Izvor: Politika, 11.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladin predlog reforme sudstva na ispitu
Opozicija protiv seta pravosudnih zakona, ali i deo vladajuće koalicije, SVM i SPS, uslovljava podršku nekim zakonskim predlozima usvajanjem njihovih amandmana
Poslanici Narodne skupštine Srbije započeli su juče načelnu raspravu o paketu pravosudnih zakona, čije usvajanje će, kako tvrdi Snežana Malović, ministar pravde, omogućiti suštinsku reformu pravosuđa i povećati efikasnost sudova. Predstavnici vladajuće koalicije podržavaju vladine predloge, dok opozicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oštro kritikuje predložena rešenja, pre svega ona kojima je previđeno smanjenje broja sudova, odnosno ukidanje opštinskih sudova, jer se tako, između ostalog, „potpuno obesmišljavaju lokalne samouprave”.
Predstavljajući zakone poslanicima, Snežana Malović je kazala da će ubuduće postojati sudovi opšte i posebne nadležnosti, a najviši sud biće Vrhovni kasacioni sud, koji je nadležan za odlučivanje o vanrednim pravnim lekovima na odluke nižih sudova. Prema njenim rečima, Srbija će imati 34 osnovna suda, 45 prekršajnih, 26 viših, 16 privrednih i četiri apelaciona suda; „sudije će se birati za sudove, a ne za sudijske jedinice, što je jako važno, jer se tako izbegava uticaj lokalne sredine na rad sudija”. Ona je rekla da će zakoni početi da se primenjuju od 1. januara 2010. godine.
Kritikujući predložena rešenja, Jovan Palalić (DSS) kazao je da je ukidanje suda u jednoj sredini najlošija poruka građanima, privredi, investitorima i ukupnoj javnosti te opštine. Prema njegovim rečima, lokalne samouprave se trude da privuku investitore, pa im obezbeđuju besplatno građevinsko zemljište, komunalno snabdevanje, ali moraju da im kažu da im vlada ukida sud i da sve što žele da reše pred osnovnim sudom ne mogu da reše. Palalić kaže da će se sva sudska vlast koncentrisati u 26 viših sudova, a „ostatak Srbije biće u ozbiljnim problemima”.
Prema oceni Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, izvršna i zakonodavna vlast pokazuju ambiciju reformisanja sudske vlasti, a da prethodno nisu spremne da promene sebe: „To je u pozadini ove reforme sudske vlasti”. Jovanović je kazao da LDP nikako ne može da podrži da sudovi koji postoje i po 250 godina budu svedeni na status sudske jedinice, jer „mi praktično derogiramo našu opštinu do tog nivoa da gubi svaki smisao”. Jovanović, kako kaže, apsolutno podržava reizbor sudija, „što je drugo ime za lustraciju, ali to treba da bude pravilo i za druge segmente javnog života, a ne da na kraju lustriramo sudije, dok oni koji su ih terali da kradu na izborima postaju poželjni koalicioni partneri vladajuće koalicije, a oni koji su to bezakonje proglašavali zakonom su nam urednici javnog servisa”. LDP ove zakone, kako su u debati isticali, neće podržati.
Zoran Krasić (SRS) smatra da se zakonima „menjaju nazivi sudova kako bi sudije bile lustrirane, što znači da ova vlast ne razmišlja o tome da razreši sudiju koji ne radi posao po zakonu, nestručan je i nesavestan, već zato da na nekom konkursu umesto stručnog čoveka sa 25 godina staža prođe sudski pripravnik žute boje”. Krasić kaže da se ovi zakoni donose iz „niskih pobuda i nedozvoljenih motiva, samo zato da bi se sudstvo potčinilo Demokratskoj stranci”.
Međutim, Vlatko Ratković (DS) tvrdio je da su dosadašnja rešenja bila anahrona i da su jedan od razloga za neefikasnost sudstva, dok predloženi zakoni obezbeđuju dostupnost pravde. Ratković kaže da će građani u onim sredinama gde više neće postojati opštinski sudovi i dalje ostvarivati svoja prava u sudskim jedinicama.
Za poslanike SVM-a prihvatljivo je šest od sedam pravosudnih zakona, ali, kako je rekao Balint Pastor, oni neće podržati Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ukoliko njihovi koalicioni partneri na prihvate amandmane kojima se traži da, pored Subotice, osnovni sudovi postoje i u Bečeju, Senti i Bačkoj Topoli. Pastor kaže da ovo rešenje, ne remeti ceo sistem, a „pravda bi bila dostupna svima i smatram da je ovo neophodno kako bi jezici nacionalnih manjina bili korišćeni u sudskim postupcima i dalje, jer nije isto koristiti jezik nacionalne manjine direktno, ili preko sudskog tumača”.
Šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić, najavio je, kako je rekao, uslovnu podršku zakonima, koji „u dobroj meri popravljaju Ustav”. Ružić je kazao da su socijalisti uložili nekoliko amandmana, a glavne primedbe se odnose na način izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Riza Halimi (KAPD) imao je, između ostalog, sličnu primedbu kao i SVM, a, prema njegovim rečima, „ugrožena je Ustavna odredba da sudovi rade i na jezicima manjina” i zato ne može da podrži zakon.
Zakoni neće dobiti ni podršku Nove Srbije, jer, kako je rekao Srđan Spasojević, veliki problem predstavlja predložena mreža sudova, posebno ukidanje sudova u malim mestima
M. Čekerevac
----------------------------------------------------------------
Malović: Prihvatićemo sve racionalne amandmane
Snežana Malović, ministar pravde, rekla je novinarima da će prihvatiti sve racionalne amandmane, koji će „suštinski doprineti reformi pravosuđa i poboljšanju tekstova predloženog seta zakona”. Ona je, međutim, odbacila optužbe da će u opštem izboru sudija, politika imati uticaja „biraće ih Visoki savet sudstva, isključivo pravosudno telo u čijem sastavu će biti sedam sudija”. Malovićeva je ocenila i da su teze o tome da će smanjenjem broja sudova građanima biti uskraćena pravda „demagogija lokalnih političara”.
[objavljeno: 12/11/2008]
