Izvor: S media, 04.Dec.2010, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za rate nema čak 114.000 građana

Skupoća i besparica pritisle, a bankarima valja otplatiti ukupno 1,2 miliona uzetih kredita. Sve više uzimaju kredite za refinansiranje

Građani sve teže otplaćuju kredite. Prema podacima Kreditnog biroa, kašnjenje u otplati zajmova stanovništva iznosi 3,5 odsto. Najveća je docnja u otplati gotovinskih i potrošačkih kredita, a potom tekućih računa.

Od oko 1,2 miliona kredita, koliko su uzeli građani, sa otplatom dužom od 60 dana kasni oko >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 114.000 korisnika. Od 74.000 odobrenih stambenih zajmova 3.000 ima problem sa otplatom rata, a aktivirano je oko 115 hipoteka. Kreditne kartice koristi oko 850.000 građana, a u kašnjenju je 7,3 odsto pozajmica po ovom osnovu. Banke su odobrile i oko 327 miliona evra pozajmica po tekućim računima, a od tog iznosa 8,7 odsto je u docnji.

- Naši građani nisu prezaduženi, ali imaju sve više problema da otplaćuju rate, jer kurs stalno raste, a najviše kredita je vezano za evro ili švajcarski franak - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Kašnjenje u otplati kod nas je najmanje u regionu i nije problem što je zaduženje po stanovniku 560 evra, već što je standard nizak i što imamo milion nezaposlenih. Pre dve godine u otplati kredita građana imali smo kašnjenje od 1,4 odsto, a danas 3,5 odsto. Ni to nije mnogo u odnosu na ukupan broj odobrenih zajmova. Ipak, zabrinjava porast kašnjenja.

ZAVRŠI NA SUDU

KeŠ i potrošački krediti imaju najmanji stepen obezbeđenja, najčešće samo menicu, pa je i kašnjenje u njihovoj otplati najveće. Za građanina koji ostane bez posla, a nema imovine, banka snosi trošak neplaćanja. Ali, za kredite sa hipotekom, odnosno za stambene pozajmice, posle neizmirene tri rate, banka može da pokrene sudski spor i aktivira hipoteku. Taj postupak traje do šest meseci.

Prema evidenciji Kreditnog biroa, sve više se uzimaju krediti za refinansiranje i, trenutno, iznos ove vrste pozajmica premašuje 400 miliona evra. Građani pokušavaju da objedine obaveze prema bankama i da produže rok otplate, a samim tim i smanje rate.

Neke banke su spremne i da ponude grejs period u otplati, kako bi se izbegla prinudna naplata, na primer, kod stambenih pozajmica. Bankari kažu da više vole da se dogovore sa klijentom nego da sudski naplaćuju svoje usluge. Ipak, ima i banaka koje su naplatu svojih potraživanja prepustila specijalizovanim agencijama, ali se ipak sve završava na sudu.

OSIGURANI ZAJMOVI

Folksbanka je omogućila klijentima osiguranje u slučaju nemogućnosti otplate mesečnih obaveza po kreditima i to usled gubitka posla, nezaposlenosti, privremene sprečenosti za rad, bolovanja, invaliditeta usled nezgode, smrti usled nezgode.

- Svi klijenti koji podnesu zahtev za neki od naših dinarskih kredita sa fiksnom kamatom (keš, potrošački ili kredit za refinansiranje) imaju mogućnost i osiguranja tog kredita uz fiksne kamate na tržištu od 17,6 odsto, sa rokom otplate do 60 meseci. S obzirom da većina građana zavisi isključivo od dinarskih primanja, onda je zaduživanje u domaćoj valuti i ekonomski najopravdanije - smatra Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Folksbanke.

Nastavak na S media...

Radio 021: 112.000 ljudi kasni u otplati kredita

Capital.ba: Za rate nema čak 114.000 građana