Izvor: Politika, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Rezoluciju o Kosmetu 220 glasova
Narodna skupština Srbije usvojila je sinoć Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koja, kao prioritet, definiše odbranu Kosova i Metohije kao integralnog dela Srbije, a svi akti proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosmeta, ma ko ih donosio i proglašavao, biće proglašeni ništavnim. Rezoluciju je podržalo 220 poslanika, DS-a, koalicije DSS-NS, G17 plus, SRS-a, SPS-a, Romske partije i Unije Roma Srbije, protiv se izjasnilo njih 14 iz LDP-a, LSV-a i Riza Halimi, (Koalicija Albanaca Preševske doline), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok su tri poslanika SVM-a bila uzdržana.
Poslanici su usvojili i Izveštaj pregovaračkog tima sa 150 glasova "za", 19 je bilo "protiv", a tri poslanika su bila uzdržana. Radikali nisu podržali izveštaj.
U tekstu Rezolucije se navodi i da međunarodni sporazumi, koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, a proglašava se vojna neutralnost Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju.
– Predstavljajući poslanicima Izveštaj pregovaračkog tima, Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju, rekao je da su pregovori pod okriljem "trojke" bili otvoreniji nego kad je proces vodio Marti Ahtisari, ali da rezultata nije bilo zbog opstrukcije pregovaračke ekipe kosovskih Albanaca. Samardžić je optužio SAD i pojedine zemlje Evropske unije da su demotivisale Albance za razgovore o statusu Kosmeta. On je naveo da je tok razgovora koji je vodila "trojka" dao dovoljno osnova da Rusija, uz podršku nekih zemalja članica Saveta bezbednosti UN , traži nastavak pregovora, ali su "tu inicijativu blokirale SAD, uz podršku nekih zemalja, mahom članica EU". Ipak, prema ministrovim rečima, "Srbija je u ovoj fazi pregovora stekla dodatni međunarodni kapital koji treba podržati i uvećati odmah, a on se sastoji iz povećanog razumevanja mnogih značajnih zemalja, među kojima i sila u svetu, u okruženju, da Srbija brani svoje interese na osnovu svog i, pre svega, međunarodnog prava".
Istakavši da je žrtvovao interese svoje stranke kad je donošen Ustav, pa kad je birana vlada, Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, rekao je da je spreman i "treći i poslednji put na žrtvu kad je reč o ovoj rezoluciji". Nikolić je kazao da su "predsednik i premijer do teksta rezolucije došli trulim kompromisom, ali došli smo do dana 'D', hajde da svako od nas ponese svoj deo odgovornosti, ako je ova rezolucija znak da neće biti razgovora sa onima koji priznaju nezavisnost Kosmeta, da će svi ministri braniti Kosmet u Srbiji, onda ćemo sa obe ruke glasati za nju". On je pitao "ako je to tako, zašto to niste jasno napisali, koga se bojite, vaš sud je u Srbiji, nije ni u Moskvi, ni u Vašingtonu". Nikolić se zahvalio "predsedniku Republike, što je postao moj portparol, pa govori ono što sam ja nekad govorio i bio napadan da hoću u rat" i dodao da je dobro što "ste pregovarali, pregovarajte i dalje". On je kazao da treba i dalje pregovarati, da su radikali opozicija "režimu kad laže, krade i donosi loše zakone, ali nismo opozicija kad je Kosmet u pitanju". Nikolić je istakao: "U ovoj teškoj borbi za Kosmet ne treba nikoga odbaciti, niti ćemo mi koga odbaciti, nemojte da pominjete vojsku, ovde nema mesta za poziv na rat".
Najavljujući da će socijalisti glasati za rezoluciju, Ivica Dačić, predsednik SPS-a, kazao je da SPS ima mnogo primedaba, ali "u tekstu ima mnogo stavova SPS-a i, kad bih bio zlurad, rekao bih da je ova rezolucija verifikacija onoga što je državno rukovodstvo pre 2000. godine zastupalo, pa što ste nas onda rušili?".
Dačić je rekao da je Srbiji potrebno jedinstvo, da je albanska strana apsolutno jedinstvena, a "srpska apsolutno nejedinstvena, mi ćemo vas podržati sve dok branite Kosmet, ne zato što podržavamo vašu vladu, nego zato što više od vas volimo ovu državu". I Dačić je, baš kao i radikali, ali i kao drugi opozicionari, tražio odgovor kako će Srbija reagovati prema državama koje priznaju nezavisnost Kosmeta. Čedomir Jovanović, lider LDP-a, predloženi tekst rezolucije ocenio je kao neiskren i kao izraz nesposobnosti našeg društva da se promeni "ovom rezolucijom se stavlja tačka na evropski put koji je Srbija izabrala 2000. godine". Jovanović je istakao da LDP ne traži "potpisivanje nezavisnosti Kosmeta, ali tražimo da povučete ovu rezoluciju, jer je zasnovana na iracionalnim stavovima, ona ne može promeniti prošlost, ali može da uništi budućnost". On je posebno kritikovao stav o vojnoj neutralnosti, a "zna se da je svaka zemlja koja je ušla u EU, prethodno postala članica NATO-a". On je podsetio da je LDP predložio svoju rezoluciju, "ima prostora za njeno prihvatanje."
Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS–NS, rekao je da će ova poslanička grupa glasati za rezoluciju, da se "njome ne štite državni interesi kao apstraktna forma i teritorija, već je njena prevashodna svrha – zaštita života ljudi".
Dragoljub Mićunović, kao ovlašćeni predstavnik DS-a, rekao je da je na "nama da se ponašamo što odgovornije, ali niko od nas ne treba da gaji iluziju da ćemo ovom rezolucijom obezbediti ostanak Kosova i Metohije u Srbiji". On je dodao da to ne znači da "nismo za to da se ovo pitanje internacionalizuje". Mićunović je kazao i da ni na koji način ne treba dovoditi u pitanje nastavak naših razgovora sa Evropom i potpisivanje onoga o čemu smo se već dogovorili.
Miroslav Markićević (NS) kazao je: "ako EU donese odluku o podeli Kosmeta, ne vidim svrhu uživanja u toj organizaciji, nećemo popustiti pred ucenama zarad članstva u EU". Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, vrlo oštro je kritikovala tekst rezolucije, istakavši da je za njenu stranku apsolutno neprihvatljiva odredba o vojnoj neutralnosti.
Ona je kazala da "članstvo u NATO nije uslov za ulazak u EU, ali su vrednosti koje se moraju dostići za članstvo u NATO i u EU, praktično iste." Ona je pitala i da li je stav "ne NATO" i "ne još uvek EU" nešto što podrazumeva raskidanje do sada potpisanih ugovora sa NATO, "šta znači odredba kojom Skupština nalaže vladi da ugovori koje Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji suvereniteta i teritorijalnog integriteta, za nas je evropski put zacementiran". Prema njenim rečima, "vojna neutralnost je deo nečijeg stranačkog programa i nije joj mesto u ovoj rezoluciji". Ali, uprkos svemu, G17 plus će glasati za rezoluciju, zaključila je Grubješićeva.
I Balint Pastor (SVM) kazao je da je rezolucija apsolutno neprihvatljiva za SVM, zato "što joj nedostaje iskrenosti, realnosti i državničke mudrosti". On je dodao da će poslanici SVM-a biti uzdržani. U imenu dokumenta se kaže da je ovo rezolucija o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, pa bi se, kad bismo glasali protiv, moglo pomisliti da smo protiv teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, što mi nikako nismo, rekao je Pastor.
Srđan Šajn (Romska partija), podržaće rezoluciju, jer je to "pitanje odgovornosti Roma prema Srbiji i odgovor Romske partije prema politici koja se u Srbiji sprovodi prema Romima". Riza Halimi, poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline najavio je da će glasati protiv rezolucije.
Nenad Čanak, lider LSV-a, kazao je da će poslanici LSV-a glasati protiv rezolucije, ocenivši da ona služi u predizborne svrhe, da "je to tako svedoči to što se u Ustavnom zakonu nigde ne pominju izbori na Kosovu i Metohiji". Prema Čankovim rečima, Srbija je "Kosovo izgubila 1999. godine, evo doneo sam tekst kapitulacije, onaj Vojnotehnički sporazum, dakle ovom rezolucijom se samo veštački pravi podela sveta na Istok i Zapad, a Srbija gura pod okrilje Rusije, gde bi mogla postati poligon hladnog rata".
M. Čekerevac
--------------------------------------------------------------------------
Lokalni izbori 11. maja?
Predsednik Narodne skupštine Srbije Oliver Dulić zakazao je za danas u 16 časova sednicu parlamenta na kojoj će biti razmotrena četiri zakona, čije usvajanje je neophodno za raspisivanje lokalnih izbora u skladu sa Ustavnim zakonom. Zakoni su kasno sinoć dostavljeni skupštini, a kako "Politika" nezvanično saznaje, pokrajinski i lokalni izbori trebalo bi da budu održani u nedelju, 11. maja, iduće godine.
Dulić je juče po podne rekao novinarima da mu je Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, javio kako postoji mogućnost održavanja telefonske sednice vlade, kako bi se usvojili predlozi zakona o teritorijalnoj organizaciji, o lokalnoj samoupravi, o izborima za lokalnu samoupravu i o glavnom gradu. Tako je i bilo.
Kako su ranije isticali predstavnici stranaka vladajuće koalicije, ali i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, zakoni su usaglašeni, odbornici će se birati isto kao i do sada, po proporcionalnom izbornom sistemu, ali će izborni cenzus, umesto tri, iznositi pet odsto, a gradonačelnike će birati odbornici, a ne, kao sada, građani na neposrednim izborima.
Pokrajinski i lokalni izbori moraju, kako nalaže Ustavni zakon, biti raspisani do 31. decembra, dakle do ponedeljka. Dulić je rekao i da će se tog roka držati, a uveren je da parlament može zaključno sa subotom, kada se završava redovno jesenje zasedanje, da usvoji ove zakone.
M. Č.
[objavljeno: ]
