Izvor: Politika, 05.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast i opozicija na istom zadatku
I opozicija i vlast treba da se bore za dobro građana. Vlast i opozicija moraju da se slažu oko temeljnih stvari da bi se održao kontinuitet, jer zemlja bez kontinuiteta ne može da opstane
Glasanje za izmene Zakona o informisanju pokazalo je da vlast i opozicija ne moraju obavezno biti suprotstavljene strane. Dogodilo se da SPS „izneveri” vladajuću koaliciju koja je izmene predložila i ne glasa za zakon, a da LDP kao opoziciona stranka – glasa za izmene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakona. Na stranu to što se sigurno nijednoj stranci ne sviđa da mediji pišu loše o njoj, neke stranke i pojedinci su ostali dosledni svojim stavovima iz devedesetih godina i nisu prihvatili izmene. Novina je to da su oni bili i iz redova vladajuće garniture i opozicije.
U Srbiji se devedesetih godina uvrežilo mišljenje da opozicija uvek i po svaku cenu treba da bude oponent vlastima. Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da je glupo reći da je zadatak opozicije da kritikuje vlast. „I opozicija i vlast treba da se bore za dobro građana. Zbog trvenja smo došli dotle da se ništa ne završi. Vlast i opozicija moraju da se slažu oko temeljnih stvari da bi se održao kontinuitet, jer zemlja bez kontinuiteta ne može da opstane. Kada vlast osmisli nešto dobro, kao na primer ulaganje u obrazovanje, a opozicija je napadne to je besmisleno. Jer, efekti toga ulaganja će se videti za deset godina i to će naslediti opozicija a trebalo bi i da nastavi u tom smeru.”
Vuletić kaže da običan čovek nije ni shvatio šta je to sporno u Zakonu o informisanju, mada je evidentno da spornih stvari ima. „Jasno je da ovo nije bila kritika radi kritike, bila je konstruktivna. Zakon je štetan po medije, mnogo je energije utrošeno, pričalo se i da se ljulja vlada. Zakon odgovara svima na vlasti, to smo imali i devedesetih godina. Ali, sećamo se i da kada su novi ljudi došli na vlast da je trebalo pet godina da se promeni Zakon o univerzitetu.”
Ni Miodrag Radojević, istraživač saradnik Instituta za političke studije, ne se slaže sa starom definicijom opozicije već kaže da ona treba da bude korektor i kočnica vlasti. „Ne treba svaki put da se suprotstavlja, već s vlašću treba da radi u cilju javnog interesa. Jasno je da se jedna strana bori da ostane na vlasti a druga da je osvoji i u razvijenim demokratijama taj sukob se odvija po određenim standardima. Opozicija treba da deluje u skladu sa ustavom, ali prema njoj se ne sme nasilno postupati. Prošli smo užasno razdoblje narcisoidnog parlamentarnog života, ali sada smo valjda u zdravijoj fazi.”
Branko Radun, politički analitičar, takođe kaže da opozicija ne treba uvek da bude oponent vlasti. „Nacionalni konsenzus mora postojati oko Kosova, EU, spoljne politike" Kada je nešto manje važno tu se stvara konsenzus i to je trgovina. Zakon o informisanju je bitan, podelio je javnost a novinarska udruženja su bila protiv. Zakon je rigidan i dolazi od vlade koja se diči evropskim epitetima. Može se reći da oko njega postoji konsenzus političara i tajkuna da se kontroliše medijski prostor. Ali, desilo se da SPS, koji je optuživan u prošlosti da guši medijske slobode, nije glasao za njega a LDP jeste i tako je uskočio u voz vladajuće većine.”
Vuletić misli da LDP neće biti „kažnjen” na izborima zato što je glasao za izmene Zakona o informisanju. „LDP bi se teško mogao nazvati opozicijom jer se u najvažnijim stvarima slaže s vlašću. Ima dobru poziciju, sada je to međupozicija i ne mora uvek da bude uz vlast. Ako radi dosledno to je u redu i to se prepoznaje. Na kraju stalno ima zakona za koje glasaju i vlast i opozicija. Ovo je bio presedan jer za ovaj zakon nisu glasali neki iz vlasti a jesu iz opozicije. Politička scena će biti kvalitetnija kada se bude glasalo po opredeljenju a ne po partijskoj pripadnosti. Može se očekivati da više neće biti samo vojničke discipline pri glasanju nego da će poslanici razmišljati.”
Ni Radojević ne misli da će LDP imati problema jer njihovo biračko telo inklinira DS-u. „Oni su vrlo vešto objasnili biračkom telu zašto su glasali za izmene. Problemi opozicije su mnogo veći od izglasavanja nekog zakona koji predlaže vladajuća većina a to su njena nekoherentnost i borba za lidersku poziciju. Zato ona puca po više šavova.”
Radun kaže da to što opozicija glasa za neki zakon ne mora da bude loše. „Ali, LDP je uskočio mesto SPS-a, a i sam zakon je problematičan. To će shvatiti njihovi glasači, ali ako izbori ne budu za godinu dana to će se zaboraviti. To pre može negativno da utiče na samu stranku jer može da izazove unutrašnja trvenja. Tako mogu da se izgube ljudi koji podržavaju stranku, pre nego što će izgubiti glasove. A gubljenje podrške uticajnih ljudi je gore od gubljenja glasova. Ovde je reč o zaokretu od ideološke do pragmatične priče. Krenuli su od beskompromisne kritike vlasti a došli do nečega od čega mora da se živi.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 06/09/2009]
