Izvor: Politika, 13.Jul.2013, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za pregovore sa EU Srbija neće raspisivati konkurse

Država već ima formirane radne grupe za 35 poglavlja i one će biti transformisane u pregovaračke timove

Srbija neće, kako saznaje „Politika” iz upućenih izvora bliskih vladinim krugovima, u skorije vreme raspisivati konkurse za zapošljavanje novih ljudi koji bi se bavili pregovorima sa Evropskom unijom. Imajući u vidu ograničena finansijska sredstva u državnoj kasi, u kojoj je ove godine Kancelariji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za evropske integracije namenjeno oko 220 miliona dinara, stav vlade je da maksimalno treba iskoristiti postojeće kadrovske potencijale, kao i mogućnost preraspodele posla.

Ali, s obzirom na to da će jačanje uprave svakako biti neophodno, treba računati s tim da će u budućnosti biti otvarana radna mesta za stručnjake koji bi se bavili usaglašavanjem sa Evropom, kaže za naš list Srđan Majstorović, zamenik direktora pomenute vladine kancelarije.

To zaista nikoga ne bi trebalo da začudi, jer je svojevremeno i Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Beogradu, ukazivao da je „potrebno povećati kapaciteta srpske administracije” kada se promene ekonomski uslovi. Pored toga, u mnogim sadašnjim članicama EU upravo u vreme njihovih pregovora iznikla je takozvana evroklasa, nova društvena elita sastavljena od mladih i obrazovanih stručnjaka koji su u tom procesu iskoristili svoju šansu za posao i napredovanje.

Srbija već ima formirane radne grupe za 35 poglavlja i one će biti transformisane u pregovaračke timove. Pa ipak, pred državom je ogroman posao, jer će u narednim godinama morati da usvaja mnoge evropske standarde, sročene čak na više od 120.000 stranica. U Beograd 17. jula dolazi komesar za proširenje EU Štefan File, a već sutradan će imati sastanak sa tehničkim timovima, što znači da će u narednim danima morati da budu dogovoreni svi timovi, kako glavni tako i tehnički, kao i glavni pregovarač.

Koliko će ljudi u tome učestvovati zasad nije mogućno tačno reći. Broj angažovanih službenika će se, zapravo, menjati zavisno od toga o kojem se poglavlju u datom trenutku pregovara, pa će, po svemu sudeći, stručnjaci za poglavlja 23 i 24, koja se odnose na ljudska prava i na borbu protiv korupcije, prvi zasukati rukave, dok će drugi tada biti nešto slobodniji.

Od Majstorovića saznajemo da se oko 500 ljudi u postojećim radnim grupama svakodnevno bavi pregovorima o članstvu sa EU, ali i svi ostali u državnoj upravi, čiji su svakodnevni poslovi upravo kreiranje i donošenje zakona – ali i njihova primena.

Kroz pregovore do članstva, prema računicama upućenih, na ovaj ili onaj način, proći će na hiljade stručnjaka. Ima li ih Srbija dovoljno? „Evropska komisija već godinama u svojim redovnim izveštajima pozitivno ocenjuje administrativne i stručne kapacitete Srbije. Beograd kao tradicionalni akademski i administrativni centar poseduje kapacitete neophodne u ovom procesu”, tvrdi naš sagovornik i dodaje da je ipak potrebno raditi na unapređivanju postojećih znanja. Ukoliko se ukaže potreba za dodatnim stručnim usavršavanjem Srbiji su, prema njegovim rečima, na raspolaganju mnogobrojni programi EU i projekti koji mogu da pomognu da se kapaciteti dodatno ojačaju. Kancelarija je u od 2005. do danas organizovala ukupno 411 stručnih obuka, u kojima je učestvovalo 14.015, uglavnom državnih službenika, a potom i zaposlenih u lokalnim samoupravama, ali i u Narodnoj banci Srbije i Privrednoj komori Srbije. Održano je i 17 seminara posvećenih pripremi za pregovore na kojima je dodatna stručna znanja steklo 438 učesnika.

U okviru blagovremenih priprema za predstojeći posao do sada je prevedeno oko 50.000 stranica evropskih propisa na srpski jezik, a kako kaže Majstorović, već na početku prve faze pregovora, takozvanog skrininga, biće potrebno najmanje 12 usmenih prevodilaca, koji će biti angažovani „po potrebi”. Procenjuje se da će nakon pristupanja EU Srbiji biti potrebno 80 prevodilaca.

Ni Slovenija, koja je davne 1998. godine počela pregovore sa EU i samo dve godine kasnije bila jedan od najspremnijih kandidata za članstvo, nije baš odrešila „kesu” da bi na berzi za zapošljavanje došla do ekspertske pomoći u pregovorima. Andrej Engelman, ekspert Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, koji je bio neposredno uključen u kreiranje modela slovenačkog pregovaranja, kaže za naš list da je u njihovim radnim grupama bilo oko 400 ljudi iz državnih institucija, koji su onda uključivali svu domaću pamet sa strane, ljude sa fakulteta i instituta. „Konkurs za te eksperte nije postojao. Do tih ljudi dolazilo se na razne načine, nekad po ugovoru, nekad su oni radili volonterski, nekada honorarno.”

Upitan koliko je Sloveniju to na kraju koštalo, odgovara da niko nikada nije mogao to da kaže. „Posao nije bio centralizovan, već je svako ministarstvo za sebe moglo da angažuje potrebne kadrove i da ih plati, kako zna i ume. U principu, ministar je bio odgovoran za to da li je uradio posao koji je trebalo”, objašnjava Engelman i naglašava da pregovori zapravo nisu pregovori, da bi ih trebalo preimenovati u prilagođavanje EU, jer se 95 odsto poslova obavlja kod kuće. Više je to, kako dodaje, razmena dokumenata, ubeđivanje EU da ćete vi zaista primeniti sve njene pravne tekovine. „Budimo iskreni: na kraju, čitavo ministarstvo direktno ili indirektno radi za EU, mada nije direktno uključeno u rad radnih grupa.”

Biljana Čpajak

objavljeno: 13.07.2013.

Nastavak na Politika...