Izvor: Blic, 30.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina radikalima, Beograd za demokrate
Vojvodina radikalima, Beograd za demokrate
Agencija 'Medium Gallup' dala je juče presek stranačkog opredeljenja u Srbiji uoči lokalnih izbora. Sa procenom ishoda lokalnih izbora u Beogradu, 'Gallup' će izaći kada bude poznata lista kandidata za gradonačelnika.
Istraživanje, čije rezultate predstavljamo, sprovedeno je od 8. do 15. jula 2004. na višeetapnom slučajnom uzorku od 1.500 ispitanika koji reprezentuje punoletne građane Srbije bez Kosova i Metohije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uzorak je projektovao i komentare napisao prof. dr Srbobran Branković:
Evo nekih pravilnosti u opredeljivanju građana koje mogu da budu od značaja za ishod lokalnih izbora. Ako sve građane Srbije razvrstamo po količini materijalnih dobara kojima raspolažu, oceni sopstvene materijalne situacije, visini primanja i potrošnje i podelimo ih na donju klasu, nižu srednju, višu srednju i gornju klasu, onda se vidi da SRS, DS i G17 plus imaju veoma jasno profilisano socijalno uporište, dok su DSS i PSS manje-više ravnomerno rasprostranjeni po svim slojevima društvene lestvice.
SRS ima izrazito veću podršku u donjim klasama i slojevima nego u gornjim: tako u najnižoj klasi za ovu stranku glasa 56 odsto, a u najvišoj manje od jedan odsto. Suprotna je pravilnost kod Demokratske stranke i G17 plus: DS u najnižoj klasi ima pet procenata, u nižoj srednjoj 26, u višoj srednjoj 42 i u gornjoj klasi 44 odsto podrške. G17 plus u najnižoj klasi ima manje od dva odsto, u dvema srednjim oko sedam odsto, a u najvišoj preko 23 odsto podrške.
DSS ima najviše podrške u višoj srednjoj, a PSS u najvišoj klasi, ali razlike u podršci nisu toliko velike da bi se moglo govoriti o tako jasnoj socijalnoj profilisanosti kao u slučaju prethodne tri stranke.
DS i G17 imaju znatno veću podršku među zaposlenima u privatnom sektoru, privatnim preduzetnicima, studentima, stručnjacima i rukovodiocima, a radikali među nezaposlenima, penzionerima, poljoprivrednicima i uopšte u seoskom delu populacije. PSS ima prilično veći uticaj među privatnicima i zaposlenima u privatnom sektoru nego u drugim kategorijama.
Gro neopredeljenih i apstinenata čine pripadnici donje i niže srednje klase, dok je među pripadnicima više srednje i gornje klase stranačka opredeljenost mnogo jasnija: oko 80 odsto pripadnika ovih klasa je stranački opredeljeno.
Takođe, uočava se da u manjim opštinama ime kandidata za gradonačelnika ima veći uticaj od stranačkog rejtinga nego u Beogradu, gde je rejting kandidata za gradonačelnika u većini slučajeva sličan rejtingu stranaka koje ih kandiduju.
