Izvor: Studio B, 28.Dec.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Rešili smo sve predmete spornih privatizacija
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić kaže da su rešeni svi predmeti spornih privatizacija, da je u u više predmeta podignuta optužnica, u četiri tužioci treba da donesu konačnu odluku, a u tri - Šinvoz, Žitoprodukt i Srbolek, još se ispituju.
"Šteta u spornim privatizacijama iznosi 7,7 milijardi dinara, privedeno je 76 lica, a na osnovu od juče podignutih optužnica biće uhapšeno još 56 lica za 64 krivična dela", izjavio je Vučić na konferenciji za novinare >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << u Vladi Srbije sazvanoj povodom okončanja istrage 24 sporne privatizacije.
Reč je o slučajevima privatizacije čiju reviziju i izveštaj o tome je u junu 2011. godine zatražila Evropska komisija, nakon što je nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo od nje pomoć u zaštiti vlasničkih prava.
Pljačkom i korupcijom u okviru ovih privatizacija, karakterističnim za trazicionu Srbiju i druga tranziciona društva, bavila se uz velike teškoće i otpore nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Konferenciji za novinare pored Vučića prisustvuju ministar pravde Nikola Selaković, republički javni tužilac Zagorka Dolovac, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, direktor policije Milorad Veljović i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović.
Od 24 sporne privatizacije 20 u vreme Koštunice i Živkovića
Čak 20 od 24 privatizacije preduzeća, koje je Evropska komisija označila sumnjivim i tražila njihovu reviziju, obavljene su u vreme dok su premijeri bili Vojislav Koštunica i Zoran Živković, a ministri za privatizaciju Predrag Bubalo i Aleksandar Vlahović.
U prvoj polovini 2011. godine nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo je od Evropske komisije pomoć u zaštiti vlasničkih prava, a u junu te godine u Beograd je stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi nazad u Brisel.
Slučaj je u to vreme sporadično pominjan u medijima, a u aprilu 2012. Evropski parlament je isto to zatražio Rezolucijom, da bi ovaj slučaj u žižu vratila tek poseta izvestioca EP Jelka Kacina u leto prošle godine.
Nadležna tužilaštva su, prema dostupnim informacijama, do početka avgusta prošle godine započela sa ispitivanjem 18 slučajeva spornih privatizacija.
Od sumnjivih privatizacija sa spiska Evropskog parlamenta do početka avgusta 2012. godine krivični postupci pokrenuti su samo u slučaju "Mobtel", "Ce-market" i "Azotara Pančevo". Evropska komisija je u proleće iste godine saopštila da je posebno zainteresovana da se obavi detaljna istraga prodaje "Sartida", "Jugoremedije", ATP "Vojvodina" i "Mobtela".
EP je u grupu sumnjivih privatizacija uvrstio, između ostalih, i privatizciju Luke Beograd, Nacionalne štedionice, Novosti, Veterinarskog zavoda - Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, Šinvoza, Prosvete, Azotare Pančevo, kao i postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzeće Nuba invest, izvoz šećera u EU, te koncesiju za autoput Horgoš-Požega.
Svim spornim privatizacijama zajedničko je da su dugo trajale, da je u njih bio uključen veliki broj državnih institucija i interesnih grupa, i dešavale su se u okolnostima nedorečenosti zakona iz procesa vlasničke transformacije.
Privatizacija "C marketa" je tako otpočela u periodu kada još uvek nije bio kompletiran pravni okvir, koji je pratio trgovanje na tržištu kapitala, odnosno na berzi, pa je u tom sveopštem "galimatijasu" bilo mnogo pitanja i lutanja, a malo odgovora. Jedno od "slabih mesta" u propisima bila je činjenica da se firma ne može pojaviti na berzi bez potpisa generalnog direktora na prospekt firme.
Tako je tadašnji direktor "C marketa" Slobodan Radulović obilato koristio tu zakonsku mogućnost - nije potpisao prospekt, i na taj način stopirao izlazak firme na tržiste, koje bi "reklo" koliko ona zaista vredi. Akcionari "C marketa" su u više navrata tražili od države da ispravi te anomalije i akcije prodaju na berzi, ali su izmene zakona usledile mnogo kasnije.
Radulović se prošle nedelje oglasio u medijima iz Španije, gde je u bekstvu, tvrdeći da ima dokaze protiv vlasnika „Delta holgdinga" Miroslava Mišskovića. Istina o C marketu je, kako je rekao, ono što pogađa interese Miškovića i udara u njih i dokazuje ogromnu spregu koju je Mišković napravio sa političarima da bi došao do "C marketa".
Preuzimanje "C marketa" je, kako je rekao, bio uslov svih uslova da Mišković možze da organizuje najveći monopol u trgovini i preko tog monopola s jedne strane potpuno uništi sve male dobavljače u Srbiji, a s druge strane preko monopolskih cena napravi najveću pljačku građana Srbije.
I Zakon o preuzimanju takođe je imao niz manjkavosti, a između ostalog je omogućavao da se stekne kontrolni paket akcija, ali bez obaveze otkupa svih akcija od preostalih akcionara.
U slučaju prodaje "C marketa" bila je, ali i ostala, najveća misterija da li je došlo do potpisivanja "Memoranduma" kojim je dogovorena kupovina "C marketa" i ko je sve stavio svoj potpis na taj dokument.
Da je postojao "Memorandum" potvrdio je, pred Specijalnim sudom u Beogradu, na suđenju takozvanoj stečajnoj mafiji, biznismen Milan Beko. Ali, dokle su u toj istrazi stigli istražni organi ostala je za javnost sve do sada nepoznanica.
U privatizaciji se događalo i da se manji akcijski paketi preduzeća prodaju na berzi, ali povezanim licima, pa su kasnije svi ti paketi bili u rukama jednog te istog vlasnika. Veći deo firmi koje su uspešno poslovale u Srbiji bile su privatizovane po prethodnom Zakonu o svojinskoj transformaciji, ali se nisu nalazile na berzi.
Takav je slučaj bio sa "Lukom Beograd" u kojoj su akcionari, kako su kasnije tvrdili, zbog pogrešno urađene procene vrednosti kapitala "Luke" prodali svoje akcije po devet evra, umesto za 22,18 evra po jednoj deonici. Oni su navodili da su oštećeni za ukupno 71,5 miliona evra, a država za oko 49,4 miliona dinara. Tužili su i kupca tih akcija - firmu "Vorldfin".
Sud je, međutim, doneo presudu u korist tog preduzeća, gde se u obrazloženju navodi "da se vrednost akcija utvrđuje na tržištu odnosom ponude i tražnje, da su akcionari svojom slobodnom voljom prodali akcije, da je postojala samo jedna ponuda za preuzimanje, te da su akcionari mogli da je ili prihvate ili odbiju".
Danas, nerazjašnjenoj poziciji "Luke" i dalje "kumuju" i neraščisćeni imovinski odnosi između tog preduzeća i Grada Beograda, odnosno šta je čije od zemljišta na priobalju Dunava. Taj spor je još u toku.
Fabrika lekova "Jugoremedija" , koja se isto nalazi na spisku spornih, proteklih desetak godina prošla je privatizaciju, poništavanje iste, prelazak u radničke akcionarske ruke, pokušaj nove prodaje, da bi danas, nakon hapšenja najužeg rukovodstva, opet bila na svom "tranzicionom početku" sa otvorenim pitanjem daljeg opstanka na tržištu.
Prva privatizacija ove fabrike dogodila se septembra 2002. kada je "Jugoremedija" prodata vlasniku makedonske kompanije „Jaka80", kontroverznom niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, uz obavezu investiranja koju on nije ispunio.
Privatizacija "Jugoremedije" nakon niza radničkih protesta je poništena, radnici su se vratili i preuzeli upravljanje preduzećem, ali se dogodio i "drugi krug" hapšenja koji je obuhvatio te iste borce za pravdu, pa i tadašnjeg sindikalnog vođu - v.d. direktora "Jugoremedije" Zdravka Deurića.
Iako se "Sartid", odnosno prodaja smederevske železare, vodi na spisku spornih privatizacija, ona se ne može nazvati privatizacijom, jer je "Sartid" prodat iz stečaja. Po mnogima do tog stečaja nije ni trebalo da dođe, a ako je već došlo trebalo je da se organizuje prodaja imovine iz stečaja i omogući konkurencija.
Umesto toga, "Sartid" je prodat neposrednom pogodbom za 23 miliona evra "Ju es stilu", a usput je "očišćen" od dugova koji su preneti na državu.
Američka kompanija "Ju es stil" je na taj način dobila kompletnu novu i staru železaru, koja se nalazi na 300 hektara zemlje, tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu (investicija vredna 150 miliona dolara), smederevsku luku od regionalnog značaja, slobodnu carinsku zonu u Smederevu na površini od 21 hektar, fabriku kreča u Kučevu, kao i niz drugih nekretnina.
I ta "sartidska priča" prošla je isto, uz medijske napise o umešanosti trgovinskih sudova, do najviših organa vlasti, ali do sudskog epiloga nije nikada došlo.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je po stupanju na dužnost da će rezultati nove vlade u borbi protiv korupcije biti vidljivi u "najskorije vreme" i najavio preispitivanje spornih privatizacija.
Posle više od godinu dana od te najave Vučić je na tematskoj sednici Vlade posvećenoj početku pregovora sa EU rekao da je policija sve poslove u istragama spornih privatizuacija završila, kao i ostali državni organi, te da ostaje da se vidi koliko će optužnica biti podignuto.
On, je međutim najavio da se ovih dana mogu očekivati i neke nove akcije, pojašnjavajući da nisu u pitanju samo sporne pruivatizacije koje je označila EU, već i drugi predmeti i da će se rezultati tih istraga znati do kraja ove nedelje.
Ekonomski eksperti smatraju da preporuke iz Brisela da Srbija treba da reši sporne privatizacije treba ozbiljno uzeti u obzir, jer će EU insistirati da se ti slučajevi reše, pre svega jer će to biti pravi dokaz da smo ozbiljno krenuli u borbu protiv korupcije u našoj zemlji.
Sporne privatizacije i glavni akteri
1. JUGOREMEDIJA (2002) Akteri: vlasnik firme "Jaka 80"Jovica Stefanović, bivši direktor "Jugoremedije" Zlatko Marković, direktorka "Nini" Olga Antić.
2. VEČERNJE NOVOSTI - nezakonit upis akcionarskog društva NIP „Kompanija Novosti" u registar Trgovinskog suda (2002) i nejasno preuzimanje akcija 2005. i 2006. Akteri: Milan Beko. Ministar za privatizaciju bio Predrag Bubalo.
3. KERAMIKA, Kanjiža (2002) Akteri: Milan Lukić; Živorad Vojinović
4. VETERINARSKI ZAVOD (2002) Akteri: Dragan Đurić.
5. SARTID (2003) Akteri: ministar privrede Aleksandar Vlahović, Nemanja Kolesar; tadašnji predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, sudija Trgovinskog suda Dušan Marčićev, bivši direktor "Sartida" Živomir Novaković
6. TEHNOHEMIJA (2003) Akteri: Veljko Žižić; Milan Beko
7. IZVOZ ŠEĆERA U EU (2003) Akteri:"MK komerc"; ekspotpredsednik Vlade Miroljub Labus
8. PUTNIK (2003) Akteri: vlasnik "Univorld holdings limited" Srba Ilić
9. SRBIJATURIST (2003) Akteri: vlasnik "Univorld holdings limited" Srba Ilić, tadašnji ministar za privatizaciju Predrag Bubalo
10. ATP VOJVODINA (2004) Akteri: vlasnik ATP Vojvodina Ilija Dević, Maja Gojković, Lidija Tadić, direktor JP "Urbanizam" Aleksandar Jeftić
11. ŠINVOZ (2004) Akter: Nebojša Ivković
12. NACIONALNA ŠTEDIONICA (2004) Akteri: Vuk Hamović; Vojin Lazarević; tadašnji guverner Mlađan Dinkić
13. MOBTEL (2005) Akteri: tadašnji vlasnik "Mobtela" Bogoljub Karić
14. C MARKET (2005) Akteri: Slobodan Radulović; Milan Beko; Miroslav Mišković; Danko Đunić
15. LUKA BEOGRAD (2005) Akteri: Milan Beko; Predrag Bubalo, Miodrag Đorđević, Milko Štimac
16. ZASTAVA ELEKTRO, Rača (2006) Akteri: Ranko Dejanović
17. POSLOVI AZOTARE PANČEVO (2006) Akteri: predstavnik „Srbijagasa" Radosav Vujačić; „Vikorija logistik", „Ju point" Zorana Drakulića; „Invej" Predraga Rankovića Peconija
18. SRBOLEK (2007) Akteri: Jovica Stefanović Nini
19. TRUDBENIK GRADNJA (2008) Akteri: Dragan Kopčalić, vlasnik "Montere"
20. PROSVETA (2009) Akteri: "Media II" d.o.o. (Dejan Pantović, Teodora Pantović)
21. KONVERZIJA DEL REALA (2010) Akteri: Miroslav Mišković
22. NUBA (2010) Akteri: bivši ministar Oliver Dulić, direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak
23. KONCESIJA ZA AUTOPUT HORGOŠ-POŽEGA (2012) Akteri: tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić
24. GALENIKA (2012) Akteri „Valeant farmasutikals internešnal" (SAD) (bivši ICN farmasutikals INC).
