Izvor: Politika, 09.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za političku stranku 10.000 potpisa
Zakon o političkim strankama koji je vlada predložila parlamentu po svemu sudeći biće pooštren
Broj potpisa građana za registrovanje političkih partija u Srbiji biće povećan sa predloženih 5.000 na 10.000 ako se usvoji amandman Demokratske stranke Srbije na Predlog zakona o političkim partijama,o kome se raspravlja u parlamentu. DSS, takođe, tražio je da se izbornim zakonom reguliše da registrovane stranke ne moraju da prikupljaju potpise za kandidaturu na izborima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prema nezvaničnim informacijama, parlamentarna većina spremna je da prihvati takva rešenja.
Prema zakonu koji je sada na snazi, za registrovanje stranke je potrebno 100 potpisa.
Predloženi zakon po kome će i sve postojeće stranke u roku od šest meseci morati da se preregistruju izazvao je dosta polemika među poslanicima, a najčešće su se čule primedbe da on ograničava političke slobode. Kritikovan je i predlog da stranke na veb-sajtovima moraju objaviti imena svih pet hiljada osnivača, statut, program, kao i informacije o lokalnim odborima, načinu izbora lokalnih funkcionera i mnoge druge detalje koji, po mišljenju dela opozicije, državu ne bi trebalo da interesuju.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković objasnio je zakonska rešenja željom da se posle skoro 20 godina višestranačja stabilizuje politička scena Srbije i uozbilji delovanje političkih stranaka. U registre je trenutno kao aktivno upisano čak 575 političkih organizacija – 442 u registru Ministarstva za državnu upravu i 133 u nekadašnjem saveznom ministarstvu.
Ostaće 10 do 15 stranaka
Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Đorđe Vuković, koji je bio jedan od članova radne grupe za izradu ovog zakona, očekuje da će u skorije vreme broj stranaka biti sveden na 10 do 15. On priznaje da je broj potrebnih potpisa za registrovanje dosta visok u odnosu na evropsku praksu, ali objašnjava da se naša situacija ne može porediti ni sa jednom drugom zemljom jer nigde ne postoji ni otprilike toliko stranaka.
„Teze da se ovim ograničava sloboda političkog delovanja ne stoje, jer svako može da učestvuje na izborima kao grupa građana, ali političke stranke su subjekti koji plediraju da učestvuju u vlasti, one su nosilac demokratije u svakom demokratskom društvu i zato moraju biti ozbiljne i organizovane. Jer, kako neko ko ne može da sakupi pet ili deset hiljada potpisa za registraciju može da očekuje da će nešto uraditi na izborima ako mu za ulazak u parlament treba oko 200.000 glasova. Stranke, takođe, obavljaju javan posao i sve u vezi sa njima mora biti dostupno javnosti, a pre svega njihove finansije”, kaže Vuković.
On objašnjava da postoji mali problem što ovaj zakon nije usvojen zajedno sa novim izbornim zakonom i zakonom o finansiranju stranaka koji bi trebalo da regulišu još kod nas otvoreno pitanje –da stranke koje gostuju na tuđim izbornim listama kada uđu u parlament imaju pravo da dobijaju novac iz budžeta svakog meseca.
Izmeniti i izborni zakon
„Glavna naša primedba što u paketu sa ovim zakonom o partijama nisu išli i zakoni o finansiranju stranaka i o izborima i ovaj naš predlog bi, u stvari, samo tako i imao smisla. Ključ za rešenje čitavog problema je zakon o izborima. Jer problem sa finansiranjem stranaka ne prave stranke koje faktični ne postoje nego one koje su u parlamentu”, kaže Rade Obradović (DSS).
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, takođe, smatra da broj potpisa treba povećati i predlaže da se ugase one stranke koje nisu uspele da osvoje nijedno odborničko mesto u opštinama. „Ako nemate poverenje građana, onda ste vi neprofitabilni, niste korisni za građane”, kaže on.
Sličan odgovor ima i Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a. „Za našu partiju broj potpisa nije problem. Smatramo da političku scenu treba uozbiljiti i ukrupniti. Smatramo da treba da se profilišu stranke, koje će preuzeti odgovornost. Jedino kada su u pitanju regionalne stranke, smatramo (i podneli smo takav amandman) da bi one mogle na drugačiji način da budu regulisane.
One, po našem predlogu, ne moraju da imaju svoj sajt na Internetu, ne moraju da objavljuju deset hiljada imena osnivača stranke. Kako me je informisao ministar za lokalnu samoupravu, dva naša amandmana će biti prihvaćena.
M. Čekerevac - G. Novaković
[objavljeno: 10/04/2009]
