Izvor: Politika, 11.Avg.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučićevi takmaci sa „utešne liste”
Mogu li Boris Tadić, Branko Ružić, Dragan Šutanovac i Nenad Popović da okrnje popularnost premijera Srbije
Kako god da se postavi pitanje u istraživanju javnog mnjenja, izgleda da je rezultat isti – Aleksandar Vučić je i dalje bez ozbiljnog konkurenta. Budući da ima sumnji u visok rejting premijera i njegove stranke, koji, sa malim razlikama, potvrđuju sva objavljena istraživanja, u agenciji „Faktor plus” su u poslednjem ispitivanju javnog mnjenja hteli da vide >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko su ljudi koji bi mogli da Vučiću da oduzmu (bar nešto) od popularnosti. Poenta pitanja „Koga od navedenih političara, koji trenutno nisu na funkciji, smatrate ličnošću koja svojim znanjem, radom i ugledom može doprineti napretku Srbije”, prema objašnjenju Vladimira Pejića, direktora ove agencije, bila je videti šta je alternativa postojećoj vlasti.
Rezultat je da niko nije ni blizu najpopularnijem političaru u Srbiji, a uz to su glasovi prilično pravilno raspoređeni (mogućnost više odgovora) od Čanka, preko Šešelja do Tadića.
„Gledali smo da budu zastupljeni predstavnici stranaka koji imaju neko utemeljenje u biračkom telu, a koji nisu na državnoj funkciji. Ispostavilo se da su prilično izjednačeni, niko se nije izdvojio kao naročito interesantan. Mada, recimo, nisam očekivao da će Boris Tadić imati ovoliko s obzirom na rejting njegove Socijaldemokratske stranke, koja je i dalje prepoznatljivija kao ’Tadićeva stranka’ nego pod svojim imenom. Ali, to je verovatno posledica ne tako velike konkurencije i Tadićeve prepoznatljivosti”, ističe Pejić.
Portretišući ljude sa ove „utešne liste”, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da su to ljudi koji su koliko-toliko zadržali interesovanje javnosti za sebe i prepoznatljivost u biračkom telu. „Izvlačeći” tri ličnosti različite političke orijentacije, on podseća da je Nenad Čanak (sa najmanje glasova) regionalni lider i da bi ispitivanje samo na teritoriji Vojvodine dalo sasvim drugačiji rezultat. Kako dodaje, pravi Čankov potencijal, to jest njegove Lige socijaldemokrata Vojvodine, video se prošle godine, kada su njegovi sigurni glasovi u Vojvodini značajno pomogli Tadiću da uđe u parlament.
Stanković ukazuje i da je rejting Sande Rašković Ivić posledica okolnosti u kojima njena Demokratska stranka Srbije funkcioniše. Ona se suočila sa pitanjem liderstva u politički nezgodnom trenutku – kada se stranka cepa, nije u parlamentu, ima problem s finansiranjem i nije više magnet za nove članove.
„A Boris Tadić je uvek bio jači od stranke koju je predstavljao. Ako odluči da zaista krene u politiku ispočetka i da ovaj novi film u kome igra ulogu političkog lidera novoformirane stranke bude zapravo njegovo opredeljenje, onda će ta stranka, igrajući na njega, probati da bude koliko-toliko relevantna. Naravno, gotovo da je naučna fantastika da on ima i približno rejting kakav je imao 2004. ili 2008, ali sigurno je da ima potencijala da proba”, objašnjava Stanković.
U slučaju ostalih, dodaje, njihove šanse zavise od toga koliko truda, energije, znanja ulože u političku prezentaciju. Neki od njih mogu da budu dobri koalicioni partneri (kao Krkobabić ili čak i Nenad Popović), a neki mogu da pomognu svojim partijama (Ružić, Stefanović, Šutanovac...) da koliko-toliko vrate uticaj u biračkom telu.
Komentarišući dosta dobru poziciju Nenada Popovića, lidera Srpske narodne partije, Vladimir Pejić kaže da je on imao više aktivnosti u poslednje vreme, da su mediji različite orijentacije tome davali značaj, a uz to što je i čovek iz privrede, javnost je prijemčiva za njegove stavove prema Rusiji i Kosovu. Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, opet, nametnuo se u javnosti kao neko ko ima dobar rezultat na čelu JP „Pošta Srbije”.
Vojislav Šešelj i Čedomir Jovanović imaju isti rezultat, iako je trenutni rejting Srpske radikalne stranke iznad cenzusa, dok se Liberalno-demokratska partija jedva „uhvati” u istraživanjima.
„S obzirom na rejting stranke i na to što ga duže vreme nije bilo ozbiljnije u medijima, Jovanović je čak i solidan. To su možda neki koji se slažu sa njegovom politikom, ali ne bi glasali za njega. Prema Šešelju određeni broj ljudi gaji ozbiljne simpatije, ali pre svega iz zdravstvenih i pravnih razloga (proces u Hagu još nije završen), oni ne vide realnu mogućnost da se on pojavi na nekoj funkciji. Vide ga pre kao vođu nekog pokreta, zastupnika ideja koje su njima bliske”, ocenjuje Pejić.
Vučić, dakle, bar za sada nema alternativu. A Dejan Vuk Stanković naglašava da u ovom trenutku ne treba sa njim ne treba porediti bilo kog lidera kada je reč o poziciji u biračkom telu.
„To nije korisno za bilo koga, osim za samog Vučića. Jednostavno su u različitim kategorijama. Ono što ovo istraživanje sugeriše jeste da bez obzira na sav skepticizam koji postoji u pogledu drugih političkih stranaka i njihovih lidera, bez obzira na greške iz prošlosti i ne tako jasnu i nedvosmislenu političku prepoznatljivost, neki od političara sa ove rang-liste možda mogu u dogledno vreme, uz kvalitetan rad na terenu i dobru marketinšku kampanju, da iskorače i da naprave neki pristojan rezultat za sebe i svoju partiju”, ističe Stanković.
Dakle, nisu za poređenje sa Vučićem, ali već to što ih neko prepoznaje u pozitivnom smislu sugeriše da njihov politički rad nije uzaludan i da ne treba da „batale politiku”.
