Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Sep.2016, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vulin o Beču: Nismo zadovoljni, ali se bar zna da nema rešenja bez Srbije
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izrazio je danas nezadovoljstvo zaključkom samita u Beču o migrantskoj krizi, ali je istakao da je dobro što se Srbija uvažava i što se zna da bez Srbije nema rešenja.
Vulin je rekao da se EU, kada delimo isti problem, prema nama ponaša kao da smo članica EU, i očekuje da to, kako kaže, znači da treba da imamo pristup fondovima koje imaju i ostale zemlje EU.
"Nama je potrebna direktna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pomoć za budžet jer naša vojska i policija ne mogu da budu na drugačiji način plaćene", istakao je on, dodavši da je "svaki krijumčar koga zaustavimo na našim granicama - jedan krijumčar manje u Nemačkoj".
On je, gostujući na Pinku, rekao da je suštinski problem u tome što EU ne može i još uvek nije u stanju da nađe jedinstveno i prihvatljivo rešenje, već njene zemlje članice imaju potpuno različita gledišta kad je reč o rešavanju migrantske krize, dok Srbija već godinu i više dana iznosi konkretne predloge.
"Mi smo predlagali da se mesta na kojima će se razvrstavati ekonomski migranti od izbeglica jasno postave unapred, već u izbegličkim kampovima na turskoj granici, u Siriji, pa i u Libiji, da se zna unapred ko odakle dolazi i da mu se odmah stavi do znanja šta je moguće, a šta nije moguće", objašnjava Vulin.
On dodaje da nije Srbija ta koja određuje ko je ekonomski migrant, a ko nije, te traži od EU da jasno stavi do znanja ko može, a ko ne može da uđe u njihov prostor i da se unapred kaže ljudima da ne troše vreme i novac.
"To je onda poruka koju pošaljete čitavom svetu i onda to ljudi razumeju i smanjuju taj priliv. Na ovaj način neprekidno dajete kakvu-takvu varljivu nadu da će svi jednoga dana stići do Nemačke ili neke druge zapadne zemlje, što neće biti moguće", istakao je Vulin.
Prema njegovim rečima, predlog Srbije je i da se uvede sistem po kojem bi nivo socijalne zaštite za migrante, odnosno izbeglice bio uspostavljen jedinstveno na celoj teritoriji Evrope.
Vulin ukazuje i da pravo na azil nije pravo da birate u koju zemlju hoćete da idete, već je to pravo da budete zaštićeni u prvoj sigurnoj zemlji do koje možete da dođete.
"Za sada EU nije u stanju da formuliše jedinstvenu politiku i nismo zadovoljni zaključkom u Beču, ali smo zadovoljni što se Srbija uvažava i što se zna da bez Srbije nema rešenja", istakao je Vulin.
On je rekao da su posle trosatnog samita svi evropski lideri odali priznanje premijeru Aleksandru Vučiću za njegovo lično angažovanje, hrabrost i sve što je Srbija uradila pod njegovom upravom.
Vulin je naveo i da u Srbiji trenutno u prihvatnim centrima ima oko 5.000 migranata i izbeglica, dok ih se još 700 do 1.000 kreću po zemlji.
"Imamo procentualno najveći broj migranata koji se nalaze u prihvatnim centrima i koji se u najmanjoj mogućoj meri mešaju sa domaćim stanovništvom", naglasio je ministar.
Prema njegovim rečima, Srbija ima najveći broj hapšenja na celoj migrantskoj ruti, pri čemu naša policija i vojska rade izuzetan posao, ali tu su i Crveni krst, članovi UNHCR-a, socijali radnici i obični građani.
Ivanišević: Srbiji potrebna ozbiljna pomoć u zbrinjavanju migranata
Balkanska migrantska ruta nije zatvorena, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević i ukazao da je Srbiji potrebna ozbiljna pomoć kako bi zadržala human pristup.
"Srbija je definitivno dobila najmanje novca za migrante. Naravno lepo je bilo čuti sve pohvale u Beču o našem dobrom i humanom pristupu tim ljudima, ali sve to košta i mi očekujemo pomoć sistemu", rekao je Ivanišević za RTS.
On je istakao da Srbija ne traži da to bude biznis, kao što je, smatra, postao nekim nevladinim organizacijama, već traži da se pomogne direktno budžet, a to znači vojska, policija, sistem socijalne i zdravstvene zaštite.
Ivanišević je ukazao da već postoje ozbiljni troškovi u sistemu zdravstvene zaštite, koja se ne može odvijati u prihvatnim centrima.
"Očekujemo da uskoro otvorimo vrlo ozbiljne razgovore. Ukoliko želimo da nastavimo ovu politiku, a želimo i čuli smo izjavu premijera Aleksandra Vučića da nećemo podizati ograde i žice, to sve košta i očekujemo ozbiljniji i značajniji pristup od strane donatora", rekao je Ivanišević.
On je ukazao da se znatno smanjuje broj ljudi koji borave u kampovima na Kelebiji i Horgošu, precizirajući da se tamo nalazi oko 100 ljudi, a da je većina njih došla u Prihvatni centar u Subotici, gde je sada između 500 i 600 ljudi.
Podsetivši da u Srbiji boravi oko 7.000 migranata, Ivanišević je rekao da to nije kapacitet kojim Srbija ne može da upravlja, jer ima veliko i bolno iskustvo upravljanja migracijama iz devedesetih godina.
"Završavamo prihvatne centre duž cele rute i zimu dočekujemo spremni, kao i prošlu, ali stvarno očekujemo da razgovaramo ozbiljnije nego do sada. Ministar Vulin odlazi početkom oktobra u Ženevu, gde će razgovarati sa ozbiljnim ljudima, jer hoćemo da ukažemo da je Srbiji, da bi zadržala human pristup, potrebna i ozbiljna pomoć", zaključio je Ivanišević.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
