Izvor: Blic, 28.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme je da krenete napred
Vreme je da krenete napred
Srbija i Crna Gora već su izgubili mnogo vremena u poređenju sa susednim zemljama u regionu. Sada je krajnje vreme da krenu napred - izjavio je za 'Blic' Havijer Solana, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.
- Studija o izvodljivosti predstavlja važan prvi korak u pravcu Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju, koji s druge strane predstavlja ključni instrument u procesu progresivne integracije u EU. Prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine smo odlučili da damo Srbiji i Crnoj Gori više vremena da razradi ključna pitanja koja još uvek ometaju napredak u pravcu EU. U tom periodu ostvaren je izvestan napredak ali, nažalost, i dalje postoje velike prepreke naročito kada je reč o saradnji sa Međunarodnim sudom u Hagu. Da li jedini je način da se ta prepreka prevaziđe izručivanje svih optuženih, uključujući četvoricu vojnih i policijskih generala?
- Saradnja sa Tribunalom u Hagu zaista predstavlja ključno pitanje. Jasno je da napredovanje u pravcu EU znači poštovanje vladavine zakona i ispunjenje svih međunarodnih obaveza, uključujući i one koje se odnose na Tribunal u Hagu. Tu nema nikakve sumnje. Niko ne može da toleriše i dalje postojanje prikrivenih mreža ispletenih u Miloševićevoj eri koje štite kriminalce optužene pre 10 godina, kao što su, na primer, Mladić i Karadžić koji se još nalaze na slobodi. Ti optuženici nisu nacionalni heroji. Jednostavno, oni su ratni zločinci. Izručivanje optuženih za ratne zločine predstavlja obavezu u skladu sa Međunarodnim pravom, ali isto tako je i u skladu sa interesima Srbije u Evropi.
Koliko dugo će važiti opcija dvostrukog koloseka za Srbiju i Crnu Goru? Hoće li EU izgubiti strpljenje ukoliko se ne postigne napredak po ovom pitanju?
- Dvostruki kolosek predstavlja značajan korak kada je reč o EU. Odlučili smo da budemo fleksibilniji i da republikama damo više vremena da usklade svoje sisteme, naročito kada je reč o tarifama, za koje i Beograd i Podgorica smatraju da predstavlja ključno pitanje. Mi smo smatrali, a i dalje smatramo, da Srbija i Crna Gora ne bi smele da zaostaju u procesu evropske integracije kada druge zemlje Zapadnog Balkana idu brže u tom pravcu. Rokovi za integraciju Srbije i Crne Gore u EU zavise prvenstveno od svih napora Beograda i Podgorice da usklade svoje standarde sa evropskim standardima. Prema tome, Srbija i Crna Gora ne bi trebalo da gube vreme, jer bi, u tom slučaju, prvi i najveći gubitnik bio narod. Da li je suviše rano govoriti o konačnom statusu Kosova i Metohije dok Srbi nemaju slobodu kretanja, a broj povratnika je veoma mali?
- Razgovori o budućnosti Kosova počeće kada se ostvari dovoljan napredak u domenu standarda. Sredinom 2005. godine sastaviće se osvrt na implementaciju standarda, koji će predstavljati značajnu priliku da se proceni razvoj događaja na Kosovu. Još mnogo toga ostaje da se uradi, naročito kada je reč o zaštiti manjinskih zajednica i stvaranju multietničkog društva, ali već i sada postoji napredak u mnogim domenima. Mi smo stekli utisak da će institucije na Kosovu uz podršku Unmika uložiti sve napore da postignu napredak u narednim mesecima. Prema tome, to je prava prilika da se za srpsku zajednicu na Kosovu poboljša bezbednost i kvalitet života. Zbog toga mi ohrabrujemo kosovske Srbe i Beograd da se ponovo angažuju na tom planu radi promovisanja napretka u domenima koji se odnose na bezbednost, slobodu kretanja, decentralizaciju i povratak. Rešenja za konačni status Kosova variraju od nezavisnosti do podele. Kako vi vidite Kosovo krajem 2005. godine?
- Smatram da će krajem godine Kosovo biti bliže demokratiji i multietničkom društvu u kome će sve zajednice raditi zajedno na stvaranju budućnosti Kosova. Angažovanje i učestvovanje svih zajednica u životu Kosova predstavlja preduslov za ostvarenje napretka u tom pravcu. Nikola M. Jovanović
