Izvor: Danas, 20.Apr.2016, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučićlend (1)
Kad pogledam natčovečanski napor bivšeg-budućeg premijera i ostatka njegove klike da nas ubede kako živimo u srećnoj i prosperitetnoj zemlji u kojoj se na sve strane gradi i radi, ne mogu a da se ne zapitam: nije li bilo lakše tokom prethodne četiri godine zaista napraviti neki napredak, umesto što se sada, pritiscima, ucenama i potrošnjom neslućenih razmera kreira sveprisutan, grandiozan paravan sa hiljadu rupa? S profesionalne strane, pak, mnogo me više intrigira sledeća nedoumica: >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kakva je percepcija "prosečnog Perice"?
U kojoj je meri mali čovek iz naroda - livac, zemljoradnik, frizer - u stanju da razluči teksturu paravana od teksture stvarnosti? Uočava li pomenute rupe?
Istraživanja iznose zabrinjavajući podatak da oko polovine ispitanika ne namerava da izađe na izbore. Znači, sav taj nezaposlen, obespravljen, osiromašen, pa čak i izgladneo narod nije u stanju da kroz osnovnu polugu demokratskog društva iskaže svoje nezadovoljstvo? Očigledno da sa trenutnom političkom ponudom nešto nije u redu. Rekao bih, međutim, da nije problem u samoj ponudi, već u načinu na koji je prezentovana. I tu, naravno, ne mislim samo na donekle naivan, nedovoljno probitačan, a često i kontraproduktivan marketing (bilo leve, bilo desne) opozicije, već i na perzistentan napor režima da njenu promociju obezvredi ili dazavuiše. Da ne pominjem svu moguću uzurpaciju institucionalne moći, upotrebljenu za ostvarivanje ovakvih napora.
Šta se time postiglo? U slučaju da najveći broj građana ipak nije toliko zastrašen da ispitanicima konstantno servira "politički ispravne" odgovore, suočićemo se sa sličnom ili još snažnijom dominacijom Vučićevih naprednjaka u sledećem sazivu skupštine. Već je po kadrovima prisutnim u kampanji očigledno da Vučić ne uspeva da oko sebe sakupi kritičnu masu kompetentnih i odgovornih ljudi, spremnih i sposobnih da na efikasan način ponesu breme upravljanja urušenom, devastiranom zemljom kao što je Srbija. Ovde, obratite pažnju, govorim o prvom krugu saradnika-poslušnika ispod apsolutnog dominatora na političkoj sceni. Na svakom sledećem nivou vlasti može se očekivati još manja kompetentnost i društvena odgovornost, upravo u suprotnoj proporciji sa beslovesnim ambicijama i kapacitetom za nemoralno, koristoljubivo poštivanje onih na višoj hijerarhijskoj lestvici. Ovo je, zapravo - da napravim malu digresiju - prava suština naprednjačkog "botizma". Reč "bot", za razliku od onoga što nepravilno tvrdi ili svesno spinuje Nebojša Krstić, nastala je skraćivanjem reči "robot" i inicijalno se odnosi na programe koji u virtuelnom prostoru svetske kompjuterske mreže simuliraju korisnike od krvi i mesa. Koji se, drugim rečima, predstavljaju kao (neka nepoznata) ljudska bića, iako to, zapravo, nisu.
(nastaviće se)
.jpg)
