Izvor: Blic, 25.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladu smanjiti do kraja godine
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnologiju Božidar Đelić siguran je u uspeh pregovora o paketu finansijske pomoći EU Srbiji od oko 100 miliona evra, koji su započeli u sredu kada je Beograd posetila misija Evropske komisije. Evropska unija je krajem marta u Briselu odobrila budžetsku pomoć Srbiji za ovu i sledeću godinu, a Srbija je prva u regionu koja dobija takav vid pomoći.
- Sa predstavnicima Evropske komisije počeli smo pregovore o dobijanju direktne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podrške za naš budžet u iznosu od 100 miliona evra, i to u dve tranše - početkom trećeg kvartala ove godine i u prvom kvartalu 2010. - kaže Božidar Đelić u intervjuu za „Blic".
Prema njegovim rečima, Srbija je jedina zemlja iz regiona koja dobija ovakvu vrstu pomoći.
- To najkonkretnije moguće dokazuje evropsku solidarnost sa nama u ovim momentima krize - kaže Đelić.
U okviru kriznih mera, Vlada najavljuje i otpuštanje viška zaposlenih činovnika. Da li ste vi prebrojali prekobrojne?
- Mi smo već za 40 odsto smanjili budžet kabineta i, nažalost, morali da se rastanemo sa jednim brojem kvalitetnih saradnika.
Kakva je atmosfera u Vladi posle nesuglasica i svađa oko mera štednje i smanjenja Vlade?
- Nije zategnuto, ali jeste izazov za svakog ministra da uradi što više sa znatno manje novca. Što se tiče nauke, mi smo bili solidarni, a Vlada je na naš predlog odlučila da se plate naučnika ne smanjuju. Ipak, to nije dovoljno, plate već tri meseca skandalozno kasne, dok svi u svetu povećavaju ulaganja u nauku. Zato smo počeli pregovore sa Evropskom investicionom bankom i drugim organizacijama za izgradnju naučne infrastrukture. Planiramo da mimo budžeta privučemo oko 250 miliona evra investicija u nauku tokom sledeće tri godine.
Ima li prostora za smanjenje broja ministarstava u Vladi?
- Ima. Ali, ovaj broj ministarstava je zapravo odraz rezultata izbora i formiranja koalicije. Da smo već u dvopartijskom sistemu, onda bi partija na vlasti lako smanjila broj ministarstava.
Predsednik Boris Tadić tvrdi da „Srbija koja ide prema dvopartijskom sistemu, sa nekoliko manjih stranaka koje bi bile korektivi, jeste Srbija političke stabilnosti". Koje bi to partije bile?
- Činiće je jedna partija levice i jedna partija desnice. Već je jasno da je ta partija levice Demokratska stranka sa partnerima, a za partiju desnice ćemo tek da vidimo.
Zašto je cela priča o smanjenju Vlade ostala samo ideja?
- Mislim da će ta ideja imati konkretizaciju, ali je neuporedivo važnije da prvo omogućimo građanima da manje plaćaju državu, a to je ušteda od milijardu evra koju donosi rebalans budžeta. Hajde prvo da uradimo taj teži deo posla, a onda ovaj važan, ali finansijski gledano - mnogo manji deo posla.
A šta je sa idejom da ova Vlada bude manja?
- Pobornik sam toga da se Vlada smanji do kraja godine i da se to prepozna u budžetu za 2010. godinu.
Hoće li to prihvatiti partneri u Vladi?
- Mislim da hoće.
Mere Vlade predviđaju i porez na luksuz. Hoćete li ga platiti?
- Naravno da ću platiti, a koliko, razrezaće Poreska uprava u skladu sa zakonom. Ja se ne krijem iza članova porodice ili of-šor kompanija. Radio sam 15 godina u vrhunskim svetskim firmama i bankama i za svaki dinar koji sam zaradio postoji jasan izvor, kao i uredno plaćen porez.
Kada će biti deblokirani prelazni sporazum i SSP?
- U maju u Beograd dolazi glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc i nadam se da će naši napori i njegov izveštaj omogućiti deblokiranje prelaznog sporazuma.
Sve bi išlo daleko lakše da je Srbija pronašla i izručila Mladića"
- To je uslov koji moramo što pre da ispunimo, ali radimo i na tome da u ovakvom slučaju dođe do deblokade. Nameravam da, kada Bramerc objavi svoj izveštaj, odem direktno u holandski parlament. Nema nikakvih garancija da će to promeniti njihovu poziciju, ali naše je da se borimo na svaki način.
Posao oko evrointegracija Srbije delite sa kolegom Vukom Jeremićem. Kako sarađujete s njim?
- Posao evrointegracija koordiniram u ime Vlade i delim sa svim ministrima. Evrointegracije su pre svega promene u društvu, u ekonomiji, u institucijama. Dobijanje „belog šengena" je mukotrpan rad: pokretanje izrade i dodela biometrijskih pasoša, opremanje prihvatnih centara za readmisiju, usvajanje i primenjivanje zakona, opremanje diplomatsko-konzularnih predstavništva za izdavanje pasoša. Nikakvim lobiranjem se ne mogu nadomestiti nužne suštinske promene.
Kinezi grade most
Putovali ste u Japan i Kinu, a sami ste se zalagali da se smanje troškovi putovanja. Kako se tu uklapa taj put u Aziju?
- Tako što sam leteo ekonomskom klasom i ljubazno zamolio kineske partnere da pokriju sve troškove, što su oni i uradili.
U Japanu ste se dogovarali o novoj tehnologiji za Termoelektranu „Nikola Tesla". O kakvoj se tehnologiji radi?
- Japan ima napredne tehnologije u procesu desumporizacije. Oni su spremni da finansiraju postrojenje kroz povoljan kredit, na dve-tri decenije, sa malim kamatama, koji bi omogućio da se napravi postrojenje vredno oko 200 miliona evra. Posle toga, biće moguće tamo izgraditi jednu fabriku za proizvodnju gipsa. Ono što je zagađivalo postaće roba koja može da se proda.
I u Kini je tehnologija bila glavna tema. U šta su Kinezi raspoloženi da ulože?
- Tema razgovora sa kineskim partnerima bilo je finansiranje izgradnje mosta Zemun - Borča. Tu smo formirali radnu grupu i očekujem da to ide brzo.
Postoji veliki interes i kineske, ali i japanske strane
da se uključe u projekat metroa u Beogradu. Deo vizije je da budemo baza za azijske tehnološke firme za pokrivanje tržišta Evrope, Rusije i Turske i nudićemo pogodnosti za to.
