Izvor: Blic, 31.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojislav Koštunica: Ustav do 30. juna
Vojislav Koštunica: Ustav do 30. juna
Demokratska stranka Srbije smatra da su parlamentarni izbori neophodni, ali, takođe, mislimo da je prvo potrebno doneti novi ustav Srbije u nekom razumnom roku. Ukoliko se pokaže da sadašnja Skupština, koja je pod kontrolom Vlade Srbije, a trebalo bi da je obratno, ne pokaže spremnost da novi ustav donese u razumnom roku, redosled naših prioriteta će se promeniti i mi ćemo zahtevati da se raspišu izbori - rekao je u razgovoru za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vojislav Koštunica, predsednik SRJ i lider DSS.
Koji je razuman rok ?
- On je preciziran Ustavnom poveljom u kojoj stoji da se u roku od šest meseci republički ustavi moraju usaglasiti sa Ustavnom poveljom. Znači, do 30. juna mora se doneti novi ustav Srbije. Ako taj rok ne bude poštovan, onda ćemo morati promeniti redosled. Umesto ustav pa izbori, biće izbori pa ustav. Realno je očekivati da se u pisanju ustava Srbije pojave ozbiljni problemi.
- Tu će se pojaviti nekoliko problema, koji se, međutim, mogu lako rešiti. Rasprava će se voditi o tome da li predsednika treba da bira parlament ili da se on bira neposredno, da li Srbija treba da bude centralizovana ili regionalizovana država i kako treba da izgleda ta regionalizacija i, možda će se polemisati i o tome da li Skupština Srbije treba da bude dvodoma ili jednodoma. To su po meni jedine veće razlike, ali nema nepremostivog jaza. Svi oni kojima je stalo do celovitosti države, do jakih institucija, smatraju da nije dobro da jedna, bilo koja vlast preterano ojača. Da bi se to sprečilo, mora se uvesti model da se izvršna vlast deli između vlade i predsednika republike. Naravno, vlada ima mnogo više ovlašćenja, ali predsednik svoju snagu crpe iz činjenice da je biran neposredno. Dovoljno je da pogledate šta se u Srbiji dešavalo poslednjih više od godinu dana, pa da vidite koja je prednost neposrednog izbora predsednika. Zamislite kako bi izgledao izbor predsednika u ovakvom parlamentu kakav sada imamo, u kome se vrše pritisci, sumnja se na kupovinu poslanika. Kupovina poslanika se za sada ne može dokazati, mada jednog dana verovatno i hoće. Ali, sigurno je da imate ljude koji preko noći menjaju mišljenje. Danju glasaju za crno, noću za belo. U Vladi Srbije i u DOS kažu da će se izbori održati tek u decembru 2004. godine.
- Potpuno je isključena mogućnost da će se do tada čekati s parlamentarnim izborima. Pre svega, javnost neće čekati. Nakon donošenja novog ustava moraju se sprovesti izbori, jer ne može se imati novi ustav a institucije izabrane po starom ustavu. Građani Srbije misle da poslanici koji ovog trenutka sede u Skupštini Srbije ne predstavljaju Srbiju na valjan način.Sada imate sijaset malih i beznačajnih stranaka, čije glasove premijer Đinđić sabira i misli da je to većinska podrška javnosti. Iz najboljih namera prema državi, razume se, kažem da se s tim ne sme igrati.
Vlada je najavila formiranje tima za izradu ustava na čijem čelu bi bio Batić.
- Besmisleno je da to ide preko Vlade, ne samo zato što Vlada ima muke sa skupštinskom većinom. Kad se piše ustav, treba ga pisati da traje, a da bi trajao, mora biti zasnovan na konsenzusu stranaka koje se nalaze u parlamentu. To Vlada ne može da iznese. Ona se nalazi na granici neke većine u Skupštini i ona tu većinu može da izgubi svakog trenutka. U izradu ustava moraju da budu uključene sve stranke i one koje su na vlasti i one u opoziciji, uključujući i sve stranke koje su 2000. godine izašle na izbore izvan DOS. Ukoliko Vlada, ipak, bude insistirala da ustav počne da radi njen tim, da li će vaši predstavnici ući u njega?
- Ako u taj tim uđu stranke koje nemaju svoje predstavnike u Vladi Srbije, onda to ne bi ni bio vladin tim, već jedna komisija koja okuplja predstavnike raznih stranaka, što je nešto sasvim drugo. Očekujete li da će predsednički izbori biti raspisani do 8. februara?
- Predsedniče izbore trebalo bi raspisati do 8. februara, ali prvo moramo videti šta je bilo sa ovim koji su održani 8. decembra, uz frapantnu, a sada i dokazanu neažurnost biračkog spiska. Mene više zanima šta je bilo sa izborima koji su za nama nego šta će biti s narednim izborima. To je stvar od koje neću odustati. Koristićemo sva zakonska sredstva, pored onih koje smo već koristili dosad i obratićemo se i međunarodnim institucijama čiji smo član već dve godine, poput OEBS. Što se tiče roka u kome će Nataša Mićić biti predsednik Srbije, to me manje zanima od činjenice da li će u Srbiji zavladati zakoni ili proizvoljnost i voluntarizam, samovolja i bahatost pojedinih predstavnika vlasti. Mene zanima da izbori budu pravi izbori i kad je reč o biračkim spiskovima i pravilima koja važe i, s druge strane, da Srbija dobije ustav. To pitanje stavljam iznad bilo kog drugog. Domaće institucije su do sada odbijale sve vaše žalbe.
- I ranije se dešavalo da domaće institucije odbace rezultate izbora, pa su naknadno menjale mišljenje. Prema tome, sve može biti podložno promenama, bilo da to mišljenje domaće institucije promene same ili na sugestiju spoljnih institucija. Iako Ustavna povelja još nije usvojena, počele su raspodele funkcija u budućoj državnoj zajednici, ali u toj raspodeli nema predstavnika vaše stranke.
- Krajnje je neobično da se funkcije raspodeljuju po hajdučkoj proceduri. Prvo treba usvojiti Ustavnu povelju u sva tri parlamenta, to je normalan tok stvari, pa onda birati predstavnike vlasti zajednice i to po određenoj proceduri. Ta procedura podrazumeva da budući predsednik, koji je ujedno i premijer, obavi razgovore sa šefovima poslaničkih klubova o tome koja će se ličnost nalaziti na kojoj funkciji. Osim toga, moramo videti na koji način će se birati poslanici iz parlamenta Srbije u budući zajednički parlament, jer je sastav sadašnjeg srpskog parlamenta velika tajna. Poslanike u zajednički parlament, kad je reč o Skupštini Srbije, trebalo bi birati na osnovu prvobitnog sastava Skupštine Srbije, onog kad se konstituisala. Kako komentarišete nagađanja da i ministar spoljnih poslova i ministar odbrane budu iz Srbije? Kao ministar odbrane već se pominje Zoran Živković.
- Što se tiče Živkovića, ne mogu da shvatim ljude koji sami izađu u javnost i kažu da hoće da budu na nekoj funkciji. To što DOS već licitira sa imenima ministara samo je spisak njihovih želja, jer nikakav dogovor nije postignut. Kad je reč o ministarstvima odbrane i spoljnih poslova, pogubno je na samom početku kršiti Ustavnu povelju koja je ovo pitanje precizno regulisala. Vaša stranka će, dakle, zahtevati neku funkciju.
- O tome ćemo razgovarati kad se usvoji povelja. Međutim, postoji tu jedno osetljivo pitanje, a to je pitanje saradnje DSS i DOS, odnosno dela DOS, koji ne postoji. Da li vaša stranka u G17 plus vidi budućeg saradnika ili koalicionog partnera?
- Njihovo prerastanje u stranku za mene je pozitivna činjenica. Smatram da nevladine organizacije i eksperti ne mogu da preuzmu odgovornost političkih partija. DSS je spreman da sarađuje sa G17 plus, ali i sa svima drugima koji imaju odgovoran odnos prema državi i vladavini prava. To je pretpostavka za saradnju sa DSS, a toga ima više u ponašanju G17 plus nego u Vladi Srbije i DOS. U javnosti se već otvorila polemika o tome da li će guverner NBJ Mlađan Dinkić postati guverner Narodne banke Srbije.
- Pitanje guvernera Narodne banke Srbije potrebno je regulisati zakonom, kojeg nema, jer ranije nismo imali Narodnu banku Srbije. Jedino logično rešenje je da se NBJ, danom stupanja na snagu Ustavne povelje, transformiše u Narodnu banku Srbije. Ne bi me začudilo da guvernera pokuša da postavi parlament Srbije, odnosno Vlada koja ga kontroliše. To bi bilo krajnje neodgovorno jer je pitanje monetarne politike jedno od ključnih pitanja za suverenitet i nikako ne može biti predmet nekakvih međustranačkih kalkulacija. Gde ćete čekati Novu godinu?
- Po običaju, kod kuće. Nezadovoljstvo naroda Šta je obeležilo 2002. godinu?
- Najznačajniji događaj je beogradski sporazum, kojim je godina na neki način započela i Ustavna povelja koja je, evo, na pomolu, makar i uz dosta muka. Minulu godinu je, na nekom širem planu, obeležilo sve veće nezadovoljstvo naroda i sve viši stepen kriminalizacije društva. Šta očekujete u 2003. godini?
- Očekujem da se donese ustav i održe izbori. Ljudi vide da ovako samo stojimo u mestu, nužnih reformi nema, privatizacija se pretvorila u nekakvo muvanje i petljanje, industrijska proizvodnja drastično opada, broj nezaposlenih se silovito uvećava a prosečne plate i penzije su ponižavajuće. Tranzicijske teškoće moraju ravnomerno da se raspodele i radi toga se mora napraviti socijalni dogovor. Ovako imamo samo veliku većinu poniženih i siromašnih i jedan tanak sloj ljudi koji su se odlično snalazili pod Miloševićem, a snalaze se i danas, uz tzv. 'kontroverzne biznismene', prosto rečeno, kriminalce koji bi da na prečac operu pare. Milutinović i Hag
- Znam da se saradnja sa Haškim sudom ne može izbeći, kao što znam i koje posledice ta saradnja stvara. Znam i da se ne odvija po istim pravilima kada je reč o različitim bivšim jugoslovenskim republikama. Znam i koje probleme Haški sud stvara pravdi. Zakonom o saradnji, za čije donošenje sam se toliko zalagao i konačno izborio da on u Saveznoj skupštini bude usvojen, makar i s teškom mukom, država je i za sebe i za optužene koji se dobrovoljno predaju predvidela određene pogodnosti. Haški sud, nažalost, o tome ne vodi dovoljno računa, sam tako otežavajući saradnju. To su okolnosti u kojima i nadležni organi i sam predsednik Milutinović, treba da donesu odluku. Ljiljana Begenišić
