Izvor: Blic, 05.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlast samo simulira borbu protiv korupcije

Način na koji su „otkrivane" sve dosadašnje „mafije" više podseća na političku kampanju nego na rad državnih institucija, tako da je važno postaviti pitanje zašto se pojedini slučajevi sumnje na korupciju „otkrivaju", a neki drugi ne, kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Nije slučajno što je prosvetna mafija „otkrivena" baš na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a javnosti su poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i brojni drugi slučajevi mnogo ozbiljnijih sumnji na korupciju na Beogradskom univerzitetu. I zašto sada Zrenjanin, kada činjenice ukazuju na mnogo ozbiljnije povrede zakona prilikom donošenja odluke o izmeštanju Luke „Beograd", o čemu je Savet uradio izveštaj i dostavio ga i Vladi i tužilaštvu.



Da li su osobe koje su „pale" sa građevinskom mafijom zaista glavni igrači u korupciji?

– Mnogo jači primer kršenja propisa bio je prilikom dodele odobrenja za izgradnju univerzitetskog naselja, ali očigledno je da postoje politički razlozi zbog čega se stvara atmosfera linča i unapred se proglašavaju mafijom ljudi kojima još nije počelo suđenje. To je vrlo opasno ne samo za okrivljene, već i za pravosuđe, jer sudiju koji je nesiguran u svoj položaj, kome posao zavisi od izvršne vlasti, stavlja u situaciju da ukoliko ne bude dokaza o krivici, treba da oslobodi čoveka koga je ministar na konferenciji za štampu već „proglasio krivim".



Zbog čega takvi slučajevi nemaju epilog? Da li je problem u sporom pravosuđu ili nedostatku političke volje?

– Javnost mora da postavi pitanje odgovornosti državnih organa koji su pokrenuli postupke koji sada ne vode nikuda. Da li su zaista postojali dokazi da su ti ljudi učestvovali u korupciji, ko je i zbog čega pokrenuo postupak? To su vrlo opasne stvari, koje zadiru u naša osnovna prava – pohapse ljude, drže ih mesecima, čak godinama u pritvoru, pokrenu medijsku kampanju u kojoj ih proglase za mafijaše, da bi se na kraju sve pretvorilo u beskrajne sudske procese. To obesmišljava samu ideju suda i tužilaštva.



Šta se zna o uticaju tajkuna na političke partije? Da li je izjava Tomislava Nikolića o Miškoviću i Beku otkrila nešto novo?

– Nije otkrila ništa što već nismo znali – da je Zakon o finansiranju političkih stranaka napisan tako da faktički onemogući kontrolu finansiranja stranaka, i da među strankama iz vlasti i opozicije postoji saglasnost da se takav sistem očuva, jer se očigledno finansiraju iz istih izvora. Skoro pet godina od početka primene Zakona o finansiranju stranaka, nakon što je postalo notorno da političke stranke ne mogu same sebe da kontrolišu, Vlada umesto da omogući rad Državnoj revizorskoj instituciji, , sada predlaže parlamentu osnivanje antikorupcijske agencije. Međutim, ako pogledate predlog zakona, videćete da se kontrola finansiranja stranaka pominje samo u nabrajanju nadležnosti agencije, a da potom u razradi zakona nigde ne stoji na koji način će se vršiti ova kontrola.



Po najnovijim procenama, zauzeli smo lošije mesto na listi kontaminiranosti zemalja korupcijom?

–Kod nas se simulira borba protiv korupcije, donose se antikorupcijski zakoni koji omogućavaju efikasan rad institucijama koje treba da ih primenjuju. Uzmimo kao primer Upravu za javne nabavke, prvu antikorupcijsku instituciju osnovanu u Srbiji 2002. godine. Njena nadležnost je da kontroliše sam postupak nabavke, dok je za druge dve podjednako važne materije, planiranje nabavki i kontrolu izvršenja ugovora zaključenih u nabavkama, prilikom osnivanja Uprave rečeno da će biti regulisane zakonom o državnoj reviziji. Šest godina kasnije državna revizorska institucija još nema uslove da počne s radom, Uprava za javne nabavke dobro i profesionalno radi svoj posao, ali korupcija u nabavkama nije smanjena, već je iz samog postupka nabavke premeštena u oblasti koje niko ne kontroliše.



Šta to konkretno znači?

–Pa, ako prilikom planiranja nabavke precizirate da vam je potrebno nešto što možete dobiti od samo jednog dobavljača, onda u realizaciji nabavke više nema potrebe nameštati tender. Ili, moguće je da ponuđač da najbolju ponudu za koju zna da ne može da je izvrši, a da se ugovor o nabavci kasnije izmeni aneksima, jer Državna revizorska institucija, koja treba da kontroliše izvršenje ugovora o nabavkama, nema uslova da počne s radom. Ovo je samo jedan od primera, o finansiranju političkih stranaka sam već govorila. Ima više mehanizama kako vlast u Srbiji simulira borbu protiv korupcije da bi zavarala i domaću javnost i evropske institucije, ali ta obmana može da traje samo neko vreme.



Koliko će nam još EU tolerisati korupciju?

–U ovogodišnjem izveštaju GRECO, na primer, stoji da je Srbija ispunila preporuku koja se odnosi na osnivanje DRI, međutim, ocena borbe protiv korupcije je i dalje loša, jer se od nas očekuje odlučna borba protiv korupcije, a ne samo formalno osnivanje institucija koje nemaju uslove za nezavisan i efikasan rad. Srbija je još uvek daleko od EU i mislim da će ostati daleko sve dok političari koji se zalažu za evropski put budu plašili građane Evropskom unijom i predstavljali svoja loša rešenja kao zahteve Saveta Evrope.



Da li će se novi zakoni izboriti s korupcijom?

– Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije neće rešiti ništa, samo će unazaditi borbu protiv korupcije, jer predviđa ukidanje Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa, koji je već imao dobre rezultate. U pitanju je ponovo manipulacija sa zahtevima EU – od Srbije se ne očekuje da ima antikorupcijsko telo određenog tipa, već da pokaže rezultate u borbi protiv korupcije. Agenciju kao rešenje je predložila Srbija u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, i to tako što je Ministarstvo. Agencija je, dakle, rešenje predloženo iz Srbije i sada je jasno zašto nas iz EU pitaju kada ćemo realizovati rešenje koje smo sami predložili. Inače, u Konvenciji UN o borbi protiv korupcije jasno stoji da države potpisnice treba da osnuju telo ili tela za borbu protiv korupcije, i ostavlja im se da same prema svojim uslovima kreiraju kakvo će to telo, ili tela, osnovati.



Gde je korupcija trenutno najveća?

– Tamo gde su najveća diskreciona ovlašćenja i gde ima najviše novca. Sigurno ne u prodaji diploma Pravnog fakulteta u Kragujevcu i u prodaji zemljišta za izgradnju benzinske pumpe u Zrenjaninu.

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Barać: Zašto se ne otkrivaju i "krupnije" mafije?