Izvor: Blic, 22.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za minimum dogovora
Za minimum dogovora
BEOGRAD (FoNet) - Na političkoj sceni ne postoji konsenzus o daljem razvoju zemlje koja još nije raskrstila s prošlošću - izjavio je u intervjuu FoNetu potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i upozorio da to otežava nastavak ekonomskih reformi.
- Trenutno taj politički konsenzus ne postoji. Postoje sukobi koji se ispoljavaju u različitim povodima, od izbora za predsednika Srbije do ustavne povelje, ili nečeg trećeg - obrazložio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Labus i založio se za raskid s prošlošću.
- Kada pogledate ove vesti u novinama, recimo da se obaraju odluke vezane za naplatu ekstraprofita, za zatvaranje banaka ili za neke slične stvari, onda vidite da zaista nismo raskrstili s prošlošću - ocenio je Labus i konstatovao da to 'u mnogo čemu opterećuje našu budućnost'. Prema mišljenju Labusa, i saradnja s Haškim tribunalom je neizbežna pretpostavka za nastavak bilo kakve normalne saradnje sa svetom. - To nije pitanje politike SAD, one najmanje utiču na to - dodao je Labus i predočio da je to 'sada politika Evropske unije i Saveta Evrope'.
- Mislim da je naša javnost olako prešla preko činjenice da je Savet Evrope uslovio naše članstvo, ne samo usvajanjem ustavne povelje već i pomacima u saradnji s Haškim tribunalom - napomenuo je Labus. Prema njegovim rečima, nema revizije beogradskog sporazuma o budućim odnosima Srbije i Crne Gore', pošto je taj dokument potpisan i ispregovaran' i jedino je na parlamentima da 'nešto izmene ili razrade'.
Odugovlačenje sa usvajanjem ustavne povelje 'trenutno ne proizvodi negativan uticaj' u odnosima s međunarodnim finansijskim institucijama, ali se, predočio je Labus, problemi mogu pojaviti već u januaru iduće godine, 'kada ćemo imati prvu reviziju sporazuma s Međunarodnim monetarnim fondom'.
- Predviđam da će ustavna povelja ipak biti usvojena pre nego što će se nastaviti razgovori s međunarodnim finansijskim organizacijama - rekao je Labus. Prema njegovim rečima, međunarodne finansijske organizacije pažljivo prate šta se ovde dešava.
- One su zabrinute jer ne znaju precizno kako će funkcionisati naša saradnja u narednim godinama posle usvajanja ustavne povelje - objasnio je Labus. Ono što je osnovni problem je jedno zaista složeno rešenje sadržano i u beogradskom sporazumu i u ustavnoj povelji, a to je da će u međunarodnim finansijskim organizacijama postojati jedna stolica, dok povelja predviđa dva novčanika ili dve kase. Sada je zaista problem, ukazuje Labus, kako prevladati tu dihotomiju - da ne postoji fiskalni suverenitet zajedničke države, a postoji njeno članstvo u međunarodnim institucijama.
Uprkos svemu, Labus smatra da 'u iduću godinu ulazimo u mnogo boljoj ekonomskoj situaciji', mada to ne znači 'da ćemo te prednosti i iskoristiti'.
- Moramo, dakle, da postignemo nekakav minimum dogovora šta dalje da se radi. I kod pravnih i kod ekonomskih reformi, i u pogledu prekida s praksom iz prošlosti... i, naravno, da političke partije ne zloupotrebljavaju postojeće poteškoće - rekao je Labus. - Ako se tako uradi, mislim da iduća godina može biti mnogo bolja godina nego što je bila ova - zaključio je potpredsednik Savezne vlade. O statusu Kosova za dve godine
Što pre na dnevni red dođe tih nekoliko teških tema, kao što su saradnja s Hagom, nastavak ekonomskih reformi, kao i dalji rad na sprovođenju beogradskog sporazuma, to bolje, jer će, kako je najavio Labus, 2004. biti godina 'kada će se raspravljati o finalnom statusu Kosova'. - Ako mi do te godine ove naše stvari ne rešimo, mislim da naša pregovaračka pozicija uopšte neće biti dobra - upozorio je Labus.
