Izvor: B92, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za i protiv pomeranja pregovora
Beograd, Beč, Priština -- Beogradski tim za pregovore traži od Martija Ahtisarija da pomeri sledeći deo pregovora.
Beograd je od specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova tražio da odloži naredni deo pregovora u Beču, o decentralizaciji i manjinskim pravima, a Ahtisarijeva portparolka Hua Đijang potvrdila je da je zahtev Beograda primljen i da su u toku razgovori Ahtisarijeve kancelarije s timovima Prištine i Beograda.
Zamenik premijera Kosova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ljutfi Haziri izjavio je da se Priština protivi odlaganju razgovora, zakazanih za 7. i 8. avgust, jer Beograd odlaganjem želi da oduži proces pregovora. "Ne podržavamo bilo kakav zahtev delegacije Srbije za odlaganje razgovora jer oni time žele da oduže pregovore, što je za nas neprihvatljivo", rekao je za Radio Slobodna Evropa Haziri, šef delegacije Prištine u razgovorima o decentralizaciji.
Kosovski pregovarački tim odlučio je da učestvuje u razgovorima ranije zakazanim za 7. i 8. avgust. Tim iz Prištinje odredio je i delegaciju za pregovore o decentralizaciji. Prištinu će predstavljati delegacija koja je i do sada na tu temu razgovarala sa Beogradom. Delegacija Prištine će biti predvođena ministrom za lokalnu samoupravu u Vladi Kosova Ljutvijem Hazirijem.
Nakon sastanka glavne pregovaračke ekipe, portparol Skender Hiseni je izjavio da je delegacija Kosova spremna za nastavak razgovora u Beču. Hiseni je rekao da kosovska strana ostaje pri ranijem predlogu da na Kosovu bude formirano pet novih i proširena jedna postojeća opština sa srpskom većinom.
Zašto se traži odlaganje?
Zvaničnih informacija o tome zašto srpska delegacija traži odlaganje pregovora za sada nema. A savetnički timovi predsednika i premijera, koji čine motor pregovaračkog tima, drže se što dalje od novinara. Jedini izvor je albanska štampa, koja prenosi da je problem nastao oko pitanja zaštite srpske zajednice na Kosovu.
Dušan Janjić, direktor Centra za etničke odnose, ocenio je da je zahtev Srbije za odlaganje pregovora o budućem statusu Kosova najgora odluka, kojom se nanosi šteta pregovaračkoj poziciji države. "Ako je u pitanju zaštita srpske zajednice na Kosovu, na to nije smelo ovako da se odgovori", kaže Janjić. On upozorava da se time šalje signal je da Beograd nije dovoljno spreman za pregovore.
Janjić ukazuje na to da na ovu prepreku nije smelo ovako da se odgovori. Time se pokazuje da je Beograd nesposoban da se organizuje i pripremi, a očigledno je i da je neophodno osvežavanje pregovaračkog tima, kaže Janjić: "Sada je otvoren prostor za razne političke spekulacije i nijedna od njih ne ide u korist Beograda. Svaka od njih ide u korist dve strane. Prvo, kosovskih Albanaca, koji kao što ste videli po prvim rakcijama to vrlo vešto koriste i govore da iza toga stoji skrivena namera Beograda da opstruira, da produži vreme. I druga ide u korist izlazne strategija Roana i Ahtisarija da se pokaže da Beograd zapravo nije spreman da išta konstruktivno uradi."
I Janjić i Milica Đilas, savetnica u kancelariji Vlade Srbije za pridruživanje EU, smatraju da je izjava premijera Vojislava Koštunice da Srbija nije spremna da se odrekne Kosova zarad bržeg ulaska u EU korektna politička poruka, ali i napominju da ta dilema nije stvarna.
"Mislim da to što nam Evropska unija govori jeste da možemo stvoriti i prepoznati neke mogućnosti sa kojima ćemo lakše prevazići sve izazove sa kojima se suočavamo u Srbiji. A politička elita u Srbiji bira da li će voditi takvu politiku koja će stvarati i prepoznavati takve mogućnosti kada je Kosovo u pitanju. Znači, ono što ona može da bira je šta da učini ako ishod bude takav kakav Srbija u ovom trenutku ne smatra najpoželjnijim", smatra Milica Delević-Đilas.
Žestoke rakcije domaćih zvaničnika na ocenu slovenačkog šefa diplomatije Dimitrija Rupela da je izjava premijera Koštunice o uslovljavanju nezavisnosti Kosova za ulazak u EU problematična Janjić vidi kao sakupljanje poena na domaćoj sceni.
Prava manjina tiču se ustavnih pitanja
Član srpskog pregovaračkog tima Sanda Rašković-Ivić izjavila je da se prava manjina na Kosovu i Metohiji tiču ustavnih pitanja i da je Beograd tražio odlaganje sledeće runde bečkih pregovora jer se o tome ne može razgovarati odvojeno.
"Mi želimo da preformulišemo ove razgovore. Prava manjina su bitan deo koji se po nama tiče ustavnih pitanja i ne može se razgovarati o tome odvojeno. Otvara se odjednom nova tema, to moramo da sagledamo i takodje, ne želimo da se stvari na ovakav način izuzimaju iz konteksta", rekla je predsednica Koordinacionog centra za KiM za "Blic".
"Srbija će možda morati da bira između Kosova i EU"
Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović izjavio je da ne treba isključiti mogućnost da u narednom periodu SAD ili Evropska unija od Srbije zatraže da se opredeli između ulaska u EU i Kosova. "Tada treba videti kako će se premijer Srbije Vojislav Koštunica ponašati i šta će tada govoriti u Parlamentu i kako će objasniti za šta se Srbija opredelila", rekao je Svilanović za novosadski Građanski list.
"SAD ne vole priče o nasilju"
Rozmari di Karlo kaže kao su SAD uverene da je Beograd posvećen saradnji s Haškim tribunalom, ali da ne vole da čuju izjave o Kosovu i nasilju u vezi s Kosovom. Na pitanje koliko je brine izjava lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolić da bi radikali mogli da izađ na ulice u slučju da Kosovo dobije nezavisnost, Rozmari di Karlo je odgovorila da SAD svakako ne vole da čuju komentare takve vrste. "Smatramo ih izuzetno neproduktivnim i nekonstruktivnim. Reći ću, međutim, da je u Beču srpska strana, a to su predsednik Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Drašković, jasno rekla da u tom procesu neće biti nasilja", rekla je ona.
Zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari di Karlo izjavila je da su u Vašingtonu uvereni da je Beograd posvećen saradnji s Haškim tribunalom. "Mislim da je veoma jasno da i Beograd želi da jednom zauvek reši to pitanje", izjavila je ona Glasu Amerike i dodala da u Vašingtonu imaju sve indikacije da je Beograd posvećen saradnji.
Rozmari di Karlo je rekla da joj je veoma drago što je pripremljen Akcioni plan za saradnju Beograda s Hagom i što je to dogovoreno i sa Evropskom unijom. "Podržavaćemo i pomoći ćemo vlastima Srbije u primeni tog plana. On je veoma važan. Izuzetno je važno da Srbija krene dalje, da zauzme svoje mesto u evroatlantskoj zajednici, a da begunci budu predati pravdi", kaže ona.
Bečki eksperti o zaštiti srpske baštine
Tim eksperata Kancelarije UN za pregovore o statusu Kosova (UNOSEK) boravi danas u Beogradu da bi sa članovima srpskog pregovaračkog tima razmotrio preostala pitanja zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu.
Na sastanku o zaštiti verske i kulturne baštine u Beču obe strane složile su se da SPC na Kosovu treba da uživa određena prava i privilegije, ali je ta crkva tražila da se sačini precizan spisak tih prava, pojasnio je portparol UNOSEK-a Remi Durlo.
Delegacija Prištine je na sastanku 18. jula predložila da se oko manastira i crkava formira 15 zaštitnih zona, dok su predstavnici zvaničnog Beograda tražili da ih bude 39.
U Sekretarijatu pregovaračkog tima FoNetu je rečeno da su predstavnici ekspertskog tima Martija Ahtisarija želeli da vide predlog Srbije za stvaranje 42 zaštitne zone oko crkvene i kulturne baštine. Eksperti međunarodnog pregovarača obišli su do sada na Kosovu 15 zaštitnih zona, a u narednom periodu trebalo bi da posete Kosovo kako bi videli na terenu šta je to što predlaže srpski tim.
Na sastanku je bilo reči o kriterijumima formiranja zona oko crkvenih ili kulturnih spomenika, a prema predlogu Srbije insistira se na povratku imovine i na tome ko će voditi računa o bezbednosti u tim zonama. Sa predstavnicima UNOSEK razgovarali su članovi državnog tima Leon Kojen, Dušan Bataković i Sanda Rašković - Ivić, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Bataković je rekao Beti da je dogovoreno da se ne daju izjave u vezi sa tim sastankom.
