tri godine, a prema članu 5 Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji postavlja ga i razrešava Vlada Srbije. U tekstu nema ni reči o tome koliko taj mandat traje, što znači da bi Bulatović, ukoliko DS i DSS ne dođu do „nestranačke ličnosti", mogao nesmetano da nastavi da obavlja dužnost dokle god ima poverenje izvršne vlasti.
NIS i EPS koče koalicioni sporazum
Iako je Vlada formirana, koalicioni sporazum DS, DSS i G17 plus još nije potpisan. Ranije je pominjano da je imenovanje novog šefa BIA glavna prepreka potpisivanju tog sporazuma. Međutim, kako saznajemo, sporazum nije potpisan jer se čeka podela najznačajnijih mesta u državnim preduzećima. „Među najvažnijim su direktorska mesta u NIS i EPS, te će sporazum koji je sastavljen i načelno predviđa podelu mesta u upravnim odborima, biti potpisan kada se postigne dogovor o ovim mestima" navodi izvor „Blica" blizak Vladi Srbije.
