Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2023, 04:23

Vučić: Razgovaramo o odlasku u Brisel na dijalog 27. ili 28. februara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Minhenu da se sada razgovara o odlasku u Brisel na dijalog o KiM 27. ili 28. februara.

Na pitanje novinara da prokomentariše informaciju koja se danas pojavila da će možda ići u Brisel 27. februara, Vučić je rekao da je on ranije izjavio da ne vidi, posebno pre minhenskih sastanaka, smisao da ide u Brisel i da je ranije bilo reči o datumima za njegov odlazak u Brisel, 19. februar, 21. i 23. februar.

Sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << razgovaramo da to bude 27. ili 28. februara, dodao je Vučić.

"Razmišljao sam o dolasku u Minhen, dobro je da smo došli, jer zamislite da nismo ovde, zamislite kakve bismo prilike otvorili nekima drugima za iznošenje neistina o našoj zemlji. Ovako smo se pokazali kao pouzdan partner, kao neko ko je racionalan i razuman i razložan i kao neko ko se poštuje. Pokazali smo da na Srbiju može da se računa kada se sa njom razgovara", rekao je Vučić.

Istakao je da ljudi u Srbiji treba da razumeju da on nije Deda Mraz koji treba ljudima da donosi lepe vesti u kuću, već da im omogući da imaju najnižu stopu nezaposlenosti, ali i da sačuvaju mir i nacionalne interese.

"To je težak posao", dodao je predsednik Vučić.

"Imamo još jedno otpriznavanje kosovske nezavisnosti"

Vučić je otkrio da je Srbija u posedu još jedne note o otpriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, ali će je obelodaniti za nekoliko dana.

To će, rekao je, biti 27. ili 28. zemlja koja će otpriznati tzv. Kosovo.

"Mi smo nastavili da radimo svoj posao i u posedu smo još jedne od nota o povlačenju priznanja tzv. nezavisnog Kosova, ali ćemo, u dogovoru sa tom zemljom, sačekati još nekoliko dana da to objavimo. To će biti 27. ili 28. zemlja koja je povukla priznanje Kosova", rekao je Vučić novinarima u Minhenu.

Na pitanje da se pominje njegov odlazak u Brisel 27. ili 28 februara, Vučić je kazao da ne vidi razloga da to bude tada, ali da je razmišljao i o dolasku u Minhen, pa se pokazalo da je veoma dobro da smo danas ovde.

"Mislim da smo se ovde pokazali kao veoma pouzdan partner, neko ko je i racionalan i razuman i neko ko zna da čuva svoje nacionalne interese", rekao je Vučić.

Na pitanje o čemu će se pričati u Briselu, Vučić kaže:

"Idem da govorim baš o ZSO, ovo ovde danas, kao i svaki put, jasno postavljeno. Ne možete da potpišite nešto pre 10 godina, a da neko potom kaže da Vučić hoće šoljicu kafe, ali bez šoljice...".

Poručio je da oni koji su nešto potpisali moraju to i da ispune.

"Ispunite ono što ste potpisali. Onda idemo na ono što sledi dalje. Zna se šta je to što morate da uradite", poručio je Vučić.

Istakao je da ljudi u Srbiji moraju da znaju da je najvažnije da sačuvamo mir u zemlji i svoje nacionalne interese, ali i da imamo rast i najnižu stopu nezaposlenosti.

Primetio je da su još jednom praznici povezani sa vikendom i da je puno naših građana bilo na planinama ili u inostranstvu, što ga, kaže, čini srećnim.

Srećan je, ističe, jer nam je to omogućilo mir, rast i direktne investicije.

"Očekujem da nam prihodi u februaru budu drastično veći od očekivanog, posebno naplata domaćeg PDV, da nam raste i uvozni, jer to znači da ekonomija dobro radi...", kazao je Vučić i istakao da se život sastoji od teškog i napornog rada koji jedino može da doprinese boljem ambijentu za investitore.

"Na tome ćemo nastaviti da radimo", istakao je predsednik.

Nikada snažniji zahtevi Evropljana i SAD za formiranje ZSO

Vučić je rekao da je sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom razgovarao o francusko-nemačkom, odnosno evropskom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, kao i o bilateralnim odnosima i drugim pitanjima.

"Govorili smo o svemu drugom i o tome da su Amerikanci bili jedni od retkih kada su bile barikade na severu KiM koji su želeli da čuju primedbe Srba. Oni su želeli da razgovaraju sa stvarnim predstavniima naroda i sa severa i sa juga", rekao je Vučić večeras za TV Pink odgovarajući na pitanje o čemu je razgovarao sa Blinkenom i da li su Amerikanci pokazali razumevanje.

On je ukazao i koliko je važna Zajednica srpskih opština, i to ne samo za ljude na severu, već i na jugu Kosova i Metohije.

"Šta ćemo sa ljudima sa juga i kako će oni da se organizuju ako nemaju ZSO. Kako će ljudi u Donjoj Gušterici, Klokotu", upitao je Vučić i istakao da je ZSO strašno važna.

On je dodao da Amerikanci neće promeniti poziciju, jer je Srbija suviše mala.

"A da li smo promenili okvir, da nas saslušaju i čuju šta želimo i radimo jesmo", istakao je predsednik.

On je rekao i da vlastima Prištine ne veruje ništa, ali je ocenio da posle odluke Evropskog saveta i želje Evropljana i Amerikanaca da rade na tom pitanju nikada neće biti snažniji zahtevi za formiranje ZSO, a da koliko će zbog unutaralbanskih problema to da traje ne može da sudi.

Vučić sa Makronom i Šolcom, pre toga sa Boreljom i Micotakisom

Vučić se pre Blinkena sastao sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom i kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom.

"Ozbiljan i korektan sastanak sa najodgovornijim ljudima EU o procesu dijaloga sa Prištinom, francusko-nemačkom planu i našim bilateralnim odnosima", objavljeno je na Instagram profilu "buducnostsrbijeav".

Vučić se prethodno na marginama minhenskog skupa sastao sa predsednikom Vlade Grčke Kirjakosom Micotakisom, sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom, kao i sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske Džejmsom Klaverlijem.

Razgovori o evropskom predlogu za KiM na marginama skupa u Minhenu

Na marginama konferencije biće održani razgovori o francusko-nemačkom predlogu za KiM kako bi bila pokrenuta ta inicijativa, izjavio je portparol nemačke vlade za prištinsku Gazetu ekspres.

U pisanom odgovoru za taj list iz kancelarije za medije nemačke vlade navedeno je da, videći najnovije reakcije u vezi sa francusko-nemačkim predlogom, zvanični Berlin sa nestrpljenjem očekuje razgovore o iznošenju tog predloga u okviru Konferencije o bezbednosti u Minhenu.

"S obzirom na nedavne reakcije na ovaj predlog, radujemo se diskusijama na marginama Minhenske bezbednosne konferencije kako bismo pokrenuli ovu inicijativu", rekao je portparol nemačke vlade.

On je naveo da je "cilj da se održe razgovori radi brze implementacije sporazuma".

Takođe je naveo da je eskalacija na severu KiM poslednjih meseci pokazala da "postoji hitna potreba da se promeni dinamika između" Beograda i Prištine.

Zvanični Berlin navodi da je neophodno uspostaviti novu i stabilnu osnovu u odnosima Beograda i Prištine i da tako nešto nudi evropski predlog Osnovnog sporazuma na osnovu francusko-nemačke inicijative.

Makron: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da u Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena.

Makron je, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, rekao da još nije došao čas dijaloga, jer je Rusija izabrala rat i odlučila da gađa civilnu infrastrukturu i počini ratne zločine, preneo je Gardijan.

Makron je ocenio da napad Rusije mora da propadne i pozvao saveznike da povećaju vojnu pomoć Ukrajini.

"Jedinstvo i odlučnost su važni da bi se Ukrajini pružila sredstva da se vrati za pregovarački sto na prihvatljiv način i da radi na dugoročnom miru pod uslovima za koje su se Ukrajinci odlučili", istakao je Makron.

Makron je govoreći o placeničkoj grupi "Vagner" rekao da je, kada je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre godinu dana, gotovo poverovao da on nema nikakve veze sa tom grupom, ali da je sada jasno da oni deluju kao, kako je naveo, "mafijaško" oruđe za činjenje zločina.

Francuski predsednik je apelovao na Evropu da troši više sredstava na odbranu i na održavanje dijaloga koji bi uključio NATO, Veliku Britaniju i SAD o nuklearnim karakteristikama Alijanse.

Makron je rekao da podržava eventualnu reformu Saveta bezbednosti UN.

Ključna tema konferencije invazija Rusije na Ukrajinu

U Minhenu je danas počela 59. Minhenska bezbednosna konferencija (MSC), u toku je radni deo sastanka, a na njoj će učestvovati veliki broj međunarodnih zvaničnika, kao i šefova vlada i država i predstavnika međunarodnih organizacija i civilnog društva.

Zvanični deo sastanka trebalo bi da počne, kako je agendom predviđeno, oko 14 časova.

Konferencija se do 19. februara održava u hotelu Bajerišer Hof, a teme skupa će biti izazovi spoljne i bezbednosne politike, sa posebnim akcentom na rusko-ukrajinski sukob.

"Ključna tema ovogodišnje bezbednosne konferencije biće invazija Rusije na Ukrajinu, kao prekretnica u globalnoj politici i najveći evropski bezbednosni izazov, kao i ostala pitanja", saopštili su organizatori.

Prvi sagovornik, u radnom delu konferencije, na temu globalne političke situacije, bio je bivši predsednik Nemačke Joakim Gauk.

Među govornicima koji će se obratiti na skupu su i nemački kacelar Olaf Šolc, predsednik Francuske EmanuelMakron, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, Bil Gejts, kao i brojni drugi zvaničnici među kojima su predsednici, premijeri i ministri mnogih država.

Kako je najavljeno u agendi, obratiće se i zvanični predstavnik Ukrajine, a prema pisanju Gardijana reč je o predsedniku Volodimiru Zelenskom.

Tokom tri dana konferencije u hotelu Bajerišer Hof u Minhenu, učesnici će razgovarati i najvećim izazovima spoljne i bezbednosne politike, posebno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.

Ključna tema ovogodišnje bezbednosne konferencije biće invazija Rusije na Ukrajinu, kao prekretnica u globalnoj politici i najveći evropski bezbednosni izazov, kao i ostala pitanja, saopštili su organizatori.

Skoro godinu dana nakon što je počeo rat u Ukrajini, Minhenska konferencija kojom će predsedavati ambasador Kristof Hojsgen, takođe pruža priliku da se sagleda kohezija unutar NATO i politička posvećenost međunarodnom poretku zasnovanom na vladavini prava.

Neka od pitanja koja će biti u centru diskusija ovogodišnje konferencije su i kako svet izgleda godinu dana nakon početka invazije, da li je rat preteča sveta nasilja, gde vlada nekažnjivost i zakon jačeg ili rat može biti katalizator za povratak međunarodnom poretku zasnovanom na pravu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...