Izvor: Blic, 18.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Goati: DOS ne može doneti ustav
Vladimir Goati: DOS ne može doneti ustav
Pojavu stranke G17 plus na političkoj sceni Srbije trebalo bi oceniti kao ulazak u političku arenu jednog ozbiljnog političkog aktera. Pri tome, G17 plus je samo nova politička stranka, ali ne i politička snaga, s velikim šansama da se na ozbiljan način umeša u političku borbu, izjavio je juče u razgovoru za 'Blic' Vladimir Goati, profesor iz Instituta društvenih nauka.
- Veliko je pitanje kojoj strani će se od dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demokratska pola u Srbiji priključiti G17 plus posle sledećih izbora. Stožer jednog evropsko demokratskog pola je DS, znači pol koji je na vlasti, a stožer drugog nacionalno demokratskog pola je DSS, koji je u opoziciji. Treći pol čine antisistemske partije koje teže restauraciji starog režima. Na koju stranu će otići G17 plus s prilično velikim procentom glasova mnogo će uticati na odnose između tih polova. Kom polu je trenutno bliži G17 plus?
- Teško je to sad proceniti. Tu ne igra ulogu i neće igrati samo nekakva programska distanca, već će ta blizina pre svega zavisiti od toga koliko lideri sarađuju. Ako bi se radilo samo o programskim načelima, tu je sigurno manja distanca između G17 plus i pola koji je trenutno na vlasti, ali mnoge druge kalkulacije i elementi uticaće na to kom polu će se priključiti G17 plus. Upravo u toj neizvesnosti kom polu će se prikloniti je i snaga i šansa G17 plus. Ta stranka je kao nova mlada u selu, tako da očekujem da će oba pola pokušati da pridobiju tako značajnu političku partiju. To je novi igrač na političkoj sceni i uvek je bolje da imate tog važnog igrača uz sebe, a ne protiv sebe. Pretpostavljam da ćemo neku vrstu konkurencije oko naklonosti G17 plus imati u mesecima koji dolaze. U prvi mah bile su procene da će G17 plus uzeti uglavnom birače DS, ali istraživanja pokazuju da će pridobiti i glasače DSS.
- G17 će privući jedan broj ljudi koji je prilično razočaran brzinom promena i reformi posle petog oktobra. Postoje tzv. pozitivni apstinenti, ljudi koji su bili nezadovoljni ponudom političkih stranaka i nisu hteli da troše vreme odlazeći na biračka mesta. Veliki broj ljudi, naročito mladih, koji veruje da je moguće drugačije i bolje, biće glavna snaga G17 plus. Ta stranka već sada ima podršku deset odsto biračkog tela, ali ta snaga može vremenom da se menja. G17 nema potrebe za 'kišobranom', jer će od iskorišćavanja rezervoara 'pozitivnih apstinenata' zavisiti jačanje te stranke. Smatram da će to biti dovoljno da uđe u krug tri ili četiri najjače partije.
Nekako, istovremeno s formiranjem stranke G17 plus počeli su otvoreni sukobi između Zorana Đinđića i Mlađana Dinkića. Očekujete li dalju satanizaciju G17 plus od strane DS?
- G17 nije rado viđen kao novi gost na zabavi. Niko ne želi konkurenta na ograničenoj političkoj trpezi. Ali, ne vidim tu razlike između DS i DSS i svih drugih stranaka, jer je G17 velika potencijalna pretnja. Kada bi danas bili izbori, ko bi po vašoj proceni ušao u parlament?
- To je hipotetičko pitanje. Izborni zakon je izuzetno loš, najlošiji u regionu jugoistočne Evrope. Posebno tu napominjem problem biračkih spiskova, kao deo izbornog procesa, koji nije na zadovoljavajući način rešen. Sporan je i visoki cenzus od pet odsto, koji onemogućuva stranke nacionalnih manjina da preskoče taj prag i uđu u parlament. Srbija to ne sme sebi da dozvoli. Smatram da ima dobrih razloga da se čak ide na cenzus od dva odsto. U tom slučaju, stvar bi po pitanju ulaska u parlament bila drugačija, a trenutno nemam dovoljno argumenata da protivrečim poslednjim istraživanjima, koja pokazuju da bi u parlament mogli da uđu DSS, DS, SRS i G17 plus. Kako vidite rešenje krize predsedničkih izbora u Srbiji?
- Izbori moraju biti raspisani po sadašnjem Ustavu i Izbornom zakonu. Predsednica Skupštine mora kontaktirati i uzeti u obzir stavove šefova parlamentarnih grupa, jer nema nikakve svrhe da desetine miliona evra odlaze, ukoliko imamo niz repriznih zbivanja gde se organizuju i propadaju izbori. Ona do osmog februara mora da donese odluku, ali pitanje kada će ti izbori da se održe je pitanje političke odluke i političkog dogovora. Bio bih srećan kada bi konsenzus političkih aktera bio da predsednica Skupštine raspiše izbore. Neki ocenjuju da bi trebalo sačekati novi ustav Srbije, po kome bi predsednika birao parlament.
- Mislim da zakon kaže da je obavezna da raspiše izbore. Promena Ustava ne može biti prepreka da se ne poštuju zakoni i sadašnji Ustav. Šta je uslov da predsednički izbori uspeju?
- Uslov je da su takmaci na izborima u stanju da pridobiju birače i da predizborna borba bude više od kritike protivnika. Predsednički kandidat mora da integriše ideje oba demokratska pola i bude zajednički prihvatljiv kandidat za oba demokratska pola. Nije moguće izbrisati gumicom milion glasova, koliko je na izborima dobio Miroljub Labus. Dakle, jedino ako kandidat dobije podršku izvornog DOS, imaće šansu da pobedi na izborima i postigne taj zakonski minimum koji ima svoj rezon, jer daje predsedniku republike legitimitet. Očekujete li da do kraja godine bude donet novi ustav Srbije?
- Ja sam sumnjičav. Ustav na ustavom predviđen način praktično nije moguće promeniti, poštujući sve odredbe za promenu ustava. To je jako teško, skoro nemoguće. Sumnjam da politički akteri mogu da se dogovore o zajedničkom predlogu ustava koji bi dobio podršku dve trećine parlamenta, jer ako bi se to i postiglo, mislim da je ovaj uslov da to podrži polovina biračkog tela na referendumu neostvariv. Promene ustava su, dakle, moguće jedino na neustavan način, što nije na vidiku. Da će li novi ustav biti donet za vreme mandata DOS?
- Veliki sam skeptik. Očekujete li vanredne izbore u 2003. godini?
- Vrlo je teško očekivati izbore 2003. godine. Vaše pitanje je da li očekujem da Vlada izgubi skupštinsku većinu. To je vrlo moguće. Nisu na vidiku, ali ne mogu da se isključe, jer u tom pogledu predviđanja liče na političku meteorolgiju. U DOS-minus ili preostalom DOS svaka od malih stranaka može povlačenjem svoje podrške da opoziciji obezbedi 126 poslanika za obaranje Vlade i eto izbora. Ne vidim situaciju koja će da vodi ka tim vanrednim izborima, ali za 24 sata u toj političkoj meteorologiji se stvari menjaju. Kako komentarišete poslednja zbivanja u SPS?
- Dešavanja u SPS su dramatična. Stožer tog antisistemskog pola do skoro je bio SPS, ali ta partija je ušla u proces nezadržive erozije, tako da je sada stožer tog pola postala SRS, naročiti njen lider Šešelj posle podrške Miloševića na izborima. Veliki broj ljudi iz SPS posle ovog rascepa polako će ići ka drugim političkim opcijama. Taj socijaldemokratski prostor zbog kasne reforme SPS preuzimaju manje partije, a čini mi se i DS ima velike aspiracije da uđe na taj prostor. Ima li Slobodan Milošević još uvek uticaja na SPS?
- Ima ogroman uticaj. Njegova harizma nije potrošena i smatram da je rukovodstvo partije toga svesno. Milošević ima 14 do 15 odsto veću podršku nego SPS. Da li ste pristupili stranci G17 plus?
- Ne. Ostao sam samo član nevladine organizacije 'Ekspertska mreža'. Četvrta Jugoslavija ima šansu
- Kod nas postoji fatalističko uverenje da je ovako formirana zajednička država Srbije i Crne Gore osuđena na neuspeh. Ja sam protiv tog fatalizma. Često se mogu čuti ocene da ono što je krivo rođeno život ne ispravi. Ali, nije to tačno. Ne treba zaboraviti da je Ustav Japana pisan na američkom bojnom brodu, a danas niko taj ustav ne dovodi u pitanje. Slična je stvar sa Ustavnim zakonom Nemačke. Ako bude želje da se u zajedničkom interesu radi, četvrta Jugoslavija ima šansu. Ako obični ljudi osete bolji život, političari u obe republike će se boriti za očuvanje te države. Ne bih apriori proricao i unapred kukao o sudbini nove države. Nenad Čaluković
