Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2013, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vuk Jeremić: Odbijeni pritisci

Koristeći svoja ovlašćenja, zakazali smo za 10. april javnu debatu u Generalnoj skupštini UN „Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u procesu pomirenja“. Individualizovanjem krivice za kršenje međunarodnog humanitarnog prava sprečava se žigosanje čitavih država i naroda za sukobe i ratne zločine. Od međunarodnog krivičnog pravosuđa se očekuje i odvraćanje od činjenja ratnih zločina u budućnosti, utvrđivanje pune istine, zadovoljenje pravde za žrtve i olakšavanje pomirenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << naroda. Lično sam uveren da trajno pomirenje može biti zasnovano samo na istini, kao i na pravednom prosuđivanju krivice i odgovornosti za zlodela. Međunarodno krivično pravosuđe se često identifikuje sa „sudovima pobednika“. Devedesetih godina prošlog veka pokušalo se sa osnivanjem tzv. ad hok krivičnih tribunala. Prema ovim tribunalima deo stručne javnosti je od početka izražavao rezervu. Ovaj koncept je kasnije zamenjen idejom o stalnom međunarodnom krivičnom sudu, čiji je statut stupio na snagu 2002. Danas, kada se rad ad hok tribunala privodi kraju, analiza u kojoj meri su oni ostvarili namenu dragocena je za međunarodnu zajednicu. Mišljenja sam da je budućnost međunarodnog krivičnog pravosuđa isuviše važno pitanje da bismo se odrekli debate, samo zato što bi nekim akterima bilo neprijatno da čuju kritike.NISMO PONOVILI GREŠKU Svedoci smo da odustajanje od principijalnog stava u septembru 2010. godine, pod pritiskom agresivne manjine, nije donelo ništa dobro i da nam je na srednji i duži rok samo urušilo kapacitet da se diplomatskim putem borimo za ostvarenje državnih interesa. Ovog puta, naglašava Jeremić, nismo ponovili tu grešku. Neposredan povod za sazivanje ove debate bile su šokantne oslobađajuće presude apelacionog veća Haškog tribunala za ratne zločine počinjene u operaciji „Oluja“. Time je tribunal doveo do paradoksa svoju svrhu postojanja: iako mu je osnovni zadatak bio da odredi individualne krivce za zločine, on nije našao za shodno da bilo koga pozove na odgovornost zbog proterivanja četvrt miliona ljudi iz svojih domova, što niko, pa ni sam tribunal ne spori. Propuštanjem da se kazne odgovorni za ratne zločine, pojavljuje se rizik od prebacivanja kolektivne krivice na čitave narode, što ima porazne posledice po proces pomirenja. Činjenica da je Haški tribunal ovakvim odlukama izgubio moralni kredibilitet, ne treba da nas obeshrabri. Debata koju organizujemo treba da posluži kao podsticaj da stalni Međunarodni krivični sud ne ponovi greške Haškog tribunala. Mislim da je skandalozno što se predsednik Haškog tribunala nije odazvao pozivu da se pojavi u UN, pod čijim patronatom sud funkcioniše, iz očiglednog straha da bi mu tu mogla biti postavljena mnogobrojna neugodna pitanja koja se tiču neobjašnjive dužine pritvora za pojedine osumnjičene, neuspešnog programa zaštite svedoka, kontroverznih svedočenja bivših zvaničnika tribunala, od kojih je nekima suđeno za „verbalni delikt“ kada su se usudili da kritikuju njegov rad, i mnoga druga. Bez obzira na bilo čiji izostanak, ono što bude izrečeno u debati 10. aprila biće zavedeno za istoriju kao službeni dokument OUN, koji će biti prosleđen svim članicama. Nije tajna da su u proteklih mesec dana vršeni snažni pritisci iz određenih centara moći da se odustane od ove javne rasprave. Takvi pritisci nisu urodili plodom, što se može videti iz visokog odziva država članica i uglednih pojedinaca za učešće u debati. Sa žaljenjem konstatujemo da su neki aktivisti iz nevladinog sektora podlegli tim inicijalnim pritiscima, ali to, na kraju, najviše govori o varljivoj snazi njihovih ubeđenja i stepenu nezavisnosti. Rasprava je nesumnjivo izazvala veliko interesovanje u međunarodnoj javnosti. Moguće je da će biti pokušaja da se ona devalvira smanjivanjem nivoa učešća onih koji su prvobitno pozivali na bojkot, ali to neće moći da sakrije činjenicu da je konačni odziv bio masovan.

Nastavak na Večernje novosti...