Izvor: Blic, 24.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za malu i jaku Srbiju
Za malu i jaku Srbiju
Istoričar Čedomir Antić napravio je početkom ove godine 'Nacrt nezavisne Srbije u Evropskoj uniji', u kome predlaže način na koji bi Srbija trebalo da reši svoje nacionalne i državne interese. Za taj program zainteresovao se G17 plus i on će biti razmatran na sutrašnjoj sednici GO ove stranke.
Govoreći o svom programu, Antić je rekao da nam je potrebna minimalna, funkcionalna i jaka Srbija, kako bi zaštitila interese svog naroda, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u samoj Srbiji, tako i u drugim republikama.
- Srbija ne sme da dozvoli da stihija uređuje njene nacionalne i državne interese. Moramo da shvatimo da Srbija sada mora da formuliše celovit nacionalni i državni program, što je vrlo važno za ekonomsku reformu. Ovo što je kod nas krenulo 2000. godine, počelo je naopačke, odnosno, počeli smo da gradimo kuću od krova. Drugi narodi radili su drugačije - prvo su odredili svoje ustave i granice, pa onda krenuli u ekonomsku reformu - objašnjava Antić za 'Blic'.
Kritikujući način na koji je stvorena i na koji funkcioniše zajednica Srbije i Crne Gore, Antić je rekao da je ova zajednica rezultat činjenice da smo mi zatočenici prošlosti.
- Iako se naše političke elite još uvek optužuju da su zatočenici ideje o 'velikoj Srbiji', mi danas imamo veliku Crnu Goru, jer pet odsto stanovništva ima 50 odsto uticaja u zajednici i pravo veta na sve odluke. Možemo reći da je Crna Gora na neki način kolonizovala Srbiju. Stoga je neophodno redefinisati odnose s Crnom Gorom, odnosno Ustavnu povelju i to kroz donošenje novog ustava Srbije - ističe Antić. Prema njegovom mišljenju, Crna Gora u odnosima sa Srbijom ne može imati veći status od okruga, ukoliko želi da je Srbija izdržava.
- Ako to žele, onda moraju biti okrug, a ako žele nešto više, onda moraju pitati Srbiju za to. Politička elita u DOS u poslednje dve godine dozvolila je Crnoj Gori da ona određuje svoj položaj. To su naše političke elite prihvatile, jer im je to bilo bio potrebno za međusobni obračun. Od potpisivanja Beogradskog sporazuma do donošenja Ustavne povelje potvrđen je primat jedne stranke u Srbiji i to je bilo najvažnije, a interesi građana Srbije podređeni su tome. Sada Crna Gora ima svoju samostalnost, ali i određenu pomoć od zajedničke države - kaže Antić.
On napominje da je njegova ideja da se od Srbije stvori ozbiljna parlamentarna država, što je moguće više unitarnija i da ona u perspektivi ostvari određene odnose sa srpskim narodom u bivšim jugoslovenskim republikama, kako bi se stvorila neka vrsta srpskog nacionalnog kruga, kulturne i ekonomske zajednice srpskih zemalja. Na tome je, kaže on, potrebno raditi vrlo pažljivo bez ikakve naznake da bi se granice mogle menjati.
Prema Antićevom mišljenju, novi ustav Srbije trebalo bi da donese ustavotvorna skupština, ali to je, kako on ocenjuje, neizvodljivo, jer za to ne postoji politički konsenzus stranaka u Srbiji.
- Moj stav je, a to će, mislim, prihvatiti i G17 plus, da predsednik treba da se bira na neposrednim izborima... Predložio sam da Srbija ne bude ni monarhija ni republika, već samo država, kao SAD ili Rumunija - kaže Antić i napominje da nakon donošenja novog ustava treba da počne 'nova zora za srpski narod'.
Antić se zalaže i za redefinisanje unutrašnjih odnosa u Srbiji i kaže:
- Ne može Omnibus zakon u Vojvodini da bude stariji od Ustava. Mora se pitati narod u Vojvodini šta misli o njenoj budućnosti. Ali, niko neće da pita narod, jer Nenad Čanak sa DS ima komotnu većinu u Skupštini Vojvodine, a on sam ima podršku između pet i sedam odsto građana. Takav čovek stvara uslove da se dogodi ono što se desilo 1987/88. godine, što nije dobro - kaže Antić.
On je izrazio zadovoljstvo što 'lideri G17 plus imaju svest o potrebi uzdizanja Srbije među značajne evropske narode, ali i zbog toga što ova partija, kao jedna od najuticajnih stranaka u Srbiji, smatra da je njegov program vredan njihove pažnje'. Lj. Begenišić
