Izvor: Politika, 08.Mar.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučićev kabinet po engleskom šnitu
Vlada će imati četiri „deliveri junita” – jedinica za ispunjavanje ciljeva – a na čelu tima za restrukturiranje preduzeća bi, kako saznajemo, trebalo da bude Srđan Kuprešanin
Pri kabinetu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u toku je formiranje novog upravljačkog tima po modelu koji je svojevremeno uspostavio bivši britanski premijer Toni Bler, a reč je o takozvanom „deliveri junitu”. U pitanju je angažovanje grupe stručnjaka čiji je zadatak, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najkraćem, da obezbedi ostvarivanje određenih ciljeva koje je vlada odredila kao prioritetne. U kabinetu premijera Vučića još ne govore o detaljima nove organizacije, ali prema nezvaničnim informacijama „Politike”, ova jedinica će se sastojati od četiri tima zadužena za infrastrukturu, poljoprivredu, restrukturisanje javnih preduzeća i reformu državne uprave. Na čelu tima za restrukturiranje preduzeća, kako saznajemo, trebalo bi da bude Srđan Kuprešanin.
Radom svih ovih timova će, opet, koordinisati jedna osoba koja će biti „na vezi” sa premijerom Vučićem.
Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički je pre nekoliko dana na Biznis forumu na Kopaoniku objasnila da je vlada angažovala ovu agenciju da bi naučila kako da što pre postiže rezultate. Kako je rekla, Bler je razvio metodologiju kojom je bio u stanju da ostvari vidljive rezultate.
„Nije to samo bio pi-ar, naprotiv”, rekla je ona Tanjugu odgovarajući na pitanje zašto je vlada angažovala Blera s obzirom na negativan publicitet koji ima u srpskoj javnosti.
Termin „deliveri junit” je u političkim smislu promovisao bivši britanski premijer, ali značenje tog termina u upravljanju nije nikakva novost, kaže Srđan Janićijević, osnivač Mokrogorske škole menadžmenta, za „Politiku”.
„U teoriji i praksi upravljanja u kompanijama imate različite vrste akcionih timova, radnih grupa, izvršnih odbora, ’task force’, štabova i slično. To je oblik izvršnog organizovanja. Samo je termin Blerov”, ističe Janićijević.
Kako dodaje, ohrabruje činjenica da naši političari žele da uče i usvajaju upravljačku praksu. Plaši, međutim, činjenica da to iskustvo nisu stekli pre nego što im je poverena tako velika odgovornost.
Ivan Bender, suvlasnik agencije „Raskin i Hant”, koja je učestvovala u izbornoj kampanji naprednjaka, prilično je upućen u način funkcionisanja Blerovog modela i ima poverenja u taj koncept, koji je, prema njegovim rečima, postigao ozbiljne pomake i rezultate svuda gde je primenjen. U razgovoru za „Politiku” on najpre naglašava srpski prevod za „deliveri junit” – jedinica za ispunjavanje ciljeva.
„To su oblasti koje su najvažnije za reforme u našoj zemlji. Osnovni prioriteti za uspešne reforme su: infrastruktura, investicije, državna uprava, reforma javnih preduzeća, strane investicije, poljoprivreda i energetika. I ti ciljevi su jasno označeni od strane premijera”, ističe Bender.
Primećujući da ljudi stalno govore o jedinici za ispunjavanje ciljeva kao nekom čudu, on dodaje da pri tom zaboravljaju da takve jedinice postoje u mnogim drugim državama. U Maleziji se, recimo, ta jedinica nalazi u kabinetu premijera. Jedinica istog takvog tipa postoji i u američkoj državi Merilend od 2008. godine. Zna se za Veliku Britaniju, a postoji i u Indoneziji, Čileu i Turskoj.
„Toni Bler je to patentirao. Posle njegovog povlačenja novi premijer Gordon Braun je zadržao taj model, pa čak i konzervativna vlada Dejvida Kamerona, samo pod drugim nazivom”, kaže Bender.
Objašnjavajući ovaj model, on navodi da je reč o jedinici sastavljenoj od iskusnih profesionalaca koji su „blisko uvezani” i čiji je zadatak da ostvare rezultat u najkraćem roku. Ne može da govori o tome kako će to konkretno izgledati u srpskoj varijanti, koliko će ljudi biti angažovano i kako će biti organizovani, ali kaže da je ključno to da sama jedinica treba da radi partnerski sa svim ministarstvima i da ubrza procese koji su važni i za državu i za reforme.
„Ona je mala i biće sastavljena od profesionalaca. Ta odeljenja i ministarstva rade zajedno i apsolutno znaju kako da uspešno i na najbrži mogući način postignu rezultate, da menadžerski rukovode projektima i da u svakom trenutku imaju vrlo dobre i precizne podatke. To je međuresorsko odeljenje. Nemojte zaboraviti da to može da se zove i savetnik premijera, jer po našem zakonu, premijer ima pravo da formira ovakvu jednu jedinicu, koja će da mu pomoći u sprovođenju reformi”, objašnjava Bender.
Na pitanje ko će plaćati ovu jedinicu (spekulisalo se da troškove angažmana Blerove agencije snose Ujedinjeni Arapski Emirati), Bender podseća da je premijer rekao da će neki stručnjaci biti angažovani volonterski. Nemamo mi, kako dodaje, neiscrpan izvor stručnjaka za ovako životno važne oblasti. A siguran je da će oni koji budu u jedinici biti profesionalci koji će znati da ostvare konkretne i opipljive rezultate jer nema skrivanja iza birokratije.
Članovi jedinice odgovorni premijeru
Rezultat jedinice za ispunjavanje ciljeva će se meriti na osnovu toga da li su zacrtani ciljevi ostvareni. Ako se ne ostvare, onda će sudbina pojedinih članova jedinice biti u rukama premijera, koji nosi i najveći teret. Ovo je nov model u kome će se jasno i precizno znati ko je odgovoran za rezultate, gde postoje problemi i kako da se oni što pre reše, kaže Ivan Bender.
„Ovo je vrlo važan momenat. Mi smo mala zemlja i ako velike zemlje sa snažnim ekonomijama primenjuju ovaj model i dobijaju rezultate, zašto kod nas postoji loša navika da se odmah napadne nešto novo? Interesantno je da niko ne govori o dobrim primerima ovakvog načina rada koji donosi rezultate. A ovaj model u određenom obliku primenjuje i Svetska banka, a i vodeći svetski univerziteti imaju ga u svojim obrazovnim programima”, ističe Bender.
Dejan Spalović - Biljana Baković
objavljeno: 08.03.2015.
