Izvor: Blic, 31.Mar.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za zajednicu reformi
Za zajednicu reformi
Posao predsednika državne zajednice počeo sam pod pritiskom tragičnog događaja, ubistva meni dragog čoveka, koji je bio simbol demokratije u Srbiji. Možda u tome ima neke simbolike, a to je da za velike ciljeve, za demokratiju, za evropske integracije, oni najbolji moraju da plate svojom glavom - ocenio je u razgovoru za 'Blic' predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović. On je najavio tri prioriteta državne zajednice sa kojima se, kako je istakao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne sme oklevati. - Prva stvar su procesi evropske integracije. Ulazak u Evropu ne znači samo materijalnu sigurnost i demokratske slobode, već i preuzimanje odgovornosti i obaveza. Druga stvar koju moramo hitno sprovoditi jesu reforme. Moramo reformisati način razmišljanja, institucije, a posebno ekonomiju. Državnu zajednicu mogli bismo nazvati zajednicom reformi. Moramo reformisati institucije u kojima će se znati da svako radi svoj posao i da niko nema više moći od one koju mu zakon dozvoljava. Moramo podstaći da civilno društvo bude kontrolor demokratskih institucija. Moramo reformisati i naš odnos prema prošlosti. Ljudi se ovde trude da dokažu kako nam je prošlost bila slavna, gubeći korak sa sadašnjošću, a naročito zatvarajući vrata za budućnost. Iz tih razloga, pojam reformi je sinonim novog mišljenja, nove akcije za bolji život i to ne možemo i ne smemo odlagati. Treća stvar je afirmacija autentičnih demokratskih vrednosti - tolerancije, dijaloga, kompromisa. Dosta je bilo podela na pobednike i poražene, potrebna nam je zajednička pobeda, a ne pobeda jednih protiv drugih.
Tragični događaj koji ste pomenuli doveo je do vanrednog stanja u Srbiji. Kako ocenjujete dosadašnji tok istrage?
- Borba protiv organizovanog kriminala koja se vodi u Srbiji, otkrivanje povezanosti sa mafijom nekih nižih i viših činovnika, koji su bili upleteni u mrežu paralelne strukture moći, jeste nešto što zahteva konsenzus svih naprednih snaga. Ne mogu da verujem da postoje lideri koji ne prepoznaju trenutak da se danas i u Srbiji i u Crnoj Gori odlučno, hrabro i zajedno, kroz vladavinu institucija i pravila koja dopuštaju ustavni poreci dve republike, do kraja obračunamo sa organizovanim kriminalom. To je nešto što zahteva saglasnost svih da pokažu da im je mir i stabilnost Srbije i Crne Gore važnija od nekog stranačkog poena i potrebe da zadovolje ličnu sujetu zato što je neko postao simbol reformi plaćajući to svojim životom, dok su oni ostali u svojoj tišini i neodlučnosti.
Osećate li se vi sigurnim posle atentata na premijera Srbije? Verujete li u moć i odlučnost vlasti da do kraja razbije kriminalne bande?
- Odlučnost vlasti u Srbiji da se suprotstavi organizovanom kriminalu je za svako poštovanje. Iskazan je i novi kvalitet pune saradnje ministarstava unutrašnjih poslova i Srbije i Crne Gore i predstavnika vojske, kao i demokratskih vlasti obe članice i državne zajednice. Niko u organizovanom kriminalu ne može da računa da se može osloniti na bilo kog visokog političara u vlastima republika i državne zajednice. Svi oni su na istom poslu.
Nisam se nikad plašio za svoj život. Kad uđete u politiku, zaboravite na lični život jer je on od tog trenutka više javan nego privatni. Osećam se sigurno jer verujem u vrednosti mira, stabilnosti, demokratije, dogovora, Evrope... Mogu za svoj život da strahuju samo oni koji misle da je budućnost u ubijanju, nasilju, sukobima, izolacionizmu, ratu sa EU i SAD. Oni se mogu bojati jer je to politika koja vodi u pakao a ne u raj.
Najavili ste i jasnu saradnju sa Sudom u Hagu. Naslućuju li se skoro nova izručenja?
- Samo da podsetim da su Zakon o saradnji s Hagom izglasali i Koštunica, i SNP, i SNS. Oni koji danas žele da podstaknu priču 'Nemojte da dajete naše heroje, naše lidere patriotizma, to nije humano, nije etično'. Nisam pristalica hajke, lova na ljude, nijednom čoveku ne želim zlo. Ali, kao predsednik državne zajednice ne želim zlo Srbiji i Crnoj Gori, a ne vidim da im može dugoročno biti dobro ako ne pokažu da mogu da sarađuju sa svetom. Zato očekujem politički konsenzus da svi pozovemo one ljude koji su nekad, verujući u ideju odbrane srpskog naroda, svojim životima hteli da pomognu narodu, da i sad pomognu Srbiji i Crnoj Gori tako što neće čitav narod biti njihov talac. Treba da ih zajedno pozovemo da se sami predaju i da, ako su bili patrioti u ratu, budu patrioti i u miru, i da ukoliko nisu krivi, izađu i kažu da nisu krivi. Ako ne bude tog konsenzusa, onda će vlast biti dužna da radi ono što je u interesu zemlje.
Iz Haga su stizale optužbe da vojska štiti neke osumnjičene.
- Ako je neko u posedu informacije da organi državne zajednice, pre svih vojska, štite neke osumnjičene, neka to dokumentuje. Mi ćemo na VSO to pitanje razmotriti i nijedan pojedinac se neće moći sakriti iza vojske ako radi protiv interesa zajednice. Ali ne možemo prihvatiti optužbe bez činjenica, ni krivice bez argumenata.
Zvanična Crna Gora zahteva mesta u ključnim diplomatskim predstavništvima. Hoće li skoro biti smena u ambasadama?
- Našu diplomatsko-konzularnu mrežu treba postaviti u funkciju spoljne politike državne zajednice koja hoće ubrzane evroatlantske integracije i hoće da u potpunosti deli vrline demokratskog sveta. U tom smislu treba uskoro očekivati od strane MIP celovit predlog koji podrazumeva ne samo prioritete u spoljnoj politici, nego i organizaciju diplomatsko-konzularnih predstavništava koja će morati biti racionalizovana. Treba ih prilagoditi konkretnim zahtevima koji se pre svega tiču dobre političke saradnje sa zemljama u regionu i na pojedinim kontinentima, ali pre svega u ohrabrivanju ekonomske saradnje. U ambasade ne bi trebalo da idu ljudi po zaslugama, princip 'ovaj je bio dobar, zaslužio je da ga pošaljemo' treba zameniti pragmatičnim pristupom 'ovaj može da uspe'. Ne trebaju nam ambasadori koji će nas obaveštavati kako su u pripremi neki njihovi izdavački poduhvati i memoarska građa, mnogo je važnije da dobijemo poruke koliko ima ekonomskih subjekata sa kojima možemo sarađivati, kako možemo da prodremo na to tržište, da li možemo da popravimo političke odnose. U tom smislu, jedan broj diplomatskih predstavnika će morati biti zamenjen, i tu nema dileme. Ne bih da ih imenujem. Oni koji rade za dobro svoje zemlje će ostati.
Bez obzira koja partija ih je kandidovala?
- Naravno, nije bitna stranačka pripadnost, ali je važno da ambasador reprezentuje demokratsku politiku Srbije i Crne Gore... Crna Gora ne želi nikakav brojčani paritet, ali želi da bude na mestima gde se i o njoj odlučuje. Kakva je bila ravnopravnost Crne Gore do sada - iz Crne Gore nema ambasadora ni u Njujorku, ni u Vašingtonu, ni u Londonu, Parizu, Berlinu, Atini... Jedino u Rimu i Moskvi imamo ljude iz Crne Gore.
Pojavile su se špekulacije da je upravo ambasador u Rimu Miodrag Lekić, nakon razgovora sa vama, odustao od ponude opozicije da bude kandidat na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, a da mu je zauzvrat obećano da će ostati na funkciji?
- Sa gospodinom Lekićem nisam imamo nikakve kontakte. Cenim da je to njegova lična odluka i da je on odlučio da svojoj diplomatskoj karijeri, u kojoj se nalazi toliko dugo, da prednost u odnosu na jednu neizvesnu političku kandidaturu. Što se tiče DPS, mi smo spremni da prihvatimo bilo kog protivkandidata, uvereni da će kandidat naše stranke da pobedi na ovim izborima. Očekivali smo da opozicija ima kandidata iz redova svojih prvaka, jer očekujemo da opozicija ima političkog lidera, ali oni naravno imaju pravo da odlučuju. Bez obzira na to, DPS i Evropska lista za Crnu Goru ostaje uverena u pobedu jer je najjača politička opcija u Crnoj Gori.
Koliko nedefinisan status Kosova koči približavanje SCG Evropskoj uniji?
- O sudbini Kosova rano je govoriti, o političkoj i demokratskoj perspektivi, ali ne možete čekati da to samo od sebe dođe, morate raditi na tome. Budućnost Kosova je u dogovoru i dijalogu predstavnika Beograda i Prištine, naravno uz poštovanje svih važećih rezolucija i dobre volje međunarodne zajednice mislim da SCG mora da izradi realističnu, politički ostvarljivu projekciju budućih odnosa na ovom prostoru, uvažavajući činjenicu da Kosovo mora biti mesto na kom će se živeti mirno, gde će većina i manjina imati jezik razumevanja i garantovana prava i gde će se u krajnjemu rešavanjem statusa Kosova garantovati stabilnost u čitavom regionu.
Kada će SCG dobiti nova znamenja?
- Ta pitanja će u najvećoj meri biti rešena u okviru zadatih rokova. Heraldičari već rade na tome i bez heraldičara naravno nije moguće, ali je potrebna i politička volja i politički sporazum. Za mene najveća zastava SCG biće zastava, ako budemo mogli da je razvijemo, njene evropske perspektive i stabilnosti, zastava privrženosti demokratskim vrlinama. Najveći grb koji moramo doneti za mene će biti dobra plata, materijalna sigurnost, sloboda i samopouzdanje koje osećate kao državljanin SCG.
Neki poslanici iz Crne Gore zahtevaju da im se pripreme materijali na crnogorskom jeziku. Na kom jeziku vi dobijate materijale?
- U Savetu ministara smo utvrdili da naši materijali budu pisani na ekavskom i ijekavskom. Još uvek u Ustavu Crne Gore imamo da je zvanični jezik srpski ijekavskog narečja. Nemam ništa protiv pojedinačnih mišljenja, ali sve dok važe pravila, ona obavezuju. Duško B. Vukajlović
Nemam vremena za beogradske splavove
Gde ste smešteni u Beogradu i kako provodite slobodno vreme?
- U vili 'Crnogorka' samo spavam, pošto po ceo dan radim u Palati. Ja je zovem Palata Srbije i Crne Gore. Tu palatu su napustili svi osim Srbije i Crne Gore, i to ne treba skrivati. Zašto bismo je sad zvali Palata federacije, kada to više ne postoji. Došao sam u Beograd da radim svoj posao i nisam pristalica formiranja bilo kakvih prijateljskih kružoka, koji su navikli da političke funkcije u Beogradu obavljaju tako što će vreme provoditi po splavovima i dogovarati jedan ili drugi ručak. Nemam vremena za tako nešto, a ne zameram onima koji su imali vremena, ali mislim da se ne može i jedno i drugo. Žao mi je samo što ne mogu da stignem do 'Ateljea 212' ili da pogledam neku odbojkašku utakmicu. Nadam se da ću uhvatiti barem odbojkaško finale. Verujem da će u finalu biti Budva, a uz nju ili Vojvodina ili Crvena zvezda.
