Izvor: Politika, 03.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojni budžet više socijalni nego razvojni

Ne može se izvršiti transformacija u potpuno profesionalnu armiju do 2011. godine

Osnov svake moderne vojske nije toliko ideologija koliko novac. Vojska Srbije odavno nije baštinik nijedne ideologije, a u novom budžetu za 2009. godinu umesto traženih i po memorandumu vlade Srbije zacrtanih i usvojenih 2,4 od brutonacionalnog dohotka, što je trebalo da iznosi oko 76,5 milijardi dinara, odnosno oko 850 miliona evra, vojska Srbije će dobiti 70,75 milijardi dinara, ili 786 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona evra. Kako nastaviti proces profesionalizacije oružanih snaga u takvim okolnostima?

Ministar odbrane Srbije, Dragan Šutanovac kaže da će Ministarstvo odbrane i pored restrikcije vojnog budžeta uložiti maksimalne napore u pravcu profesionalizacije vojske uz novu sistematizaciju Ministarstva odbrane.

Hoće li zbog smanjenja para za vojsku doći i do promene u strukturi tog budžeta?

U oba iznosa vojnog budžeta, i onaj koji je trebalo da dobijemo i ovaj koji nam je sada određen, uključene su i vojne penzije koje iznose oko 23 milijarde dinara, odnosno 255 miliona evra. Trenutno Ministarstvo odbrane ne duguje nikome ni dinara. Sve obaveze redovno izvršavamo. U pogledu strukture vojnog budžeta, 55 odsto su izdvajanja za personalne troškove, 25 odsto su bili operativni troškovi, a 20 odsto investicije. Idealna proporcija je norveški model strukture vojnog budžeta: 40 odsto personalni troškovi, 30 odsto operativni troškovi i 30 odsto investicije. Što je veći procenat personalnih troškova u odnosu na investicije, to je i vojni budžet više socijalni nego razvojni.

Koliko će restrikcije u vojnom budžetu usporiti proces profesionalizacije vojske?

Po projekciji sistema odbrane iz 2003. godine i po vladinom memorandumu o izdvajanjima za vojsku od 2,4 odsto od bruto nacionalnog proizvoda da bi vojska mogla u datom roku da sprovede transformaciju iz kombinovanog sistema u potpuno profesionalni sistem. Smatramo da se ne može izvršiti transformacija u potpuno profesionalnu armiju do 2011. godine, ali ćemo mi kao Ministarstvo odbrane preduzeti sve mere, iako je očigledno da talas ekonomske krize u svetu ima posledica i na visinu našeg budžeta.

U tom opštem kresanju budžeta, koje je ministarstvo najlošije prošlo?

Kao najveći korisnici budžeta, mi smo najlošije i prošli. Ali, kao sistem odbrane, kao strateški sistem on ne sme, niti može svake godine da zavisi od novog, do tada nepoznatog budžeta. Ovo smanjenje vojnog budžeta pogodiće sve segmente sistema odbrane, a posebno investicioni deo – kako naoružanje i vojnu opremu, tako i infrastrukturu. Sa zadatim budžetom teško da ćemo moći i da zaposlimo planirani broj profesionalnih vojnika, čime se praktično profesionalizacija usporava. Podsećam da je Ministarstvo odbrane u cilju smanjenja troškova u jednoj vrlo bolnoj odluci otpustilo više od 700 zaposlenih u tehničkoremontnim zavodima, čime smo relaksirali budžet, uštedeli novac i zadržali iste proizvodne kapacitete, a u nekim segmentima planiramo i da unapredimo stanje u tim zavodima. Nažalost, mi smo jedini koji smo u protekloj godini otpuštali zaposlene s ciljem da uposlimo profesionalne vojnike i podignemo odbrambenu moć zemlje. Drugi nisu pretresali svoje resore i sagledali potencijale za uštede. Sledeće godine moraćemo da vidimo kako da povećamo svoje prihode, što može delimično da kompenzuje smanjenje vojnog budžeta.

Prodaja viška vojne imovine?

Nažalost, u poslu prodaje viška vojne imovine Ministarstvo odbrane nema nikakav uticaj. Mi samo kažemo šta je višak od te imovine, Direkcija za imovinu upućuje Poreskoj upravi zahtev za procenu vrednosti i onda se to oglašava na tenderu. Sve to ide sporo.

Šta je sa bazom Cepotina?

Ukoliko ne bude završena do kraja decembra ove godine biće ozbiljnih kadrovskih pomeranja. Nema objašnjenja zašto privatne kompanije mogu da završe projekte u roku a mi ne možemo, osim naravno nestručnosti i javašluka što ćemo sankcionisati kao što nagrađujemo one koji to zaslužuju.

Znači, došlo vreme opšte štednje?

Mi smo oduvek štedeli, evo i troškove putovanja smanjili smo za deset odsto, tu između ostalog spada i boravak vojnika i starešina u Kopnenoj zoni bezbednosti. Gde god to možemo mi štedimo radi investicija i vojničkog standarda. Ali i štednja ima svoje limite ispod kojih se ne sme ići, a to je odbrambena moć Srbije. Nedavno smo raspisali konkurs za prijem 1.500 vojnika po ugovoru. Prijavilo se oko 1.700 kandidata, znači ugled vojske Srbije jača.

Miroslav Lazanski

[objavljeno: 04/12/2008]

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Šutanovac: Usporava se profesionalizacija vojske