Izvor: Blic, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vređanje i dalje bez pravih kazni
U Skupštini Srbije mogu se čuti razne rasne, seksističke i verske uvrede, a „lopov", „mafijaš", „ustaša" reči su koje su već postale deo poslaničkog folklora. Izmene poslovnika predvideće pooštravanje odredbi za one koje vređaju ali, Boško Ristić, predsednik radne grupe koja će raditi na izmenama poslovnika, tvrdi da poslovnik ne može da vaspita neke poslanike niti da spreči govor mržnje i primitivizma sa skupštinske govornice.
- Može da pomogne predsedniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da koristi svoja ovlašćenja. S druge strane, nisu svi poslanici isti i mislim da građani mogu da naprave razliku ko kako nastupa sa govornice - tvrdi Ristić.
Prve najave izmena poslovnika išle su u pravcu zabrane izgovaranje pojedinih reči za skupštinskom govornicom, a najavljivalo se i da bi zabranjene reči trebalo da budu konkretno navedene.
Kako kaže Ristić, novim poslovnikom trebalo bi da sloboda izražavanja bude ograničena zabranom korišćenja uvredljivih izraza, iznošenjem ličnih prilika i drugih okolnosti koje predstavljaju narušavanje ljudskih prava.
Ristić kaže da će se, ipak, o svemu još razgovarati.
Sudeći po dosadašnjem iskustvu, samo pooštravavanje kazni neće mnogo značiti za poslanike jer su odredbe postojećeg poslovnika takođe predviđale kažnjavanje vređanja. To nije sprečilo poslanika radikala Zorana Krasića da potpredsednicu bivše vlade Ivanu Dulić-Marković i članove njene porodice nazove ustašama, a i poslanica SRS Nataša Jovanović je pre neki dan izjavila kako je sa skupštinskog zdanja visila hrvatska zastava i nije propustila priliku da to poveže sa poreklom predsednika parlamenta Olivera Dulića. Takođe, pamti se i da je Nataša Jovanović vodom polila Natašu Mićić u vreme kada je Mićićeva bila predsednica Skupštine. Svojevremeno je i poslanik G17 plus Miloljub Albijanić tvrdio da je od Jovanovićeve dobio udarac nogom po cevanici dok se vraćao u poslaničku klupu sa govornice. Prilikom izbora Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta, na sednici čiji je prenos pratilo oko tri miliona građana, mogla se čuti tvrdnja Aleksandra Vučića da Dušan Petrović iz DS „ima tvrdu stolicu pa kolači oči", da u redovima DS ima „puno lopova, lažova i bitangi". Kada su se u koštac uhvatili poslanici DS i DSS, Dragan Šutanovac i Miloš Aligrudić, sadašnji ministar odbrane poručio je šefu poslanika DSS da „kada sledeći put bude želeo da ga uvredi, skine hulahopke, pa da onda dođe da mu izvuče uši".
Međutim, nije sasvim izvesno da će i novi poslovnik sprečiti poslanike da nas zasipaju ovakvim izjavama.
Novim poslovnikom biće predviđeno i formiranje skupštinskog budžeta, što znači da bi poslanici sami sebi određivali i plate. Tako nešto prvo bi trebalo da predvidi zakon o Skupštini na kome se takođe radi.
- To bi značilo da mora da se formira poseban savet u čiji bi sastav ušli šefovi poslaničkih grupa koji bi se time bavio, a odluke bi, morale da se donose konsenzusom - kaže Ristić. Namerno odugovlačenje skupštinske rasprave takođe bi trebalo da postane prošlost. Ristić navodi da će predložiti rešenje da jednu povredu poslovnika po jednom članu može reklamirati samo jedan poslanik neke stranke, čime bi se onemogućilo da po istoj stvari 50 poslanika izlazi za govornicu.
Da bi se radilo efikasnije, predlozi zakona koji dolaze na dnevni red pre toga bi trebalo i da prođu dva kruga konsultacija u nadležnim odborima. U slučajevima ratifikacije ugovora, ali i usvajanja zakona neophodnih za EU, biće predloženo uvođenje posebne, skraćene rasprave koja ipak ne bi lišila opoziciju mogućnosti da iznese svoj stav. Ristić predlaže i ukidanje Zakonodavnog odbora, jer je „dovoljno da tumačenje o usklađenosti pojedinih zakona sa Ustavom i zakonima dobijamo od stručnih službi".
Ograničenje imuniteta
Poslanici se često pozivaju na imunitet za svakakve vrste krivičnih dela. Ristić namerava da predloži da se imunitet poslanika ograniči samo na poslove vezane za Skupštinu, a ne i za krivična dela počinjena van nje.
- Stav je da je imunitet garancija za obavljanje dužnosti poslanika, a ne zaštita od vršenja krivičnih dela - kaže on.
