Izvor: Blic, 07.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za mito na stub srama
Za mito na stub srama
Zabranjeno je javnu funkciju koristi da bi se uticanjem na odluku vlasti ostvarila korist za sebe ili druge - navodi se u Predlogu zakona o sprečavanju sukoba interesa, koji će se danas naći pred poslanicima Skupštine Srbije.
Zakonom koji predlaže Vlada Srbije državnom funkcioneru je zabranjeno i da stekne novo ili ostvari postojeće pravo za sebe ili drugog ako se time krši jednakost građana pred zakonom, da zloupotrebi prava koja mu pripadaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da primi, traži ili prihvati neku vrednost ili uslugu radi glasanja o bilo čemu ili radi uticanja na odluku nekog organa, tela ili pojedinca.
Funkcioner je dužan da saopšti postojanje privatnog interesa, ako postoji, pre učešća u raspravi ili odlučivanju u nekom telu. Ukoliko ima upravljačka prava u privrednom objektu, funkcioner je dužan da ih u roku od 30 dana od izbora prenese na drugo lice koje s njim nije povezano i da o njemu obavesti nadležni odbor u roku od pet dana. Može da se obaveštava o stanju privrednog objekta, ali ne sme da licu koje upravlja davati obaveštenja, uputstva i naloge.
Funkcioner je obavezan da podnosi izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog ili vanbračnog druga i krvnih srodnika u prvoj liniji i pobočnoj, zaključno sa drugim stepenom srodstva, najpre pri stupanju na javnu funkciju, potom za svaku godinu, odmah po prestanku javne funkcije i još u naredne dve godine od prestanka. Obaveza je i da se prijavljuju promene podataka ako je imovina povećana za više od 20 prosečnih zarada u republici. Ta imovina se evidentira u registru imovine. Funkcioner ne sme da primi nikakav poklon koji je u vezi sa vršenjem javne funkcije, osim prigodnih ili protokolarnih poklona čija vrednost ne prelazi 3.000 dinara, ali ni tada u novcu ili hartijama od vrednosti. Poklone ne mogu primati ni povezana lica, odnosno bračni ili vanbračni drug, krvni i tazbinski rođaci u prvoj liniji do drugog stepena srodstva i krvni srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik.
Predloženi zakon treba da sprovodi Republički odbor koji ima devet članova, od kojih tri bira Vrhovni sud iz reda diplomiranih pravnika, jednog Advokatska komora, dok se ostalih pet bira u Skupštini Srbije na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti. Najblaža mera je nejavno upozorenje, a potom dolaze mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje i javnog objavljivanja odluke o postojanju povrede zakona.
