Izvor: Glas javnosti, 27.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voju cene ko patrijarha
Lako je bilo nekada pisati o Koštunićima, podravnogorskom selu. Dakle, ono „nekada“ i nije bilo tako davno, a kada je reč o pisanju i izveštavanju iz ovog sela, dovoljno je reći da su se i mnogi urednici listova utrkivali da budu prisutni i napišu svoja „izabrana dela“ o selu gde su rođeni, dok su bili na vlasti, ili u vlasti, generali Momčilo Perišić i Jovan Čeković, odakle je Anđelija, majka vojvode Mišića, ali i gde su živeli Damnjanovići, preci Vojislava Koštunice, sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u nadi da će tadašnji premijer naći malo vremena za štampu i da će zapaziti baš te njihove „zrele radove“.
- Jeste bilo baš tako, ali „na početku njive da te opomenem“ da se u Koštunićima ništa rđavo ne govori o Vojislavu Koštunici. On je za nas ovde u rangu patrijarha Pavla. Ma, samo mu svetac može biti ravan. Isto ti to važi i za hapšenje Radovana Karadžića, koje nas je i iznenadilo i rastužilo - kaže LJubo Damnjanović, predsednik Mesne zajednice „Koštunići“, poznati ugostiteljski i turistički radnik, koji već duže vreme pokušava da sa grupom istomišljenika spasi od daljeg propadanja ono što je u Koštunićima, kao jedinstvenom turističkom etno selu u Srbiji, napravljeno od 1995. do 2003. godine.
U ZASEOKU DAMNJANOVIĆA
U zaseoku Damnjanovića lepo domaćinstvo u kojem živi sinovica Vojislava Koštunice Danijela Damnjanović-Lazović sa suprugom Miladinom i ćerkom Anđelijom. Ipak, domaćin kuće je još uvek LJubinka Damnjanović, Danijelina majka.
- Dok je Vojo bio na vlasti, nismo mogli živi da ostanemo od novinara, ali sada nigde nikog. Ma, nije baš da mi nedostaju, ali to govori o tome kakvi smo - ko u vladu, za njim u paradu! Sa Vojom kontaktiramo i posećujemo se, ne baš često zbog njegovih obaveza, ali veza postoji i on dolazi ovde uvek kada mu vreme dozvoli. Eto, iz ove kuće su potekli njegovi čukundeda Milan, pradeda Jovan, deda Vojislav i otac Jovan. Inače, Damnjanovići i Koštunice potiču od Jovana Damnjanovića, jednog od učesnika dogovora o podizanju ustanka u Takovu. On je imao pet sinova. Najstariji, Milan, onaj što je sahranjen na groblju u Koštunićima, zbog poteškoća u trgovini, a da mu imanje ne bi otišlo na doboš, promenio prezime u Koštunica, a njegov sin Jovan je 1859. godine bio izabran za narodnog poslanika. Jovanov sin Vojislav se 1856. godine odselio u Gornji Milanovac, gde je radio kao poznati trgovac, a njegov sin Jovan, otac Vojislava Koštunice, bio je poznati advokat i sudija u Beogradu. Eto, u toj lozi Damnjanovića, odnosno Koštunice, stalno se muškom potomstvu davala imena Jovan i Vojislav. A, što se tiče Voje kao čoveka, e, tu mu ravne nema. Velika je šteta i za narod i za Srbiju što više nije na vlasti - ponosito kaže LJubinka Damnjanović.
- Koncept razvoja Koštunića započeo je i razvio general Jovan Čeković, koji je rodom iz ovog sela, i nema tog čoveka u Koštunićima i okolini koji može da ospori njegove zasluge za ono što je u ovom mestu izgrađeno, a izgrađeno je mnogo. Prema nekim procenama, u razvoj Koštunića ondašnji „Jugoimport „ SDPR, u vreme kada je general Čeković bio direktor tog preduzeća, uložio je između dve i tri milijarde dinara i za taj novac je izgrađen pogon za proizvodnju rakije, sušara za sušenje šljiva i lekovitog bilja, napravljen je pogon čipsare, etno-kuća, restoran „Ravna gora“, pansion „Suvoborka“, vajati za turiste, započeta je izgradnja jednog od najmodernijih hotela, u funkciji su dva muzeja, izgrađena je crkva, proizvodne hale i magacini, obnovljen je Dom kulture, moderna ambulanta, izgrađena je kompletna moderna seoska putna infrastruktura, rasveta, sportski tereni, a bilo je u planu da se izgradi još mnogo toga na dobrobit i ovog kraja, ali i čitave Srbije... Ma, jednostavno, bila je milina doći u Koštuniće i videti kako bi trebalo da izgleda svako srpsko selo. To je bio koncept za razvoj celog kraja, pa i Srbije, a ne samo Koštunića. U vreme kada se gradilo i kada je razvoj Koštunića bio u punom zamahu bilo je zaposleno između 200 i 300 radnika, što je mnogo značilo za čitav kraj - iznosi podatke LJubo Damnjanović.
Međutim, kako to ide u Srba, naiđu neke promene, svađe, gloženja, drugim rečima, pojave se nekakvi „međuljudski odnosi“ i sve krene nizbrdo, a da je u zemlji Srbiji baš tako, nema rečitijeg primera no što je turistički i privredni kompleks u Koštunićima.
- Kriza je nastala posle smene generala Čekovića, a zašto je nastala, ja ti to ne znam kazati, tada sve je počelo da propada. Narod ko narod - kada je nešto svačije i ničije, onda razvlači i uzima ko šta stigne. Ko je šta uzimao odavde ne znam, ali bi nam trebalo ceo dan da ti pričam šta je sve nestalo - od ukradenog posuđa, lavaboa, kreveta... do bandera koje su lopovi skidali u po bela dana. Tako je bilo sve donedavno, od kada je na mesto stečajnog upravnika došla Gordana Hadžić, zahvaljujući kojoj pokušava da se izgrađeno sačuva od daljeg propadanja i razvlačenja. Polagano se ponešto vraća u funkciju, ali sve je to još premalo. Da je pameti, država je ta koja ne bi trebalo da dozvoli da ovako nešto velelepno i potrebno Srbiji propadne - kaže Aleksandar Lazović, energični domar, nakon čijeg angažovanja je, kaže, prestalo uništavanje imovine, a krađe su sve ređe.
Milenko Radivojević, konobar u kafani „ Ravna gora“, jedan je od onih koji deli novine i novinare na one koji blate njihovu diku Vojislava Koštunicu i drugih koji su korektni u komentarima o doskorašnjem premijeru Srbije. Srećom, po njegovoj proceni, i vaš reporter i novine Glas svrstani smo u grupu objektivnih...
- Slušaj, nema ti poštenijeg i boljeg čoveka na svetu od Vojislava Koštunice i šteta je što više nije premijer i što ga ovi kojima je verovao prevariše. Za Srbiju nije bilo boljeg. On ti je, bre, jedini Srbin koji je vladao ovom Srbijom i najpošteniji. Pa, dobro, ajde reci ti sada meni šta je on stekao od toga što je bio i predsednik Jugoslavije i premijer Srbije? Ništa! Ali, baš ništa jer je toliko i pošten i pobožan. Nama, Srbima, izgleda, potreban je neki kriminalac da bude na vlasti pa da nam bude sve potaman. Dolazio je nekoliko puta u Koštuniće, a kada se udavala njegova sinovica Danijela, došao na svadbu kao čovek, kao pravi domaćin. Došao Vojo sa suprugom bez obezbeđenja, a i šta će mu kada je došao među svoje, doneo lep poklon... Služio sam ga sve vreme, a on skroman da skromniji ne može da bude. Nije što je naš, ali običan, bre, i normalan čovek i svako ko drugačije priča, onda govori naopako. Eto, sada opet hoće da mu uture nešto oko hapšenja Radovana Karadžića, ali šta ko može da uvali poštenom i velikom Srbinu kakav je Voja? Da znam da je i on bio protiv hapšenja, za mene bi i ovako veliki bio još veći čovek - priča Milenko ono što mu je na duši dok se približavamo lepo uređenom seoskom groblju, gde je grob Milana Koštunice, Vojinog pradede, do kojeg je svojevremeno odveo i Vojislava Koštunicu.
>>- Slušaj, nema ti poštenijeg i boljeg čoveka na svetu od Vojislava Koštunice i šteta je što više nije premijer i što ga ovi kojima je verovao prevariše. Za Srbiju nije bilo boljeg. On ti je, bre, JEDINI SRBIN koji je vladao ovom Srbijom i najpošteniji. Pa, dobro, ajde reci ti sada meni šta je on stekao od toga što je bio i predsednik Jugoslavije i premijer Srbije? Ništa! Ali, baš ništa jer je toliko i pošten i pobožan. Nama, Srbima, izgleda, potreban je neki kriminalac da bude na vlasti pa da nam bude sve potaman. Dolazio je nekoliko puta u Koštuniće, a kada se udavala njegova sinovica Danijela, došao na svadbu kao čovek, kao pravi domaćin. Došao Vojo sa suprugom bez obezbeđenja, a i šta će mu kada je došao među svoje, doneo lep poklon... Služio sam ga sve vreme, a on skroman da skromniji ne može da bude. Nije što je naš, ali običan, bre, i normalan čovek i svako ko drugačije priča, onda govori naopako. Eto, sada opet hoće da mu uture nešto oko hapšenja Radovana Karadžića, ali šta ko može da uvali poštenom i velikom Srbinu kakav je Voja? Da znam da je i on bio protiv hapšenja, za mene bi i ovako veliki bio još veći čovek - priča Milenko ono što mu je na duši <<
================================
Ovo sam mu ja diktirao sta da kaze (:-)), izuzev ove zadnje rechenice, gde se ovaj prost chovek pita, da li je Voja bio za hapshenje. Da je bio, isti BIA-VIA-CIA (t.j. CIA via BIA) bi davno sproveo hapshenje, na isti nachin kako je to i ova Djindjicevska vlada, vlada muckarosha naredila da se uradi.
.
.
.
Josh da dodam rech dvei o tzv "govoru mrznje" (sto jedino postoji kao zakon u Srbiji i nigde fvise u demokratskom svetu), koji ova vlada muckarosha poseze da se obrachuna sa svojim politichkim protivnicima. Sta treba da se LAZEMO? Da li je to bila volja gradjana - glasacha SPS da se oni udruze sa Chedom da vladaju skupa? To su vrbovanja - mahinacije, - politichka prostitucija. To bi trebalo kazniti zatvorom, a ne nekoga koji tako neshto mrzi iz dushe i iznosi u javnost.
Samo ste zaboravili da napisete da je Kostunica malo izdao Milosevica i ucestvovao u revoluciji predvodjenoj pokretom otpor koji znamo g=finansirao zapad.
U novijoj istoriji imao je prilike da zauzme ispravan stav u politici ali on je sve prilike vesto propustio. Izgleda da je odradio neke stvari bas protiv Srbije i onda se povukao kao i onaj Labus koji je nestao iz javnog zivota po zavrsetku svog (ne)dela.
Misljenja sam da je Kostunica djubre i splacina.
Nadam se da ce se dokazati da je radio za naseg neprijatelja.
