Izvor: Politika, 15.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za SSP-a 142 poslanika
Protiv ratifikacije 30 poslanika DSS-a i NS-a, a SRS ima amandmane od čijeg usvajanja zavisi kako će glasati
Narodna skupština Srbije raspravljaće danas na vanrednoj sednici o vladinom predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje Evropskoj uniji, kao o drugoj tački dnevnog reda. Sudeći prema najavama iz poslaničkih klubova, za ratifikaciju SSP-a sigurno će glasati 142 poslanika – svi poslanici vladajuće koalicije (njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 128), 13 poslanika Liberalno-demokratske partije i Riza Halimi (Koalicija Albanaca Preševske doline). Protiv će biti 30 poslanika koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija, dok radikali kažu da bi njihovih 78 poslanika moglo da glasa za SSP, ali samo ukoliko budu prihvaćeni amandmani koje pripremaju.
Promena stava DSS-a prema SSP-u (kako je tvrdila Demokratska stranka), odnosno odstupanje DS-a od jedinstvene politike prema Kosovu i Metohiji, (kako je tvrdila Demokratska stranka Srbije) bila je uzrok pada vlade Vojislava Koštunice. Koštuničina vlada usvojila je SSP, ali bez prisustva ministara iz DSS-a i NS-a, koji su tvrdili da potpis na SSP predstavlja priznanje „samoproglašene lažne države Kosovo”. Ministri iz DS-a i G17 plus su, međutim, tvrdili da je u članu 135 SSP-a pomenuto pitanje statusa Kosova i Metohije, koji se izričito poziva na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a ona garantuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, čiji je državni kontinuitet nesporno preuzela Srbija. Radikali su osudili potpisivanje SSP-a, ali su tvrdili da bi ga mogli podržati u parlamentu, ukoliko bi istovremeno bio usvojen poseban dokument, ili u zakon o ratifikaciji ugrađen stav da „Evropska unija priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju”. I socijalisti su osudili potpisivanje SSP-a, ali, kako je objašnjavao Ivica Dačić, lider SPS-a, nisu bili ni za njegovo poništavanje, na čemu su insistirali u DSS-u.. Čedomir Jovanović, lider LDP-a, pozdravio je potpisivanje sporazuma i odmah najavio da će poslanici ove partije glasati za ratifikaciju.
U međuvremenu smo imali nove izbore, dobili smo novu vladu Mirka Cvetkovića, koja je jednoglasno usvojila SSP i prosledila ga na usvajanje novom parlamentu. Sve partije koje su bile zastupljene u prethodnom sazivu, ponovo su ušle u skupštinu i sve su, sudeći po izjavama, zadržale ranije stavove o ratifikaciji SSP-a, ali je odnos snaga drugačiji. Doduše, SPS je u vladi glasao za potvrđivanje SSP-a, ali je vlada usvojila i Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju. Ova rezolucija ranije nije ni pominjana, svi u vladi tvrde da nema nikakve veze sa SSP-om, ali sve opozicione stranke na nju gledaju kao „vezani dokument”, a ona, svakako, jeste ustupak koalicionih partnera u vladi SPS-u.
Izričito protiv ratifikacije SSP-a i dalje su poslanici DSS-a i NS-a. Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić izjavio je da DSS neće podržati ni vladinu rezoluciju o Kosmetu, ni ratifikaciju SSP-a. Prema Samardžićevim rečima, „stav DSS-a je da ratifikaciju SSP-a treba odložiti i zahtevati dodatne razgovore i objašnjenja od EU kao i garanciju teritorijalnog integriteta Srbije”. Samardžić je, kako su prenele agencije, izjavio da „ratifikacijom SSP-a, Srbija zapravo stavlja do znanja EU da neće preduzimati nikakve konkretne, praktične korake. Sem što će retorički braniti Kosmet”. Miroslav Markićević, predsednik Izvršnog odbora Nove Srbije, rekao nam je da će glasati protiv SSP-a zato „što je Nova Srbija za Srbiju i njenu celovitost, a SSP je protiv toga”.
Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a, kaže da radikali pripremaju amandmane i ako bi oni bili prihvaćeni, radikali bi glasali za ratifikaciju sporazuma. Međutim, skupština nikada do sada nije usvojila neki amandman na zakone kojim se potvrđuju međunarodni sporazumi, jer, kako su objašnjavali pravnici, nije moguće menjati međunarodne sporazume amandmanima – oni mogu biti samo ratifikovani takvi kakvi su, ili odbačeni. Teško je zamislivo da bi sada moglo biti drugačije, ali je ipak neizvesno da li će poslanici SRS-a u tom slučaju glasati protiv SSP-a, ili uopšte neće glasati. Oni su, na primer, kada je parlament u oktobru 2004. godine razmatrao Predlog rezolucije o pridruživanju naše zemlje EU, koju je predložilo šest poslanika iz različitih stranaka, bili rezervisani zbog pominjanja Partnerstva za mir u njoj, ali su izašli iz sale kad je usvojena, jer nisu hteli da glasaju „za”, ali ni „protiv”, da „ne biste shvatili kako smo mi protiv evropskih integracija”.
M. Čekerevac
[objavljeno: 16/07/2008]
.jpg)
