Izvor: Blic, 13.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuče, budi hrabar
Vuče, budi hrabar
Vlada prvo mora da saopšti da ima ambiciju da nastavi reforme. To se iz onoga što je rečeno na dan kada je birana, a i iz onoga što svakodnevno čujemo u izjavama ministara, ne vidi jasno. Ako bude želela da nastavi posao koji je Đinđićeva vlada započela u januaru 2001. godine, onda će imati podršku celokupne međunarodne javnosti - ocenio je za 'Blic' ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, uz napomenu da 'taj posao podrazumeva i da se onima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji su optuženi za najteže ratne zločine sudi u Hagu'.
- Vlada nema prava da izbegava tu temu. Dobro je da poslednjih dana u izjavama članova Vlade provejava sve ono što ih u predizbornoj kampanji, a ni do pre neki dan, nije krasilo. Otvoreno priznanje da će sa Tribunalom sarađivati. Valja očekivati da optuženi generali veoma brzo budu u Hagu. Time će biti otklonjene prepreke i Vlada će biti pomognuta maksimalno. U suprotnom, nema razloga da se zavaravamo reformskim kapacitetima Vlade. Nedavno ste izjavili da se u Hagu pripremaju još tri ili četiri optužnice protiv naših državljana. Kada ćemo saznati njihova imena?
- Od tužilaštva Tribunala, kada i ako te optužnice budu podignute. Kada očekujete konačan dogovor o sastavu Saveta ministara i kako komentarišete mogućnost da vas na funkciji nasledi Vuk Drašković?
- Nadam se da će dogovor biti postignut što pre, da bi smena vlasti bila kompletna u skladu sa izbornim rezultatima u Srbiji. Ako novi ministar bude Vuk Drašković, ja mu želim uspeh. Od mene može očekivati samo podršku i pomoć. Neće mu biti lako, ja to dobro znam. A, mislim i on.
Šta biste poručili Draškoviću kao vašem nasledniku?
- Da bude hrabar i da i kao ministar poštuje svoju političku biografiju, a ne tuđe strahove. Šta smatrate najvećim uspehom tokom mandata?
- Vredno sam radio da unapredimo odnose sa susedima. Da podsetim, kada sam postao ministar, nismo uopšte imali diplomatske odnose sa Bosnom i Slovenijom, bili su u prekidu sa Albanijom i veoma ledeni sa Hrvatskom. Danas sa svim tim državama negujemo dobrosusedske odnose. Svakodnevno rešavamo konkretne životne probleme. Pogotovo je veliki napredak učinjen u odnosima sa Hrvatskom i BiH i Albanijom i na to sam posebno ponosan. Dogovor o Prevlaci danas malo ko i spominje, a kada sam pre tri godine javno rekao da se radi o psihološkom problemu na obe strane, mnogi su se uznemirili i mislili su da je naivno tako nešto reći. Svaki od preostalih problema sa susedima možemo da rešimo, samo je potrebno malo obostrane hrabrosti. Ako je nedostaje na drugoj strani, učinimo prvi korak. Svaki put se to isplatilo. Naravno da sam zadovoljan i članstvom u Savetu Evrope i ratifikacijom Evropske konvencije o ljudskim pravima. U stvari, kod nas je prošlo prilično nezapaženo, ali za prethodne tri godine, ja sam završio posao koji mi je bio značajan pre svega kao predsedniku Građanskog saveza Srbije. GSS je uvek insistirao na poštovanju ljudskih prava, e pa, dopustite mi da kažem da smo za ove tri godine ratifikovali sve relevantne međunarodne dokumente o ljudskim pravima koje prethodne vlade decenijama nisu. To je završen posao. Kroz nekoliko nedelja biće u Ženevi, pred Komisijom za ljudska prava UN, po prvi put branjen naš vladin nacionalni izveštaj o stanju ljudskih prava i poštovanju Pakta o građanskim i političkim pravima. Žao mi je što neću biti tamo da taj izveštaj branim, ali uživam već danas u činjenici da postajemo zemlja koja poštuje svoje međunarodne obaveze tako što poštuje prava svih svojih građana. A neuspehom?
- Nisam zadovoljan što nismo ušli u NATO program 'Partnerstvo za mir'. Tamo nam je mesto i za ove tri godine uradio sam sve što sam mogao da na samitu u Istanbulu, polovinom ove godine, dobijemo poziv. Ako tako ne bude, to će biti i moj neuspeh. Primetio sam da u ekspozeu mandatara za sastav Vlade Srbije, NATO i 'Partnerstvo za mir' nisu ni spomenuti. Od 10 država koje će postati članice EU u maju ove godine, osam su prvo postale članice NATO (preostale dve su Malta i Kipar). Prečica do Brisela vodi preko Vašingtona. Naš je nacionalni interes jačanje evroatlantske saradnje, a ne rascep. Da li, po vašem mišljenju, DS treba da uđe u Vladu posle sto dana njenog rada?
- Sada su DSS, G17, SPO, NS i lista Slobodana Miloševića ta vrata zalupili. GSS je zajedno sa DS i drugima u parlamentu, opozicija toj sivo-crvenoj vladi. Tako treba da se ponašamo i samo tako toj vladi možemo i da pomognemo. Ne bi trebalo da prihvatimo odgovornost za (ne)činjenje drugih. Ne želim da spekulišem s time šta će biti za sto dana i ko će kome biti potreban. Ovoj vladi, s obzirom na politiku koja je u parlamentu saopštena, mi nismo potrebni i u njoj nemamo šta da tražimo. Kako da stanemo iza politike koja obećava da će smanjiti poreze i povećati plate istovremeno, ali sve to bez stranih para jer joj strane pare nisu potrebne, da će kapitalne investicije finansirati iz budžeta, da je privatizacija bila greška, da ćemo praviti novi srpski auto pošto je prethodni proglašen za najgori auto ikada napravljen, da je zakon o nevladnim organizacijama potreban ne da bi se nevladinom sektoru pomoglo, već samo zato što tako dolaze neke 'sumnjive' pare. Nema tu politike, ali ima vlasti. Mi ćemo tu vlast poštovati, ali i dalje ne znamo šta je politika vlade koja je rekla da neće izručiti nikoga, a sada je očigledno da će to uraditi, vlade koja je rekla da će da napravi reviziju privatizacije, a sada govori samo da će preispitati sporne slučajeve u skladu sa zakonom već propisanom procedurom. Ako ta vlada posle nekog vremena pokuša da definiše politiku koja će svima biti jasna, i ako se tada nama obrati, bićemo tu da pomognemo. Naša je politika oslonjena na ono što je urađeno za prethodne tri godine, a što sada valja nastaviti. Tu smo bili da greške priznamo i da za njih prihvatimo i odgovornost. Tu smo da pomognemo da se te greške isprave, ali nismo tu za onoga ko želi da izjednači Miloševića i Đinđića, za bilo koga ko želi diskontinuitet sa 23. septembrom ili 5. oktobrom 2000. godine.
