Izvor: Blic, 09.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, o zahtevima SAD i Tribunala Protiv
Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, o zahtevima SAD i Tribunala
Protiv stranog diktata
BEOGRAD - Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da će naša vlada prihvatiti da njeni vojnici budu razmešteni uz granicu sa Makedonijom u kopnenoj zoni bezbednosti, dodajući da 'nema drugog izbora'.
On je, međutim, podvukao da bi ponuda NATO da se naše snage udenu u uski pojas na granici sa Makedonijom mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da znači da Kfor diže ruke od zaštite granice i naglasio da bi u ovom slučaju, jugoslovenske snage bezbednosti mogle da se nađu 'između dve vatre'.
Ocenjujući da su rezultati politike Kfora katastrofalni, predsednik SRJ je ocenio je da je politika NATO podsticala terorizam, naoružavala teroriste umesto da ih razoružava, vodila do etnički čistih teritorija i podsticala velikoalbanski državni projekat, ali dovela i do diskreditacije samog Kfora.
On je oštro osudio pogibiju trojice pripadnika VJ i ranjavanje jednog oficira pre dva dana kod Orahovice i naglasio da se predstavnici Albanaca, koji ubijaju ljude, ne mogu više nazivati ekstremistima, već teroristima.
Na pitanje da li je Vrhovni savet odbrane raspravljao o predlogu NATO da naše snage bezbednostu uđu u pojas prema Makedoniji, on je rekao da su svi relevantni organi u zemlji konsultovani i da postoji saglasnost u vezi sa ovim pitanjem.
Koštunica je rekao da je SRJ spremna za saradnju sa Haškim tribunalom za ratne zločine i da je u toku donošenje zakona o saradnji sa tim sudom, ali je, istovremeno, oštro osudio zahteve američkog Kongresa po pitanju ispunjavanja obaveza SRJ prema Hagu do 31. marta. Koštunica se zapitao zar neko misli da bi u slučaju da ispunimo uslove, koje je postavio američki Kongres, našoj zemlji potekli med i mleko. Ti uslovi su, kaže Koštunica, rukovođeni principom - ono što jeste nije i ono što nije jeste. Jer, istakao je on, mi ne bežimo od saradnje sa međunarodnim institucijama, ali pre toga se moramo potruditi da opstanemo, a ne da nestanemo. Koštunica je podvukao da će naša zemlja do 31. marta pokazati 'dovoljne korake saradnje sa Haškim sudom', a na pitanje da li će zakon o saradnji sa Tribunalom koji je u izradi podrazumevati i izručenje naših građana, odgovorio da je o tome neuputno govoriti pošto je donošenje tog zakona u nadležnosti saveznog parlamenta. Koštunica je dodao da je u toku je debata o tom zakonu.
On je podvukao da su naši prioriteti smirivanje situaciju na jugu Srbije i definisanje granice naše zemlje.
Koštunica je ocenio da veliki deo međunarodne zajednice razume stav jugoslovenskih vlasti i izrazio nadu da u njih spadaju i SAD.
Na molbu da prekomentariše izjavu našeg ambasadora u Americi Milana St. Protića da će do 31. marta Slobodan Milošević biti uhapšen, Koštunica je rekao da Protić nije izneo stav srpske i jugoslovenske vlade. Protićeva izjava je, ocenio je Koštunica, rezultat olakog procenjivanja stvari.
- On je isto tako olako procenjivao ulogu gradonačelnika koja mu je prvobitno bila poverena, a sad tako iz SAD olako procenjuje da je neke stavari u našoj zemlji lako učiniti - rekao je Koštunica.
Govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore, Koštunica je istakao da je predlog da se na rešenje odnosa u federaciji stavi moratorijum na neko vreme potpuno pogrešan. Prema njegovom mišljenju, zalaganje za moratorijum je nastavak loše politike kakvu su vodili Broz i Milošević, koja, umesto da rešava probleme, gura ih pod tepih, a na taj način se izbegavaju promene u zakonodavstvu.
- Moratorijum ne odgovara ni Srbiji ni Crnoj Gori. Neophodne su nam suštisnke reforme i Srbija nema vremena za čekanje - naglasio je predsednik SRJ. Na molbu da prkomenatriše kritike koje mu je uputila Karla del Ponte, glavni stužilac Haškog tribunala, predsednik SRJ je naglasio da 'Del Ponte ima problema sa sobom i svojim ambicijama'.
On je, govoreći o kritikama koje su upućene na potpisivanje Sporazuma o specijalnim vezama između SRJ i RS, rekao da su te kritike rezultat političkog neznanja.
- Ovaj sporazuma podržala je međunarodna zajednica i njen predstavnik u BiH Vofgang Petrič, ali to izgleda nije dovoljno dušebrižnicima u našoj zemlji, kao i nekim u Zagrebu i Sarajevu - rekao je Koštunica i naglasio da oni koji ovaj sporazum vide kao velikosrpski projekat možda i sam Dejtonski sporazum vide tako. LJ. Begenišić NATO odobrio povratak snaga SRJ uz Makedoniju VJ u zoni, uskoro u oblasti Preševa
BRISEL (Beta) - NATO je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u 'uski sektor blizu granice s BJR Makedonijom', kao prvi korak 'faznog i uslovnog smanjenja Zone kopnene bezbednosti', a ulazak jugoslovenskih snaga 'u druge utvrđene sektore Zone treba da se ubrzo nastavi', saopštio je juče u Briselu generalni sekretar NATO Džordž Robertson.
On je u saopštenju istakao da će Savet NATO 'kasnije' odobriti i pristup jugoslovenske vojske i policije 'završnom sektoru zone, u kojem je bilo najviše sukoba', a to je oblast Preševa. On je preneo 'duboku zabrinutost NATO zbog najnovijeg nasilja u južnoj Srbiji i na severu BJR Makedonije' i ukazao na izjavu šefova diplomatija Alijanse od 27. februara u kojoj se izražava 'velika uznemirenost zbog činjenice da se Zona kopnene bezbednosti koristi za ekstremističke akcije'.
Generalni sekretar Alijanse je 'pozdravio saopštenu nameru vlasti SRJ i Srbije i predstavnika albanske etničke zajednice na jugu Srbije da izgrade poverenje i da to obuhvati dijalog i sporazum o obustavi vatre'.
Savet NATO je, prema saopšenju Robertsona, 'potvrdio rešenost NATO da konačno ukine Zonu kopnene bezbednosti, ali da zapovednik Kfora u ovoj fazi mora zadržati ovlašćenja nad kopnenom zonom bezbednosti i vazdušnom zonom bezbednosti, u skladu sa Vojno-tehničkim sporazumom', koji su u Kumanovu
.jpg)
