Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2022, 08:33
Vučić u Norveškoj: Razgovori o Kosovu i Metohiji i o energetici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Oslu da je sa norveškim domaćinima razgovarao o Kosovu i Metohiji, ali i prioritetno o bilateralnim odnosima, pre svega u energetici, u kojoj, kaze, moramo da ostvarimo značajan napredak, u čemu mogu da nam pomognu partneri iz Norveške.
"Razgovarali smo o svim važnim temama, za nas je pitanje KiM od ogromnog značaja. Razgovarali smo suštinski o tome, jer Norveška bolje, tačnije i preciznije od svih, dijagnostikuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stanje na terenu, razume situaciju i prati sve. Oni su neko ko čuva mir u 20. i 21. veku, po završetku višedecenijskih sukoba koje su imali i to poštuju", rekao je Vučić u izjavi novinarima.
Bilo je, kaže, reči o poslednjim razgovorima o KiM i rezultatima dogovora, o neophodnosti da se sačuvaju mir i stabilnost, te o procesu dijaloga.
"Ja, kao i obično nisam prebacivao krivicu na drugu stranu, već sam se trudio da ukažem koliko je više poverenja potrebno da na drugačiji način razgovaramo o budućnosti. Oni će nastaviti da prate taj proces", rekao je Vučić i dodao da je Norveška zainteresovana i za situaciju u BiH.
Preneo je da su, prioritetno, razgovarali o bilateralnim odnosima, najviše u vezi sa energetikom.
"Ministarka Dubravka Đedović imala je svoje razgovore, večeras imamo skup sa kompanijama i savetnicima zainetersovanim da pomognu ili da ulažu u našu zemlju. Video sam kod svih sagovornika ogromnu zainteresovanost za rešavanje energetskih problema ne samo u Norveškoj, već i u Evropi, na Zapadnom Balkanu, i razgovarali smo kako da u regionu zajednički rešavamo probleme", rekao je Vučić.
To su, kaže, pitanja kako obezbediti napredak i velika ulaganja, kako da uložimo u obnovljive izvore energije, da bi nam bili čistiji voda vazduh.
"To nije pitanje jednog dana, već godina pred nama", ukazao je Vučić i naveo da je za više obnovljivih izvora energije potrebno obezbediti balans, izgraditi hidrocentrale...
Zato nam je, kaže Norveška od izuzetnog značaja, ukazujući da je norveški Ristad, najbolji tim u svetu.
"Mnogo teških stvari je pred nama, ali to moramo da uradimo da bismo bili uspešni u energetskom sektoru kao u drugim, na primer u javnim finansijama. Moramo u tome da se takmičimo, ne samo za ovu zimu. To nije samo pitanje nafte i gasa, već kompletne mreže. Mnogo toga moramo da uradimo kod sebe, u svojim navikama, da uložimo novac i radićemo na tome, da obezbedimo budućnost građana Srbije", poručio je Vučić.
Primetio je da uz ulaganja u čistije izvore energije, moramo da pronađemo način da sačuvamo svoje resurse.
"Ne možete da koristite srpski vetar, sunce, naše tlo, zemlju, a da možete jednako da izvezete u bilo koju zemlju. Obaveza je da to ostaane u Srbiji, mora da postoji uvek preče pravo, po normalnim, racionalnim, cenama za našu zemlju, pa sve drugo. Ako možete da se uklopita, a ako ne da nađemo nekoga ko može da se uklopi u to", rekao je Vučić.
Norvežani ponudili tri rešenja za energetski sektor
Predsednik Vučić je potvrdio da je završena studija o razvoju energetskog sektora i preneo da su Norvežani ponudili tri rešenja, koja podrazumevaju velike promene u javnim preduzećima.
Kako je preneo novinarima u Oslu, studija je napravljena na nekoliko stranica i to jednostavno, precizno, bez filozofije za razliku od naših strategija koje se, kako kaže, pišu na 200 strana.
"Kod nas je to spisak lepih želja i ono što se nekome dopada, ali je najmanje šta je to konkretno što treba da uradimo. Ovde su jasno rekli šta treba da se uradi, šta da se promeni ukoliko hoćemo da budemo uspešni. Ovo vam je kratkoročno, ovo vam je srednjeročno, ovo dugoročno i to je to na nekoliko stranica", ispričao je predsednik.
Ističe da su prvi koraci bolni, a jedan od onih koji nije lak jesu velike promene u javnim preduzećima.
Predsednik ističe da su samo za jedno od naših četiri ili pet glavnih preduzeća u sferi energetike rekli da nije neophodna promena rukovodstva, dok su za sve ostale rekli da moramo da promenimo ljude, da dovedemo ljude sa različitim načinom razmišljanja.
Na pitanje kada bi to trebalo da se uradi, Vučić kaže da je trebalo juče.
"U najkraćem mogućem periodu, ali moramo da znamo šta želimo", dodao je.
Kako kaže, Norvežanima je srpska delegacija ponudila da nekog od njihovih ljudi pošalju da preuzmu izvršnu funkciju, što oni ne rade i pretpostavlja da ne žele da urade.
"Ali, time smo želeli jednu stvar da pokažemo da, za razliku od svih drugih na političkoj sceni Srbije, nama to nije mesto za otimanje para i za partijsku kasu ili da bude partijska prćija, nama je to mesto koje treba da bude uspešno preduzeće koje u budućnosti treba da donosi profit i dobrobit Srbiji", kazao je predsednik Vučić.
Izuzetno važna Saradnja sa Norveškom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je za Srbiju izuzetno važna saradnja sa Norveškom sa kojom pored enregetike postoji saradnja i u mnogim drugim oblastima društevnog života i dodao da mu je posebna čast što ga je primio norveški kralj Harald V i da je ponosan što je imaotu priliku i predstavljao Srbiju.
Odgovarajući na pitanje kakvi bi odnosi Srbije i Norveške trebalo da budu u političkom smislu i ima li prostora za povećanje ekonomnske saradnje, predsednik je kazao da nije lako povećati trgovinsku razmenu sa Norveškom i dodao da i ono što je povećano posledica toga što je Srbija od ove zemlje kupovala naftu.
"Norveška je mnogo važna zemlja u obaveštajno- bezbednosnom smislu, nije članica EU, ali članica NATO-a. Norveška spoljan politika je uvek značajna , jer ona poput nekada Švajcarske, sklapa prijateljstva i čuva mir", rekao je predsednik Srbije novinarima u Oslu.
Istakao je da mu je posebno zadovoljstvo što ga primio norveški kralj Harald V.
"Prvi put me je primio kralj Harald zvanično, to nije lako, mogli ste čak i da čujete ovdašeg ambasadora, mnogi traže, mnogo njih insistira, ali to nisu česte posete i ponosan sam na činjenicu što je 10, 12 minuta trajao duže razgovor sa kraljom Haraldom nego što je to bilo predviđen, čak je i njegova visost to konstatovala", istakao je Vučić.
Objasnio je da domaćini biraju kog će od predsednika da pozovu i dodao da je ponosan što je predstavljao Srbiju, što je imao tu čast i priliku.
"Bio sam u Norveškoj dva puta razgovarao sa premijerima i predsednicima parlamenata, ali nikada nisam imao tu čast da sretnem kralja Haralda V. Sada jesam i taj razgovor je proteklao iskreno i prijateljski u produbljivanju naših bilateralnih veza", kazao je srpski predsednik.
Ocenio je da je Norevška izuzetno važna za Srbiju.
"Energetski sektor je jedan od četiri sektora koji su najvažniji u jednoj zemlji i ostala tri sektora ne mogu bez energije. Sa njima radimo u potpunosti energetiku, ali imamo i saradnju u mnogim drugim oblastima društevnog života. Oni nam pomažu oko samog regrutnog sistema, imamo dobre vojno medicinske odnose, vojno-obrazovne odnose. Možemo da proširimo saradnju, jer sa Norvežanima imamo svaku vrstu bilateralnog razumevanja ", istakao je Vučić.
Dodao je da se u Norveškoj razgovaralo i o istorijskim temama koje zbližavaju dva naroda.
"Preko 3.000 jugoslovenskih partizana od toga 2.840 Srba je poginulo na teritoiriji Norveške i to je nešto što zbližava uvek Beograd i Oslo, Srbiju i Norvešku", podsetio je predsednik.
Najavio je da srpsku delegaciju večeras očekujue važan biznis forum gde će ministarka rusarstva i energetike Dubravka Đedović i on, kako je kazao, pokušati dodatno da približe Srbiju norveškim investitorima .
"Sutra idemo u Trondhajm koji je univerzitetski i naučni centar i verujem da ćemo moći mnogo toga da naučimo. Moraću da molim da naši timovi iz Vlade posete Trondhajm i da vidimo da li mi možemo od Novog Sada, Niša i Kragujevca da napravimo takve centre", poručio je predsednik.
O KiM: Nemam previše nade, već strah od budućih događaja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se Aljbin Kurti uglavnom oslanja na silu velikih i moćnijih zemalja sa Zapada i računa da će da primoraju Srbiju da nešto prihvati, a nikako da se pridržava onoga što je potpisano.
Na pitanje čemu možemo da se nadamo u budućim pregovorima između Beograda i Prištine, imajući u vidu izjavu Aljbina Kurtija da je za njega pitanje statusa Kosova završeno još u julu 2010. godine kada je Srbija postavila pitanje Međunarodnom sudu pravde, Vučić je rekao da se ne nada previše već da strahuje od budućih događaja.
"Ako Kurti kaže da je za njega završeno pitanje statusa, dobro. Ja sam mu zahvalan jer je i za mene pitanje statusa završeno. Ja na jednom važnijem aktu baziram tu svršenost statusnog pitanja, a to je povelja UN i Rezolucija 1244 UN, tako da ako je to u pitanju, onda mogu samo da kažem da nemam previše nade, već samo strah od budućih događaja", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Oslu.
Istakao je da je Srbima prekipelo i dodao da Albanci misle da mogu specijalnom policijom da reše probleme na severu KiM, a ne razumeju da time samo podstiču naš narod da bude apsolutno protiv i sve odlučniji protiv njih.
"Izgleda nisu pažljivo slušali, možda je to i dobro, možda sam i suviše rekao", rekao je Vučić i dodao da situacija na severu KiM, ali i svuda u pokrajini, što se srpskog naroda tiče, bukvalno vri.
"Što se nas tiče, naše je da budemo uz svoj narod i da gledamo kako da mu pomognemo, a to na šta se Kurti poziva, on se poziva na sve ono što mu odgovara, a nikada da se pozove na ono što mu se ne sviđa, jer za to što mu se ne sviđa on ima samo jedan komentar što je sumanuto i potpuno besmisleno, a nikako da se pridržava onoga što je potpisano", rekao je Vučić.
Novo poglavlje u odnosima dveju država
Danas otvaramo novo poglavlje u odnosima Republike Srbije i Kraljevine Norveške, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se u okviru dvodnevne posete Oslu sastao sa predsednikom parlamenta Norveške Masudom Garahanijem.
Vučić je na Instagram profilu "buducnostsrbijeav" napisao da je predsedniku norveškog parlamenta zahvalio na tome što je Norveška uvek bila spremna da pomogne Srbiji.
"Ne samo svojim iskustvima u harmonizaciji standarda i propisa EU, već i u ekspertskoj i finansijskoj pomoći našim reformskim procesima, a posebno u modernizaciji našeg energetskog sistema", naveo je predsednik Srbije.
Vučić je tako započeo prvu radnu posetu Norveškoj u svojstvu predsednika Srbije, nakon što je u Beogradu pre dve sedmice održana konferencija zajedno sa Norveškom i zemljama Zapadnog Balkana o mogućnostima ulaganja u obnovljive izvore energije.
Vučić je ranije najavio da Srbija treba da sprovede reformu u sektoru energetike i diverzifikuje izvore snabdevanja gasom i naftom, kao i da poveća ulaganja u obnovljive izvore energije i da će joj u tome pomoći Norveška, koja jedan od lidera u toj oblasti i zelenoj tranziciji.
Prijem kod norveškog kralja
Norveški kralj Harald Peti je u Oslu primio predsednika Srbije Aleksandara Vučića, koji se nalazi u poseti Norveškoj.
Sastanku Vučića i kralja Haralda Petog prisustvovao je i prestolonaslednik Hokon.
Počast Jugoslovenima stradalim u Norveškoj
Predsednik Vučić je u Oslu položio venac na spomenik Jugoslovenima stradalim u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu.
Vučića su na groblju, uz visoke vojne počasti, dočekali komandant tvrđave Akešhus Arne Operud i generalni sekretar Ministarstva odbrane Frede Hermansen.
Vučić je položio venac uz minut ćutanja.
Više od 3.000 Jugoslovena stradalo je u logorima u Norveškoj, od čega najviše Srba.
Oni su bili dovedeni u više od 20 radnih logora u okupiranoj Norveškoj.
Harald Peti je došao na presto posle smrti oca, kralja Ulava, 1991. godine i od 14. veka je prvi kralj koji je rođen u Norveškoj.
Poznat je i po tome što je suprugu izabrao iz naroda, običnu građanku.
Harald Peti (85) je bio i prvi pripadnik kraljevske krvi koji je pohađao javnu školu.
Oženio je građanku Sonju Haraldsen, koja je danas kraljica Sonja. Kraljevski par ima dvoje dece, princezu Martu Luizu i prestolonaslednika Hokona.
Đedović: Uz pomoć Norveške planiramo reformu energetskog sektora
Ministarka rudarstva i energetike Dubravaka Đedović izjavila je u Oslu, nakon sastanka sa državnim sekretarom u Ministarstvu gasa i energetike Norveške Andreasom Bjelandom Eriksenom, da Srbija može mnogo da nauči od Norveške o tome kako da na najbolji mogući način iskoristi potencijale obnovljivih izvora energije, kao i da je cilj da se naš enegetski sistem stabilizuje u naredne dve godine.
Đedovićeva, koja boravi u Norveškoj u okviru dvodnevne posete državne delegacije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekla je novinarima da je Norveška zaista energetski gigant po pitanu hidroenergije, ali i nafte i drugih prirodnih resursa, koje su iskoristili na najbolji mogući način.
"Da vidimo kako mi to možemo isto da uradimo u hidro sektoru, ali i drugim i kako na održiv način da planiramo buduća ulaganja u energetski sektor", istakla je ona.
Đedovićeva kaže da moramo da budemo odlučni kada je reč o dekarbonizaciji i u energetskoj tranziciji, zbog čega moramo da završimo reformu energetskog sektora.
Podsetila je da je Norveška počela pre 30 godina time da se bavi i uvela profesionalni menadžment u svoje energetske kompanije.
Istakla je da su stvorili klimu povoljnu klimu za ulaganja u njihov enegetski sektor, ali tako da njihovi prirodni resursi ostanu u njihovom vlasništvu i da oni imaju najviše koristi od toga.
Ministarka je rekla da su predsednik Vučić i premijerka Brnabić apsolutno posvećeni zelenoj tranziciji i da se zato pravi plan za reformu enegetskog sketora, kako bi imali održiviji i čistiji sistem, kao i zdraviju sredinu za decu.
"Nema brzih rešenja, ali dobrim planiranjem mogu Norvežani da nam pomognu da dođemo do dugoročnih rešenja i zajedno sa partnerima iz Norveške već radimo na tome da dođemo do stabilizacije sistema u naredna 24 meseca", rekla je Đedovićeva.
Kaže da već imamo dobre rezultate i da je cilj da se do 2030. poveća nivo energije iz solara, vetra i hidro sektora, a sve kako bi dekarbonizovali naš energetski sektor do 2050. i da bi i privreda i građani imali sigurno snabdevanje.
Ona je rekla da nije bilo tokom sastanka reči o konkretnim projektima već pre svega o regulatornom okviru, koji je prvi korak.
Kazala je da je cilj da se u narednom periodu uloži između 14 i 33 miljarde evra u naš energetski sektor, što će zavisiti od toga za koji se scenario ulaganja budemo odlučili, u kratkom, srednjem i dugom roku.
Ministarka je naglasila da se planiraju ulaganja u 2023. već od dve milijarde evra.
Na pitanje novinara da prokomentariše proteste u Beogradu protiv Rio Tinta, rekla je da sve što ima veze sa našim prirodnim resursima ne treba da se politizuje i naglasila da je za vladu životna sredina jedan od prioriteta i da to pitanje ne treba koristiti za sticanje političkih poena.
"Litijum je kritičan materijal za svet i Evropu jer je ključan za razvoj obnovljivih izvora energije i da bi smanjili štetne gasove. Hoćemo da naš sistem bude čistiji. Predsednik je rekao - tačka jeste stavljena", rekla je ona i napomenula da je potencijal tog resursa samo u 2022. godini između tri i 10 milijardi evra.
A zamislite samo koliko je potencijal do 2050. godine, dodala je ministarka.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
