Izvor: Blic, 09.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojislav Koštunica: Proradiće srpski inat
Vojislav Koštunica: Proradiće srpski inat
Drugi krug predsedničkih izbora će uspeti, jer ga birači doživljavaju sasvim drugačije nego prvi izborni krug. Sada su se pojavile druge alternative i druga pitanja, a to utiče i na one birače koji su partijski opredeljeni, a i one partijski neopredeljene koji su imali svoje kandidate u prvom krugu. Pogrešno je misliti da onaj ko je glasao za kandidate koji nisu ušli u drugi krug sada neće izaći na izbore. Tu ni pozivi na bojkot >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogo ne vrede. Verujem da će proraditi i naša nacionalna osobina - inat, jer će naricanja nekih političara i analitičara da će izbori propasti naterati ljude da, iz inata, na njih izađu - izjavio je u intervjuu za 'Blic' predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica.
- Očekujem da će u drugom krugu glasati i apstinenti iz prvog kruga suočeni sa jednostavnijom izbornom situacijom, jer je lakše birati između dve opcije nego između 11, koliko je predsedničkih kandidata bilo u prvom krugu. Ovde je ili-ili, izlazak ili neizlazak, ili jedna ili druga politička opcija. Važna je i veza između uspeha izbora i stabilnosti institucija. Svako ponavljanje izbora znači dodatno gubljenje vremena i novca i dodatno slabljenje institucija. A, neuspeh izbora imao bi posledice po stabilnost države i po poverenje u nju. Ali, za bojkot izbora osim nekih opozicionih stranaka javno se zalažu i pojedine stranke na vlasti. Koliko to može uticati da se poveća broj birača koji neće izaći na izbore?
- Javni bojkot vode stranke koje su pozvale da se ne izađe na izbore. Tu su stvari jasne, ali su neobične ukoliko se radi o strankama DOS. Jedna stranka vladajuće koalicije je pozvala na bojkot, ali ona je pozvala i na razgradnju zajedničke države. Teško je verovati da Vlada Srbije, odnosno njen premijer, onu istu slobodu koju uskraćuju svojim neistomišljenicima istovremeno dozvoljavaju nekim strankama, kao što je DHSS, s kojima sarađuju.
Vi mislite da DHSS, u stvari, iznosi stavove Vlade Srbije?
Ne iznosi stavove cele Vlade, jer u Vladi postoje razlike i postoje ljudi koji drugačije gledaju na neke stvari. Ali, može se posumnjati da jednom delu Vlade s premijerom na čelu odgovara nešto od toga što DHSS govori, bilo da je to zalaganje za razbijanje države, bilo da je reč o bojkotu izbora. Na neki način DHSS preko svoga predsednika kaže javno i otvoreno ono što premijer ne bi mogao da kaže tako javno i otvoreno. Primetno je da je vaša kritika na račun Labusa, ali i njegova na vaš račun, znatno umerenija u kampanji za drugi krug izbora. Da li ste u međuvremenu razgovarali s Labusom ili je reč o prećutnom dogovoru?
Nismo razgovarali. U jednoj njegovoj izjavi u izbornoj noći pomenut je razgovor, ali nisam do kraja razumeo o čemu je reč. Ne bežim od razgovora i smatram da ljudi, čak i uz najviši stepen političkog neslaganja, moraju da sarađuju i da razgovaraju. Ova kampanja se odvija u Srbiji i smatram da se mora pričati o tome koliko je Vlada doprinela boljem životu. Svoju kritiku usmerio sam na Vladu, a Labus se u kampanji za prvi krug pojavio kao kandidat Vlade na jedan vrlo zapleten način. Da li vi procenjujete da se Labus pred drugi izborni krug distancirao od Vlade Srbije?
U svakom slučaju, uvideo je da mu podrška Vlade i DS s jedne strane koristi, ali da je, s druge strane, bilo i nekih poteza koji su mu naneli štetu. Ali, ja se time nisam mnogo bavio. Mene zanima šta je urađeno, a šta nije. Kako se Labus pojavljivao u ulozi advokata Vlade Srbije, ja, kritikujući Vladu, ne mogu da ne kritikujem i njenog advokata. Kako vidite period posle drugog kruga izbora?
Neophodno je rešiti pitanje mandata u Skupštini Srbije. Kad se to reši, Skupština bi trebalo da donese novi ustav Srbije i zatim raspiše izbore i za parlament i za predsednika. Ustavna povelja trebalo je da bude doneta u junu, a Ustav Srbije usaglašen s njom do kraja godine. Izgubljeno je nekoliko meseci i to nas iz ove godine prebacuje u narednu godinu. Ali, po mom dubokom uverenju, sa svim stvarima koje moraju da se obave, izbore očekujem u prvoj polovini naredne godine. Kada bi se prestalo sa opstrukcijom, onda bi do izbora došlo i brže. Šta ćete preduzeti ukoliko se mandati DSS, ipak, ne vrate?
Uveren sam da će biti vraćeni. Ako Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS kaže da mandatom raspolaže sam poslanik, onda je tu sve jasno. Verujem da će, imajući u vidu i ovo i, pre svega, odluku Saveznog ustavnog suda, to biti rešeno na jedini mogući način, povratkom mandata DSS. To se već naslućuje i iz izjava nekih naših zvaničnika koji su od početka imali rezerve prema oduzimanju mandata. Tu odluku do sada su odlagali izbori, jer međunarodne institucije nisu želele da se mešaju da ne bi uticale na tok izbora. Mada, s druge strane i nerešavanjem tog slučaja utiče se na izborni proces. Sve drugo, osim povratka mandata DSS, zaista bi bilo porazno i opasno i ne mogu da zamislim drugačije rešenje. Da li vaša stranka razmišlja o predizbornim koalicijama za parlamentarne izbore?
Ne možemo da ne razmišljamo i o tome, ali ono što je potpuno sigurno jeste da na sledećim izborima neće biti ovako široke i nefunkcionalne koalicije kao što je DOS. Pojaviće se ili pojedine stranke ili grupacije koje će biti srodne i među kojima neće biti razlika kao što ih ima sada na primer između LSV Nenada Čanka i DHSS Vladana Batića. Strankama kojima je stalo do državne celovitosti nemoguća je saradnja sa strankama kao što je, na primer, LSV. DOS je bio koalicija rogova u vreći koji su imali svoju funkciju na jednim izborima na kojima se glasalo protiv nečega. Jasno je da će doći do prirodnog pregrupisavanja političke scene, ali je rano govoriti o tome kako će ono izgledati. Znači li to da vi posle parlamentarnih izbora nemate nameru da sarađujete sa strankama čije će glavno opredeljenje biti reforme?
Prvi krug izbora je poprilično razjasnio stvari. Neke stranke su izašle i rekle da je u ovom momentu najvažnije očuvanje države, njeno pravno preuređenje i borba protiv kriminala. To je za mene veoma važno. Bez obzira na njihove formalne veze sa ostatkom DOS, oni su tu poruku poslali i mi smo na ovim izborima sarađivali. U slučaju da drugi krug ne uspe, da li biste se na ponovljenim izborima kandidovali za predsednika Srbije?
Nisam razmišljao o tome, jer je moja vera da će drugi krug izbora uspeti mnogo jača od sumnji koje bih eventualno mogao da imam u pogledu izlaska dovoljnog broja birača. Kad će, konačno, biti rešeno pitanje izbora saveznih poslanika, zbog koga se odlaže usvajanje ustavne povelje?
To pitanje je problem za DPS zbog izbora u Crnoj Gori. Ali, u ovoj republici izbori ispunjavaju veliki deo godine. Oni se smenjuju, jedni za drugima, taman se završe lokalni izbori, počnu parlamentarni, a slede predsednički. Ali, ja mislim da će to morati uskoro da bude rešeno, jer je to interes Evrope. Suviše bi malo ljudi i političkih stranaka moralo da preuzme odgovornost za nešto protiv čega su svi ostali, jer imamo pola Crne Gore koja hoće neposredne izbore, imamo Srbiju i Evropu koje to hoće. Nema nijednog parlamenta u Evropi gde se, bar u jednom domu, poslanici ne biraju neposredno. Ako hoćemo u Evropu, onda se moramo ponašati u skladu sa pravilima koja u njoj vladaju. Da li je tačno da ste unapred tražili pitanja za TV duel sa Labusom?
Nije tačno. Jedino na čemu je DSS insistirao jeste da se odredi nekoliko tema iz nadležnosti predsednika o kojima će se razgovarati, kako se ne bi pričalo o svemu i svačemu. Zatim, veliki deo Labusovih izjava ostavlja utisak da se radi o izboru za ministra finansija ili predsednika Vlade. Predsednik republike se bavi državom i bilo je prirodno da i to pitanje bude uključeno, naravno ne isključujući ekonomska pitanja. Medija centar je na kraju izašao sa svojim predlogom gde su tačno nabrojane oblasti ustavno ustrojstvo, vladavina zakona, međunarodni odnosi, što je najnormalnije, uz ekonomiju i socijalne prilike. Neke male stranke su debelo profitirale Analitičari već procenjuju da će politička scena biti podeljena na tri grupacije, od kojih će vaša stranka biti jedna opcija, reformske snage druga i radikali treća opcija.
To je zanimljivo pitanje i mislim da su čak i ozbiljni analitičari, koji su ga dobro proanalizirali, prevideli jednu stvar. Oni su pošli od toga da su ovi izbori iznedrili trojnu strukturu i da će Srbija dobiti trostranački sistem. Tako nešto je vrlo retko i ne verujem da je kod nas moguće. Previđa se činjenica da je glasačko telo SRS heterogeno i da su radikali na predsedničkim izborima zahvatili birače SPS. A, i podele među socijalistima uticale su da Šešelj ojača. On je pokupio deo glasača koji je za ovu priliku bio njegov, ali za neku drugu priliku ne mora biti. Za mene je najvažnije što će pored velikih političkih blokova postojati i manji blokovi s kojima jedna od velikih grupacija može doći do parlamentarne većine. Igra se ne mora voditi u pomenutom trouglu, može i još neko biti uključen. U ovom trenutku nije jednostavno reći koliko će biti grupacija, jer se taj sistem nalazi u procesu preoblikovanja i on će se profilisati u periodu između predsedničkih i parlamentarnih izbora. Po mojoj proceni, izdvojiće se grupacija stranaka oko DS čija će ideologija biti reforme. Drugu grupaciju činiće stranke koje više računa vode o državi i njenoj celovitosti. To je jako važno, jer mi zapravo nemamo rešeno državno pitanje, s obzirom na ovakvu situaciju na Kosmetu i odnose sa Crnom Gorom. DSS će tim pitanjima pridavati značaj i ja tu vidim još jednu grupu stranaka. Međutim, nisam siguran kako će one biti povezane s DSS. Da li će to biti saradnja pre ili posle izbora suviše je rano govoriti. Ali, važno je da će se posle tih izbora stvarati prave koalicije i da će se znati gde koja stranka teži. Sada smo zatrpani partijama koje nikada same nisu izlazile na izbore i koje nemaju nikakvu političku težinu. Neke od njih će nestati ili će se utopiti u druge stranke. Postoje neke stranke koje naginju tome da se nađu pod okriljem drugih stranaka, jer im je to jedini način da prežive. Ima i onih koje su na tome do sada debelo profitirale. Ljiljana Begenišić
