Izvor: Večernje novosti, 01.Jun.2014, 17:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladimir Veličković: U Evropi ne miriše na dobro!

EVROPA mora da se menja, zajedno s nama u njoj, kaže, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, francuski i srpski akademik Vladimir Veličković, koji nije iznenađen činjenicom da je desnica ovladala političkom scenom. * Šta vam govori pobeda Nacionalnog fronta u Francuskoj? - Dogodilo se to uprkos ideji Francuza Roberta Šumana o zajedničkoj Evropi, koja se vremenom i ostvarivala. Ne bih da donosim sud o tome da li ima mnogo članica, ali, u svakom slučaju, to je relativno kompaktna celina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koja, i pored raznih nesuglasica, funkcioniše. Ona, je međutim, postala veoma glomazna, sa svim tim zgradama i čitavim aparatom, sve je ogromno, čak i preterano ambiciozno, za ovakav evropski spoj. Zato je sve više onih koji dižu glas protiv te i takve Evrope. * Šta se zamera Evropskoj uniji? - Očigledno je da Evropa s ovakvom svojom politikom nije donela zemljama ono što su očekivale. U Francuskoj je nezaposlenost prešla sve moguće granice. Nikada nije bila do te mere prisutna. Ljudi su nezadovoljni. Obećavaju se razne reforme, koje nisu stavljene u pogon i dale rezultat. * Kako to mogu da isprave „krajnje opcije“? - Marin le Pen ni izdaleka ne govori samo loše stvari i ne pledira samo za svoju ideologiju, koja se mnogo promenila u odnosu na ono što je propagirao njen otac. Običan svet je zato u velikom broju pronašao da bi njen program i politika nešto mogli da promene. Desnica koju danas predvodi Marin le Pen je veoma spustila „nišan“. To nije više ona desnica koja u pojedinim opcijama predstavlja opasnost. Ekstremni desničari, koji su vrlo bliski literaturi „Majn kampfa“ i kukastog krsta, unutar sadašnje krajnje desnice minorni su i osuđeni. Ali, ako je državna kasa prazna, onda će bilo koja vlast imati problema. Ne može niko, pa ni Marin le Pen, da stvori potrebne milijarde tek tako, čarobnim štapićem. * Mogu li te milijarde koje nedostaju da se stvore štednjom ili potrošnjom? - Ni trend stezanja kaiša nije, čak, najstrašnije što može da se dogodi, ali treba da postoji svetlo na kraju tunela. A to još nismo ugledali. Proces raslojavanja društva, u kom se na jednoj strani pojavljuje sve više siromašnih, a na drugoj sve više bogatih, i dalje traje. Najbogatiji su nedodirljivi i sve drže u svojim rukama. Trpi 80 odsto građana. A kaiš kad se mnogo steže može da pukne. Ne znam kako će sve to da se završi, i ovde, i kod nas, i bilo gde u Evropi i svetu. Treba gledati vizionarski i učiniti sve što se može da se moral grupe podigne i da joj se pruži perspektiva. * Koliko je čovek, kao jedinka i osnovni šraf društva, poštovan? - Čovek je poluga koja je neophodna za stavljanje u pokret svakog sistema. Ako se ta poluga ne podmazuje, čovek pada u neaktivnost, depresiju, apatiju i letargiju. U jednom trenutku više ga se ništa ne tiče. Nešto čeka, ako uopšte nešto čeka, ali ni sam ne zna šta. Dotle, ekstremne snage ne rastu samo u Francuskoj, već u čitavoj Evropi. Ljudi se, tako, i protiv svoje volje odjednom pronađu u idejama krajnjih opcija, jer se aktuelna politika pokazala sterilnom i neefikasnom i prouzrokovala nezadovoljstvo naroda. * Je li to ona Francuska u koju ste došli? - Kad sam stigao, 1966. godine, Komunistička partija je imala 25 odsto popularnosti. To je sada prebačeno na stranu drugog ekstrema. Dogodila se potpuna katastrafa za sve što je levo orijentisano. Ipak, treba znati zašto se to dešava. Fransoa Oland je nasledio stanje u državi koje mu je ostavila prethodna vlast. Dobio je vruć krompir koji još stoji u njegovim rukama. Još nije uspeo da reši sve probleme koji pritiskaju ovu zemlju, pre svega nezaposlenost, koja je prodrmala celu političku klasu i pokazala da vlast, zasad, ne nudi rešenje. * Nije li levica sama kriva, jer je previše pomirljiva prema diktatu kapitala? - Za to postoji precizan termin koji se zove socijaldemokratija. Neću da kažem da je ova vlast u Francuskoj inertna i da neke stvari neće da uradi, ali između „neću“, „ne mogu“ i „ne znam kako“ ima razlika. Ne mogu da kažem da nisu svesni situacije u kojoj se nalaze, ali rešenje nemaju. * Nije li drugo francusko „ne“ ovakvoj Evropi u poslednjih desetak godina znak povratka istorijskog francuskog revolucionarnog duha? - Sećamo se šezdeset osme i mnogih drugih revolucija pre toga. Francuzi imaju tu „drčnost“ u odnosu na politiku, državu i ljude koji državom vladaju. Sve je moguće. Jer, ova situacija sada ne miriše na dobro. * Kralj Ibi se dvoumi da li da menja svoj narod... - Opcije su ili da se menja narod ili politika. Francuska, kao i svaka druga zemlja, uvek ima na raspolaganju određen kontingent ljudi koji su sposobni da sprovedu reforme i određene pravilne poteze. Ali, oni su se povukli, iz različitih razloga.* Koliko kultura može da nam pomogne da se uzdignemo iznad situacije? - Ona ima velike probleme sa svojim opstankom. Kultura krasi i definiše jedan narod i utvrđuje njegovo postojanje na planeti. Politika je virtuelna nadogradnja, nešto što prolazi i što se menja. Kultura ostaje i to je blago koje se iz veka u vek obogaćuje, ako ima priliku. To uvek treba da imamo na umu.POMOĆ POVODOM poplava u Srbiji, Vladimir Veličković je poslao pomoć, u novcu. - Pomogao sam koliko mogu. Nadam se da će to dati podstrek drugima, koji još nisu pomogli, da i oni to učine, svako prema svojim mogućnostima - kaže Veličković. * Koliko sami građani mogu da doprinesu izlasku iz krize? - Ljudima vrlo lako padne borbenost. Često im je preko glave potreba da se angažuju. Kod nas, u Srbiji, dosta je prisutna apatija i veliki broj mladih ljudi koji misle da odu iz zemlje. * Poplave su ipak pokazale da možemo da se mobilišemo? - Pokazalo se da je solidarnost naša dobra osobina. Ali, da li samo katastrofe treba da pokažu da smo mi solidarna zemlja, o kojoj mislimo dobro i u koju možemo da uložimo još to malo snage koje je ostalo? Jer, ljudi su razočarani. Sve suviše dugo traje. Još od devedesetih. * Valja li nam sad ulaziti u ovu i ovakvu Evropu? - Put u Evropu ne može da se zaustavi. Toliki su napori učinjeni. Ostvareni su kontakti na svim mogućim nivoima. Ne treba da se zavaravamo da je Evropa izlaz iz pomenutog tunela. U članicama koje su se kasnije priključile smatralo se da će prijem u EU biti ulazak u otvoreni sef iz kog će se samo uzimati novac. Samo 15 odsto Slovaka je izašlo na poslednje evropske izbore. To je jasna indikacija da oni od ove i ovakve Evrope ne očekuju bogzna šta. Ali, u svakom slučaju, bez EU ćemo biti izolovani. U Evropi smo. To je sad samo stvar statusa i priključivanja. S druge strane, priključujemo se isuviše dugo. Predviđena 2020. godina mi se čini veoma daleko. Mnoge će se stvari do tada promeniti.TRAGIČNA STRANA STVARNOSTI * KAKO se sve ovo što nam se događa odslikava u vašem radu? - Kao umetnik, i čovek, uvek sam posmatrao tragičnu stranu naše stvarnosti. Stalno sam imao potrebu da posmatram ono što se dešava na agresivnom planu ljudskih aktivnosti. I dalje imam informacije i pravo da se bavim tom problematikom. Možda će se u budućnosti dogoditi nešto što će izmestiti fokus s te problematike stradanja, ali to u ovom trenutku nije tako. * Neki kažu da ne bi trebalo da budemo ni tamo ni ovamo, već spona između Rusije i Zapada? - Isuviše smo mi mali da bismo bili spoj Istoka i Zapada. Istok i Zapad funkcinišu ili ne funkcionišu, ali prepustimo njima da rešavaju svoje probleme. Neka doprinesemo koliko možemo ostvarivanju dobrih odnosa između Istoka i Zapada, ali sumnjam u našu funkciju dovođenja u red tih odnosa. * Koliko nam je potrebna jaka Rusija u svetskim odnosima? - Zapadna politika se dugi niz godina oglušava o međunarodno pravo. Rade šta hoće i kako hoće. To smo dobro osetili na svojoj koži. Pogledajte šta se sad radi od Libije do Sirije. Svugde je, u ime demokratije, gore nego što je bilo. Napravljeno je brdo ruševina. Rusija se sada probudila i ponovo postala kontrateg. To je dobra klackalica, pod uslovom da ostane u horizontalnoj poziciji. Rusiji je oteto ono što je bilo njeno, i sad pokušava da to na neki način ispravi. Poslednjih dvadesetak godina su je dosta ponižavali. A ona je ogromna sila, na svim nivoima, koja se prostire kroz mnogo vremenskih zona.MUDRA NEUTRALNOST * KAKAV bi trebalo da bude naš odnos s Moskvom? -Naša vlada je vrlo mudro izabrala politiku neutralnosti. Istina je da se ne može sedeti na dve stolice, ali neutralnost se ipak može odabrati. Na našem primeru se to veoma lepo pokazalo. * Gde će se ta borba uticaja Istoka i Zapada, koja je započela u Ukrajini, završiti? - Nema tu kraja. Želja za vladavinom na planeti će uvek postojati. Planeta mora da se podeli na dva dela, na levo i desno. Biće trzavica, a u prednosti će uvek biti onaj ko ima energetske izvore. U ovom slučaju, Rusija je u prednosti. Treba praviti ravnotežu. Ne volim reč „kompromis“, ali je to jedino moguće rešenje za situaciju u kojoj smo se našli. To podrazumeva normalno, razumno ponašanje, bez avantura sa zveckanjem oružjem. * Ide li Evropa ka još jednom prekrajanju u svojoj istoriji? - Granice ne treba dirati. Jer, to uvek stvara mogućnost konflikta. Dosta je toga bilo. Verujem da se više niko neće upuštati u takvu avanturu. Evropa je danas, ipak, suviše kompaktna zajednica, politički, kulturno i ekonomski.

Nastavak na Večernje novosti...