Izvor: B92, 19.Dec.2011, 00:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za dobru kampanju barem milion evra

Beograd -- Ozbiljna predizborna kampanja ne može da košta manje od milion evra, saglasni analitičari i političari u proceni koliko će para potrošiti za predstojeće izbore.

Porcenjuje se da ozbiljna kampanja može da košta i do dva-tri miliona evra. Cena zavisi od načina vođenja kampanje, trajanja, ali i resursa kojima stranka raspolaže. Ovo tvrde marketinški stručnjaci upućeni u cenovnike usluga koje koriste partije u predizbornim nadmetanjima.

Kampanja ispod milion >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra nema smisla, kaže Marko Blagojević, programski direktor CeSID-a.

"Taj iznos može da bude i veći, ali sve preko tri miliona smatralo bi se ozbiljno velikim troškom", navodi Blagojević za Novosti.

U strankama pak tvrde da još ne znaju koliko će novca potrošiti za predizborno nadmetanje, a kalkulaciju će napraviti kada izbori budu raspisani.

"Milion evra je dovoljno za jednu solidnu, kvalitetnu kampanju", izjavio je Branko Ružić, predsednik IO SPS.

"Još nemamo plan koliko ćemo potrošiti, ali ranije smo imali najskromnije kampanje zbog manjka para. Sada očekujemo da iz budžeta i iz drugih izvora koji su zakonima regulisani dobijemo dovoljno novca za sadržajnu kampanju", kaže Ružić.

Međutim, Suzana Grubješić, funkcionerka URS-a kaže da je milion evra - ogromna suma.

"Potrošićemo koliko budemo imal. Troškove ćemo izračunati kada izbori budu raspisani", navela je Grubješić.

Jorgovanka Tabaković, funkcionerka SNS, podseća da su naprednjaci nudili izbore sa najkraćim rokovima za kampanju, bez uobičajenih troškova.

"Vlast je to odbila. Oni diktiraju rokove i uslove, imaju mogućnosti za to", ističe Tabakovićeva.

Stranke bi iz budžeta, za predizbornu kampanju trebalo da dobiju oko 6 miliona evra, a u tu sumu nisu uračunata sredstva koje bi trebalo da im pripadnu za učešće na lokalnim i pokrajinskim izborima. Inače, održavanje republičkih, lokalnih i pokrajinskih izbora u istom danu kampanju čini znatno jeftinijom. "Ako bi izbori bili razdvojeni, onda bi iznosi koji se potroše na kampanju bili trostruko veći", kaže Marko Blagojević.

Zvanično, najviše košta televizijsko oglašavanje. Najskuplji je sekund reklamiranja u Drugom dnevniku Javnog servisa i košta čak 17.000 dinara. Sekund reklame posle 20 časova je 12.000, a "presecanje" sportskih događaja košta 11.000 dinara. Najjeftinije je reklamiranje u jutarnjim časovima, pa stranka koja hoće da uštedi može u jutarnjem programu sekund da kupi za 3.300 dinara.

Skupi su i bilbordi. Nedelju dana reklamiranja na jednom bilbordu u glavnom gradu košta od 500 do 1.000 evra.

Štampanje plakata kreće se između 15.000 dinara za manje tiraže, do 40.000 za veće.

Marko Blagojević, međutim, tvrdi da zvanični cenovnici ne znače mnogo i da niko nikada nije plaćao po tim cenama.

"Predizborno reklamiranje kupuje se na veliko, pa se, kao i u slučaju bilo koje druge robe, dobijaju popusti koji često idu vrlo daleko. Plaćanje je stvar dogovora", tvrdi Blagojević.

U marketinškom odeljenju RTS, međutim, tvrde da popusta neće biti, jer je oglasni prostor veoma mali, a interesovanje veliko.

"Strogo poštujemo zakon koji propisuje da se u toku jednog sata programa može imati šest minuta reklama. To je malo prostora, veliko je interesovanje i ne možemo davati popuste", uveravaju u Marketinškoj službi RTS.

Predizborna kampanja u medijima nezvanično već počela

Imajući u vidu dosadašnje pritiske na medije i ekonomsku krizu u kojima se oni nalaze, može se očekivati da će politički pritisci na javna glasila biti pojačani, možda i više nego u bilo kojoj drugoj kampanji poslednjih godina.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže za Danas da je sasvim očekivano da se sa približavanjem izbora pojačava i pritisak na medije, „jer naša politička elita i dalje smatra da se glasovi dobijaju virtuelnom stvarnošću koja se nudi preko TV ekrana ili novinskih stranica, a ne realnošću u kojoj živimo".

Pošto iz te realnosti suštinski malo šta može da se ponudi, kako dodaje, ostaju mediji sa svojim uticajem na biračko telo.

Poredeći izbornu kampanju iz 2008. i ovu koja sledi, Saša Mirković kaže da je prethodna protekla u finansijskom blagostanju, a da se u međuvremenu finansijska kriza značajno produbila, zbog čega su „mediji počeli da grcaju očajnički tražeći dodatne izvore prihoda". Zato naredne izbore, kako dodaje, čekaju kao „ozebli sunce nadajući se finansijskoj injekciji koja će ih povratiti u život".

"Sukob LDP i Kurira, kao i skandal oko zvaničnog inaugurisanja Tanjuga u „državnu", odnosno agenciju od poverenja, koja jedino može da izveštava o poseti Tadića Fijatu, samo je uvod u ono što tek očekuje medije. Glavni pritisak biće upravo na gorućoj izbornoj temi „I Kosovo i Srbija", a ispod će se podvlačiti i mnogo sitniji povodi kao što je staklena bašta oko koje se prepucavaju Kurir i LDP", navodi Obradović.

On ističe i da lično očekuje provalu prospertitetnih ekonomskih tekstova i poruka kojima će se nadomestiti odsustvo kosovskih i proevropskih tema, kao i da će tu građani moći da procene koji su mediji pod čijim uticajem.

Ni predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, ne očekuje ravnopravan pristup vlasti i opozicije medijima u izbornoj kampanji, ali očekuje da vlast pojača kontrolu nad medijima i naglasi prednost na medijskom prostoru. Prema njenom mišljenju, „Verica Barać je u pravu kada kaže da verovatno u ovom trenutku, kad je sloboda medija u pitanju, nemamo pravih uslova za slobodne izbore".

"U Srbiji trenutno vlada izvesna unezverenost vlasti, koja je u „nokdaunu" posle teškog udarca iz Brisela. Datum izbora je još neizvestan, ali sve su prilike da će vlast ovog puta igrati na patriotsku kartu koja otprilike glasi da „nismo kandidat jer nismo hteli da damo Kosovo". Pošto je to teren koji više odgovara nacionalno opredeljenoj opoziciji, vlast će da vodi kampanju posrednim putem, uz korišćenje tužilaštva, policije, krivičnih prijava protiv oponenata zbog navodnih grehova iz prošlosti - ocenjuje Smajlovićeva.

Glavna bitka će se, kako dodaje, voditi na medijskom prostoru koji nije namenjen izbornoj kampanji i koji ne ulazi u nadležnost organizacija koje se bave nadgledanjem izbora. Prema njenim rečima, opozicija tu neće imati mnogo šansi, jer neće moći da zahteva jednak prostor za odgovor državnim organima. Smajlovićeva ističe i da je „iz operacije vlasničkog preuzimanja lista Politika, koja je u toku, jasno da politička vlast namerava da preuzme udeo države u medijima".

Da u Srbiji predstoji nesvakidašnja izborna kampanja smatra i Saša Mirković, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, koji kaže da je ona neki način već počela, da će trajati dugo, „biti prljava i voditi se do poslednjeg sekunda". Mediji će, prema njegovoj oceni, biti pod neviđenim pritiskom i retki će biti oni koji će moći da se odupru pritiscima koji će stizati sa svih strana. Mirković dodaje da već postoje nagoveštaji medijskih grupisanja koji će podržati određene političke opcije, „baš kao i grupisanje finansijera koji će podržati opstanak postojeće ili dolazak nove političke opcije na vlast".

"Siguran sam da će biti veleobrta i iznenađenja, promena uređivačkog kursa i medijskih tabora" zaključuje Mirković.

Nastavak na B92...