Izvor: Politika, 05.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kampanju od 500.000 do dva miliona evra
Kreiranje spotova i oglasa i zakup minutaže u udarnim terminima elektronskih medija najveće stavke u finansiranju predizborne kampanje
Stranačke kampanje za parlamentarne izbore koji će biti održani 21. januara koštaće građane Srbije 364,5 miliona dinara (4,6 miliona evra) Toliko će, naime, stranke, učesnice izbora, dobiti direktno iz budžeta. Suma od 4,6 miliona evra biće podeljena tako što će 20 odsto, to jest 920.000 evra, podeliti sve prijavljene izborne liste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na jednake delove. Preostalih 80 odsto (3.680.000 evra) pripašće samo onim strankama koje budu prešle cenzus, srazmerno broju mandata koje dobiju na izborima. Mada su predizborne propagandne aktivnosti uveliko u toku, strankama još nije uplaćen "avans" od 20 odsto. Ako pretpostavimo da će se pojaviti deset izbornih lista, onda će svaka pojedinačno dobiti oko 92.000 evra, što, po procenama marketinških stručnjaka, nije dovoljno za ozbiljnu kampanju jedne stranke, tako da su one primorane da prikupljaju pare iz privatnih izvora, bilo da je reč o članarini, ili o posebnim prilozima fizičkih ili pravnih lica.
Koliko je zapravo novca potrebno za reklamiranje na raznim televizijama, bilbordima, štampi, plakatima, oglasima...
Kako procenjuje Marija Barać-Stojanović iz marketinške "Konsalting agencije", potrebno je minimum 300.000 evra za osnovne troškove stranke koja želi da uđe u parlament, dok programski direktor nevladine agencije za borbu protiv korupcije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić smatra da bez pola miliona evra stranka ne može da računa na šansu da uđe u parlament. A kampanja koja podrazumeva agresivniji medijski nastup i svakodnevno oglašavanje u elektronskim i štampanim medijima, prema rečima Nenadića, košta između milion i po do dva miliona evra.
Uz napomenu da se radi o prosečnim vrednostima, Barać-Stojanović kaže da je za zakup prostora i vremena u medijima stranci potrebno nekoliko stotina hiljada evra, dok idejno rešenje za plakate i novinske oglase košta oko 10.000 evra. Kako kaže, za snimanje predizbornog spota potrebno je izdvojiti minimum oko 15.000 evra, za štampanje letaka i postera oko 3.000 evra. Bilbord kampanja košta od 20.000 do 30.000 evra, dok agencije zadužene za odnose sa javnošću angažman naplaćuju oko 20.000 evra.
Kreacija reklamnih rešenja i zakup minutaže u udarnim terminima elektronskih medija biće najveća stavka u finansiranju predizborne kampanje koja je počela.
Po redovnom cenovniku, sekund reklame u Nacionalnom dnevniku košta 18.000 dinara, a u drugim emisijama od 8.000 do 14.000 dinara. U vreme izborne kampanje sekund političke reklame u udarnom terminu je duplo skuplji. Oglasi u novinama su velika stavka u ukupnim troškovima kampanje. Cena kolor strane košta od 170.000 do 230.000 dinara, to su standardne cene, a za stranke u kampanji su duplo skuplje.
Za završni skup stranke treba izdvojiti dodatnih 10.000 do 12.000 evra, procenjuje Barać-Stojanović.
Direktor marketinške agencije "Pragma" Cvijetin Milivojević kaže da je kod nas teško izračunati koliko tačno košta predizborna kampanja. On kaže da konačan rezultat koje stranke prikažu u izveštaju, posle izbora, treba pomnožite sa pet da bi se približno odredila cena jedne ozbiljne kampanje. Kako ističe, u kampanjama se ne vidi dobar deo onoga što se radi – recimo, formiranje kreativnog koncepta kampanje, promotivnih kanala, produkcije i samo izvođenje kampanje na terenu. Aktivisti koji to rade, u većini slučajeva te svoje usluge ne naplaćuju novcem, nego, recimo, mestom u upravnim odborima, mestom pomoćnika ili savetnika ministra i tome slično.
Po Milivojevićem rečima, i kampanja za referendum je bila skupa. On kaže da vlada prilikom objavljivanja troškova referendumske kampanje nije iznela osnovnu činjenicu – kome je i zašto plaćeno 12 miliona za slogane kampanje. "Nisam video tender ni konkurs za slogane referendumske kampanje, što znači da taj deo kampanje nije bio javan", kaže on.
Na prethodnim parlamentarnim izborima stranka G17 plus je potrošila 18,7 miliona dinara. Reformisti Vojvodine su potrošili oko 100.000 dinara, Srpski pokret obnove tri miliona dinara, Narodni pokret "Otpor" 50.000 evra, a Demokratska stranka Srbije 250.000 evra.
Kako kaže Nenadić, na predsedničkim izborima 2004. godine vrednost emitovanih TV reklama sa obračunatim porezima, bez popusta, samo na beogradskim televizijskim stanicama iznosila je oko 190 miliona dinara, a vrednost oglasa u novinama 40 miliona dinara.
Prema izveštajima stranaka koje su imale svoje predsedničke kandidate, Tomislav Nikolić (koji je osvojio 30,6 odsto glasova u prvom krugu i 45,4 odsto u drugom krugu) za finansiranje kampanje potrošio je gotovo 4,5 miliona dinara, dok je za kampanju Borisa Tadića (koji je osvojio 27, 4 glasova u prvom i 53,24 u drugom krugu) potrošeno 43 miliona dinara.
"Ako je suditi prema podacima o reklamiranju u medijima, DS i SRS su u drugom krugu uložili preko polovine svog izbornog budžeta", kaže Nenadić, napominjući da navedene iznose treba uzimati s rezervom.
Tako je, na primer, posle predsedničkih izbora 2004. godine, SPS prijavio da je za reklame na elektronskim i štampanim medijima i bilbordima na svog kandidata potrošio oko 7,5 miliona dinara, dok su radikali prijavili oko četiri i po miliona dinara, iako su, po minutaži i broju bilborda oglasa u novinama bili znatno više zastupljeni od socijalista, objašnjava Nenadić.
Nada Kovačević
[objavljeno: 05.12.2006.]
