Izvor: Blic, 22.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojislav Koštunica: Neću smeniti generala Tomića
Vojislav Koštunica: Neću smeniti generala Tomića
Smenio bih generala Tomića u slučaju da sam siguran da su prekršeni važeći propisi. Međutim, sve upućuje na činjenicu da to nije bio slučaj i da su general Tomić, Uprava bezbednosti i Vojska Jugoslavije postupali po važećim propisima. Možda u tim propisima nije sve onako kako bi trebalo da bude, ali ponekad je poštovanje i lošeg zakona bolje od poštovanja nečeg što nije zakon, jer bi se situacija pretvorila u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poštovanje anarhije. To sigurno ne bi doprinelo stabilnosti zemlje, koja nam je itekako potrebna. Prema podacima, kojima raspolažem u ovom trenutku, postupalo se u skladu sa postojećim pravilima - poručio je u razgovoru za 'Blic' Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, odgovarajući na zahtev Predsedništva DOS da smeni generala Aleksandra Tomića, šefa Uprave za vojnu bezbednost, zbog njegove uloge u praćenju i hapšenju Momčila Perišića, sada već bivšeg potpredsednika Vlade Srbije.
Predsednik Koštunica je dodao da će o 'svemu ovome još biti reči, a potpuniju sliku ćemo imati za koji dan kad se sastane Vrhovni savet odbrane i bude podnet detaljan izveštaj'. Da vas opet ne prozovu što određeni problem prebacujete na plan poštovanja propisa?
- Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da smo se u ovom slučaju suočili s jednom novom situacijom. Moji prvi utisci su bili vrlo mučni. U trenutku kad smo postigli sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore i kad nam je bila potrebna stabilna situacija da krenemo u realizaciju dogovorenog, desila se špijunska afera u koju je upleten general Perišić. Naravno, može se reći da se slične stvari dešavaju u svim državama, ali ih teže podnose države koje su još uvek nesređene, koje nisu rešile svoj državni status... Prvu stvar koju treba pogledati jeste kako stoji s propisima. Oni su poštovani, a naravno da bi mogli izgledati drugačije. S druge strane, mnogi se zalažu da tajna služba bude u potpunosti pod civilnom kontrolom, da njen rad bude transparentan, ali se tada postavlja pitanje, koliko je onda ona tajna služba... Premijer Zoran Đinđić je rekao za Tomića da ne mora biti smenjen, već i da može da bude penzionisan.
- Kad se daju takve izjave, bilo bi korektno da se kaže na koji se način general Tomić ogrešio o postojeća pravila. To je ključna stvar. Izjave i ocene poput onih da se služba vojne bezbednosti otrgla kontroli, da ne polaže nikome račune o svom radu, da je iznad države, deluju prilično paušalno. Treba znati kako ta služba funkcioniše, ali to ne znači da ne treba ništa menjati, kad je reč o sistemu njenog funkcionisanja, koji je regulisan zakonom iz Brozovog vremena, još 1976. godine. Sve to govori kakvi su odnosi u zemlji, ali i upućuje na činjenicu da postoji samo jedna adresa na kojoj je moguće to razrešiti. To je savezni parlament. Zato me i čude žučne reakcije o civilnoj i parlamentarnoj kontroli VJ, koje dolaze upravo od pojedinih saveznih poslanika. Nikome od njih nije palo na pamet da je to njihov posao i da ne mogu očekivati da rešenje padne s neba ili da dođe iz neke svetske prestonice. Nažalost, nama nedostaju još mnogi propisi i nadam se da će se, na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore, odnosno ustavne povelje, otvoriti taj proces, da se definiše nadležnost republika članica, savezne države, pa i pitanje vojne bezbednosti, njenog funkcionisanja i kontrole.
Neki tvrde da ste po prirodi vaše funkcije morali da znate za operaciju praćenja generala Perišića, koja je trajala nekoliko meseci.
- Postoje određene pojave s kojima, kad je reč o stanju u VJ i vojnoj bezbednosti, moram biti upoznat. I sa njima sam bio upoznat. Naprimer, kad je reč o opasnosti od terorizma na jugu Srbije ili Kosmetu, zatim pojave korupcije i kriminala u VJ i, naravno, kad je reč o tome šta se dešava sa poverljivim podacima koji imaju karakter vojne tajne. Dakle, sve te pojave, uključujući i ovu poslednju, jesu stvari sa kojima sam bio upoznat. Sve ostalo je u nadležnosti određenih službi, uključujući i Upravu za bezbednost, koja funkcioniše po postojećim pravilima i da bi krenula u jednu ovakvu operaciju mora imati saglasnost načelnika Generalštaba. Uostalom, i kad državna bezbednost preduzima sličnu akciju, u njenoj nadležnosti, mora da ima saglasnost Vrhovnog suda. Sve posle toga je stvar ljudi koji rade u bezbednosti. Oni ne mogu u toku operacije da o tome polažu račune organima kontrole ili parlamentu, već polažu račun naknadno za akcije koje su preduzimali. Problem je i što nemamo civilnu državnu bezbednost na nivou cele države. Praktično, resori DB se nalaze u obe republike, pa je na vojnu bezbednost pala najveća obaveza kad je reč o bezbednosti u oblasti vojnih pitanja i vojne špijunaže. Takođe nije bilo političke volje da se ostvari bolja saradnja vojne i civilne državne bezbednosti. Tako se rodila ideja da se formira Savet za nacionalnu bezbednosti, koji bi ove službe i ljude pod čijom se nadležnošu nalaze, među njima i republičke premijere, okupio u okviru jednog tela i omogućio bolju koordinaciju, saradnju i informisanje. Upravo je zakasnelo informisanje u slučaju hapšenja generala Perišića i američkog diplomate bilo najviše sporno. Da ipak razjasnimo dilemu - da li ste bili upoznati sa čitavom operacijom praćenja i da li je načelnik GŠ general Nebojša Pavković izdao nalog za tu operaciju, jer je on izjavio da nije znao za hapšenje?
- Nisam bio upoznat s pojedinostima akcije. Sa operacijom u celini trebalo je da bude upoznat načelnik GŠ VJ. General Pavković je izjavio da nije bio upoznat. Da li se to odnosi na čitavu operaciju ili samo na trenutak izvođenja akcije hapšenja.
- Njegova izjava se odnosi samo na akciju hapšenja, ali je bio upoznat sa čitavom operacijom. I dao je odobrenje da se ona izvede.
- Da. Međutim, prema određenim pravilima, ne postoji obaveza da načelnik GŠ bude obavešten o samom trenutku izvođenja akcije, u ovom slučaju hapšenja, ukoliko su to okolnosti sprečavale. Naravno, stvar je procene da li su u ovom slučaju okolnosti to sprečavale. Da li je hapšenje američkog diplomate ostavilo ozbiljnije posledice na odnose sa SAD i da li je američki diplomata povučen iz SRJ?
- Videli ste da su posle jedne ili dve oštrije reakcije iz Vašingtona, usledili smirujući tonovi i da je rečeno da se ne radi o nečemu što bi moglo da ugrozi bilateralne odnose. Nama je stalo do dobrih odnosa sa SAD, trenutak je delikatan, a u toj smirenoj stmosferi će se rešiti i pitanje američkog diplomate. To u ovom trenutku nije javna stvar i ne treba da bude javna stvar. Nažalost, identitet diplomate i njegova nacionalnost su objavljeni u medijima, a to nije smelo da se učini. To pokazuje da neki ljudi u državnom aparatu nisu svesni osetljivosti ovakvih situacija i pravila koja se moraju poštovati. Zapadni mediji i analitičari najviše vas prozivaju u kontekstu 'slučaja Perišić' i tvrde da je reč o pokušaju udara na Vladu Srbije.
- Deo zapadnih medija, deo nevladinih organizacija, nevladinih organizacija koje nisu nevladine, nego su provladine i deluju kao propagandni centri svojih vlada, stvorili su određene stereotipe o političkim odnosima u Srbiji. Ti stereotipi imaju u sebi mnogo starog, autoritarnog, pa i komunističkog. Otud i crno-bele podele na patriote i izdajnike, pobornike reforme i antireformske snage, prozapadne i antizapadne lidere... A, činjenica je da je vlast u zemlji dobila mandat i na politici otvaranja prema zapadu i na reformama. Dakle, deo ljudi na zapadu konstruiše takve podele i ide pravcem, koji je već trasiran i svaki događaj ili spor kod nas tumači u okviru zadanih klišea i, ponekad, reaguju kao majmun na bananu. Sličan je odnos dela zapadne javnosti prema vama ikad je reč o saradnji sa Hagom, posebno kad je reč o spominjanju famoznog datuma - 31. mart.
- Zaista je zanimljivo kako se može dokazati da se saradnja može kočiti ako se zalažate za donošenje zakona kojim bi se ta saradnja omogućila. To zakonsko rešenje je kompromisno, jer su kompromisi u rešavanju problema potrebni, kao što se pokazalo i u slučaju sporazuma o odnosima Srbije i Crne Gore. Dakle, imamo jedan deo javnosti koji se zalaže da zakon bude u celosti donet u saveznom parlamentu, drugi deo, reč je o crnogorskoj koaliciji 'Zajedno za Jugoslaviju', smatra da bi taj zakon samo jednim delom trebalo da predstavlja materiju koja će se regulisati na saveznom nivou, dok bi ostalo bilo u nadležnosti republika. To je jedna vrsta izbegavanja odgovornosti, ali zakon se može i na taj način 'dizajnirati'. Konačno, jedna druga strana u Srbiji neće da prihvati kompromis. U medijima i delu javnosti je već otvorena 'kladionica' ko je sledeći kandidat za Hag. Može se desiti da, dok ovaj razgovor bude pripreman za objavljivanje ili dan kasnije, neko 'otputuje' za Hag na osnovu Statuta Tribunala, za čiju se primenu zalažu pojedini funkcioneri DOS.
- Ja i dalje mislim da to nije ispravno rešenje i da nam treba zakon. Dobar deo primedbi koje se upućuju na moju adresu iz inostranstva, kao predsednika savezne države, izgleda prosto neverovatno. Ispada kao da bi sama odluka o isporučivanju naših građana kao direktnom obliku saradnje bila nešto što je u mojoj vlasti i što bih ja mogao da učinim ili da sprečim. Izjavili ste da je Sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore ohrabrujući. Ranije ste vezivali svoje angažovanje na izborinma i u DOS sa opstankom federacije. Da li je opstala ili imamo nešto što je oročeno na tri godine?
- Mislim da smo sačuvali federaciju. Meni je bilo jako teško da učestvujem u stvaranju sporazuma koji se u nečemu kosio sa mojim prvim pozivom. Ima tu mnogo elemenata koji su plod politike, ali smo se našli pred dilemom da li toj državi dati šansu da se integriše još čvršće nego dosad i postići da je više niko ne osporava, što je izuzetno važno. Više niko ne govori o takozvanoj Vladi i takozvanom predsedniku, doneće se ustavna povelja iza koje će svi da stanu, održaće se izbori, koje ključne političke snage u Crnoj Gori neće bojkotovati, što je daleko bolje od onoga što smo imali. Država koja ima svoje organe i zakone za sve građana je federalna država. Naravno, postoje i neki konfederalni elementi... Bez zajedničke monete, s najavom carine na granici sa Crnom Gorom, jedinstvene poreske politike, teško je govoriti o federalnom ustrojstvu...
- U tom smislu da. Kad je reč o političkim institucijama i integracijma postigli smo više, nego na ekonomskom nivou, gde smo zatekli jednu nasleđenu situaciju. Međutim, važno je da imamo podršku u svetu, a na nama je da budemo konstruktivni i moći će mnogo da se uradi. Na kraju krajeva mi smo tvorci svoje sudbine, jer je Evropa svoje uradila. Kad je reč o oročavanju, trebalo bi da bude jasno da oročavanja može da bude, ali i ne mora. To je mogućnost koja je ostala otvorena i nije obavezna. Ako stvari budu išle u dobrom pravcu, verujem da će se pokazati da ta provera funkcionisanja države više nije ni potrebna. Podgorički mediji su objavili da je dogovoreno da Filip Vujanović bude prvi predsednik Srbije i Crne Gore. Da li je to tačno?
- Nismo se bavili tim pitanjem. Međutim, moram da podsetim da sam i pre prihvatanja kandidature za predsednika SRJ izražavao spremnost da se povučem ukoliko bi kandidaturu prihvatio neko iz Crne Gore. Naime, prethodno su tri predsednika SRJ bila iz Srbije i bilo je potpuno logično da sledeći bude iz Crne Gore. Desilo se da i četvrti bude iz Srbije i moj stav je potpuno jasan - ovog puta bi to trebalo da bude neko iz Crne Gore. Da li to znači da najavljujete kandidaturu na predsedničkim izborima u Srbiji?
- To znači da u ovom trenutku nemam veće želje nego da se reši ustavno pitanje u zemlji. I, dalje od toga ne razmišljam. To potvrđuju i moje reči da ću se povući sa funkcije ukoliko Sporazum ne bude prihvaćen u sve tri skupštine. Kadrovske promene u VJ
- Jedna od tačaka na dnevnom redu sednice Vrhovnog saveta odbrane će se odnositi na kadrovska pitanja, ali se sednica VSO neće ni u čemu razlikovati od prethodnih. Na svima njima je dosad bilo govora o kadrovskim promenama i do tih promena je,u međuvremenu, dolazilo. Naravno, personalnih promena će biti sve manje, ali će ih, svakako, biti. Srđan Radulović
