Izvor: Blic, 10.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast mora dati odgovore
Vlast mora dati odgovore
Svaki građanin Srbije imaće pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu javnu informaciju, odnosno da li mu je ona dostupna, predviđeno je u prednacrtu zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, koji je izradio Centar za unapređivanje pravnih studija, a koji je trenutno na razmatranju u Vladi Srbije. U ovom modelu zakona predviđeno je i da 'svako ima pravo na uvid u dokument koji sadrži javnu informaciju, kao i pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na kopiju tog dokumenta'. Vladimir Vodinelić iz Centra za unapređivanje pravnih studija, koji je bio na čelu tima koji je izradio ovaj model zakona, ističe da je ovo zakonsko rešenje trebalo da bude usvojeno u isto vreme kada i tekst Zakona o javnom informisanju, ali da još nije došao na dnevni red iako je 'dobio uveravanja da će to biti uskoro'.
- Ovaj zakon postavlja stvari koje su do sada stajale naglavačke, na noge. Do sada, građani su morali da, ukoliko žele da dođu do određene informacije, pronađu izričitu normu nekog zakona koja im to omogućava. Ovim zakonskim rešenjem rešeno je pitanje dostupnosti informacija i vlast mora da da svaku informaciju koju građani ili novinari zatraže - objašnjava za 'Blic' Vodinelić, inače profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Ovo zakonsko rešenje predviđa da je 'javna informacija ona kojom raspolaže organ javne vlasti o svemu onome o čemu bilo ko ima opravdani interes da zna, to jest koja je nastala u radu ili u vezi s radom organa javne vlasti, odnosno koja je pohranjena kod organa javne vlasti ili koja je pohranjena po nalogu, u ime, odnosno za račun organa javne vlasti', navedeno je u članu tri prednacrta.
Zakon, međutim, sadrži i odredbe o isključenju i ograničenju slobodnog pristupa ovim informacijama, o isključenju odgovornosti izvora informacije i povereniku za javne informacije.
U zakonu koji sadrži 52 člana navedeni su i razlozi zbog kojih organ vlasti neće saopštiti javnu informaciju: ako bi time ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica, sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo i krivični postupak, ako bi ozbiljno ugrozilo odbranu zemlje ili javne bezbednosti, ako bi bitno umanjio sposobnost Vlade da upravlja ekonomskim procesima u zemlji ili narušio nešto što je zakonom definisano kao tajna.
Ima, međutim, i odredaba koje predviđaju da izuzetak od slobodnog pristupa informacijama postoji ako 'tražilac zloupotrebljava pristup javnim informacijama, ili traži prekomeran pristup', što ulazi u domen subjektivne procene organa vlasti da li je nekome informacija potrebna. Pominje se i termin 'opravdani interes', što ukazuje na mogućnost velikog broja budućih sporova između onih koji zahtevaju i onih koji poseduju određene informacije od javnog značaja.
Vodinelić objašnjava da, ukoliko postoji spor između tražioca i organa vlasti, spor rešava poverenik za informacije koji predviđa ovo zakonsko rešenje, a koji odlučuje da li postoji opravdanost zahteva za određenu informaciju i koji može da zahteva od organa da informaciju pruži na uvid.
- Međutim, poverenik to može da odbije i onda licu koje traži određenu informaciju preostaje samo da uputi zahtev Vrhovnom sudu Srbije za preispitivanje ove odluke - kaže Vodinelić.
Takođe, Vlada Srbije po ovom rešenju može da odbije davanje informacije ako bi se 'bitno umanjila sposobnost Vlade da rukovodi ekonomskim procesima'.
- Sve te situacije u kojima jedna i druga strana smatraju da imaju određeni interes koji je jači od onog suprotne strane rešavaju se sudskim sporovima. U jednom trenutku na osnovu dovoljnog broja sporova stvoriće se i sudska praksa po ovim pitanjima, što će umnogome olakšati i razjasniti slučajeve oko dostupnosti informacija. Ovo zakonsko rešenje predstavlja napredak u odnosu na dosadašnju situaciju i voleo bih ako neko možda zna za bolje rešenje ovih pitanja - naglasio je Vodinelić.
Prema ovom modelu, odgovorna osoba u organu vlasti bila bi kažnjena od 30.000 do 300.000 dinara za prekršaj 'ako postupi protivno načelu jednakosti, diskriminiše novinara ili javno glasilo, ne označi nosača informacije (naziv publikacije i slično), gde je i kada tražena informacija objavljena, ne saopšti istinitu i punu informaciju, odnosno ne omogući uvid u dokument koji sadrži ovakvu informaciju ili tražiocu ne stavi na uvid dokument ili ne izradi kopiju dokumenta na jeziku na kojem je podnet zahtev'.
Prema ovom zakonskom rešenju, 'organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, tako što će samo njemu, ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima, saopštiti da li poseduje određenu javnu informaciju, omogućiti uvid u dokument koji sadrži javnu informaciju ili dati kopiju tog dokumenta'. N. M. J. Poverenik za informacije
Prednacrt predviđa funkciju poverenika za javne informacije koga na sedam godina (uz ograničenje da može biti izabran najviše dva puta) bira Skupština Srbije, na predlog proširenog sastava Visokog saveta pravosuđa. Vodinelić naglašava da poverenika ne treba izjednačavati sa idejom narodnog advokata ili ombudsmana. Ista funkcija postoji i u Francuskoj, ali tamo, za razliku od našeg predloga zakona, poverenik može samo da da preporuku nekom organu da informaciju dostavi, dok kod nas poverenik ima šira ovlašćenja i može da donese obavezujuću odluku za organ vlasti.
