Izvor: Blic, 11.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast se uplašila opozicije
U Skupštini Srbije preovlađuje mišljenje da zločin u Srebrenici, bez obzira na velike razmere, ne bi trebalo izdvajati od ostalih ratnih zločina, počinjenih na teritoriji bivše SFRJ devedesetih.
Ideja da bi srpski parlament mogao da usvoji deklaraciju o osudi ovog zločina, pokrenuta 2005. godine, nije ni dospela na dnevni red, a tema je samo osnažila podelu na „patriote" i „izdajnike". Danas, po tom pitanju, gotovo da nema razlike u stavovima između vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i opozicije. Šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžije kaže za „Blic" da nije sigurna da je najbolji način za osudu zločina usvajanje deklaracije u Skupštini.
„Najvažnije je da ne odustanemo od toga da se svi počinioci ratnih zločina nađu pred licem pravde i da nijedna žrtva ne bude zaboravljena", ističe Kolundžija. Slično razmišlja i poslanik G17 plus Željko Ivanji koji smatra da iako je u Srebrenici počinjen pogrom, ne smeju biti zapostavljene i ostale žrtve besmislenih politika kako Srba tako i Hrvata i Bošnjaka. „Ne bismo mogli sami da preuzmemo odgovornost za sve zločine, a nisam primetio da za to postoji spremnost kod drugih republika", ističe Ivanji.
I šef poslaničke grupe DSS Radojko Obradović kaže da je stav ove stranke da „nema razlike između zločina" i da se „Srebrenica ne sme izdvajati". Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, kaže da treba osuditi sve zločine koji su se dogodili na prostoru bivše SFRJ „počevši od najvećeg, a to je progon krajiških Srba u 'Bljesku’ i 'Oluji’, pa do zločina u Srebrenici, Bratuncu i drugim mestima". Vjerica Radeta iz SRS pak kaže da radikali sumnjaju i u broj žrtava, ali i u izvršioce zločina u Srebrenici.
Meho Omerović, poslanik SDP, međutim, ocenjuje da je osnovni razlog za to što vladajuća koalicija, kako kaže, „beži od usvajanja deklaracije u Srebrenici to što su neke opozicione partije protiv toga".
- Genocid u Srebrenici je činjenica. Bežanjem od rasprave na tu temu neće se pomoći ni Srbiji, ni njenim građanima - kaže za „Blic" Omerović.
Pobijeno 8.000 ljudi
Danas je 14 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN i u kojoj je potom izvršen masakr nad stanovništvom. Napad je počeo 6. jula 1995. godine i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića pod čijom su komandom, prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić.
