Izvor: Blic, 06.Mar.2009, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladika sazvao sednicu Vlade

Vladika bački Irinej Bulović

Pojedine vladike Srpske pravoslavne crkve imaju toliki uticaj na vlasti u Srbiji da praktično po potrebi diktiraju i uređuju rad Vlade Srbije. Na povlačenje predloga zakona protiv diskriminacije direktno je uticao vladika bački Irinej Bulović, saznaje „Blic". On je protestovao kod vlasti navodeći da je celokupan predlog zakona „maligan", a posle konsultacija u državnom vrhu je naprasno sazvana telefonska sednica. Održavanje telefonske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sednice na kojoj neki ministri nisu ni glasali pratilo je slanje SMS-ova da se glasa za povlačenje predloga zakona.

Još veći skandal je činjenica da je Vlada pre dva dana glasala za povlačenje, a na jučerašnjoj sednici usmeno je odlučeno da se predlog vrati u proceduru naredne nedelje. Vlada nije donela zaključak jer je informacija o predlogu zakona protiv diskriminacije bila izložena usmeno, ali je načelno odlučeno da se u međuvremenu razgovara sa verskim zajednicama, ali i da na predlogu ne treba vršiti nikakve korekcije. Kako za „Blic" kaže izvor iz Vlade, to praktično znači da će se u narednih nekoliko dana „izaći u susret crkvama", ali „teško da će se bilo šta i menjati na predlogu".

Raspravu o predlogu zakona i svemu što je pratilo njegovo povlačenje pratilo je i objašnjenje na Vladi „da ga je trebalo uskladiti i da nije trebalo ići na amandmansko usklađivanje", ali da ga je svakako trebalo proslediti Skupštini kada je to bilo i planirano. Prema oceni koja se mogla čuti na jučerašnjoj sednici, „zakon je ipak trebalo proslediti Skupštini pa da se onda ako već mora ulože amandmani".

Međutim, Vlada Srbije i na primeru predloga zakona protiv diskriminacije pokazala je neozbiljnost u radu. Ne samo zbog toga što na njen rad mogu da utiču vladike u poslednjem trenutku, već i zato što su se ministri u dva dana izjasnili suprotno. Pre dva dana kada su pozvani telefonom da se izjasne o povlačenju predloga zakona glasali su „za". „Blic" je kontaktirao sa nekoliko ministara koji nezvanično kažu da obično kada je reč o telefonskim sednicama glasaju „za", jer predlog dolazi iz kabineta premijera. Ministri Snežana Malović i Milan Marković nisu juče hteli da obrazlažu zašto je zakon povučen.

- Na telefonskoj sednici Vlade glasao sam za povlačenje zakona jer uvek podržavamo predloge resornih ministarstava, ali nije moje da obrazlažem zašto je to urađeno - rekao je Marković za „Blic". Pojedini ministri poput Rasima Ljajića, čije je Ministarstvo za socijalna i boračka pitanja predlagač zakona, ali i ministar ekologije Oliver Dulić su među onima koji nisu ni glasali.

Prema saznanjima „Blica", pojedini ministri su juče na zasedanju istakli da je nedopustivo da se na mig Crkve zakoni automatski povlače, a razlog više jer je ovaj predlog zakona bio na javnoj raspravi bukvalno godinama. Negodovali su ministar Svetozar Čiplić čije je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pripremalo zakon, Rasim Ljajić koji se zapitao da li će Vlada morati svaki put da pita SPC i verske zajednice za mišljenje. Ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je da je načelno nedopustivo da se zakoni koji su prošli sve procedure povlače u poslednjem trenutku.

Iza primedaba na predlog zakona stalo je svih sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Pismo je upućeno iz SPC, kako stoji u dopisu, „po ovlašćenju i na osnovu saglasnosti u ime svih tradicionalnih crkava". Osnovne zamerke se odnose na tretman tradicionalnih verskih zajednica (član 18) i rodnu ravnopravnost, to jest prava transseksualaca (član 21).

U srpskoj Patrijaršiji juče niko nije želeo da komentariše zašto su zamerke upućene u poslednjem trenutku. Kako nam je nezvanično pojašnjeno, u ceo „slučaj upućeni su samo vladika bački Irinej i mitropolit Amfilohije".

Portparol Katoličke crkve u Srbiji doktor Milutin Novaković, a koja je takođe potpisnik apela za preispitivanje predloga zakona, u izjavi za „Blic" kaže da „Katolička crkva nije protiv zakona protiv diskriminacije već samo da ga treba doraditi, jer ima puno nejasnoća koje bi dovele ovu crkvu u situaciju da zbog svojih stavova bude diskriminisana".

Pojašnjavajući osnovne zamerke, on kaže da se u članu koji definiše položaj verskih zajednica nigde ne pominju tradicionalne verske zajednice, „što znači da se bilo koja druga skupina koja ima verski nauk stavlja u isti rang sa tradicionalnim verskim zajednicama čiji je teološki nauk viševekovna potvrđena istina".

Juče se oglasio i zaštitnik građana Saša Janković i ocenio da povlačenje predloga zakona o zabrani diskriminacije iz poodmakle skupštinske procedure „ugrožava to pravo i pokazuje koliko je naš institucionalni sistem, u stvari, neinstitucionalan".

Crkva: Transseksualnost je mentalni poremećaj

Apel za preispitivanje predloga zakona o zabrani diskriminacije, a iza koga je stalo svih sedam tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, upućen je pre dva dana predsednici Skupštine Srbije. U apelu u koji je „Blic" imao uvid iznosi se zamerka da je „izražavanje rodnog identiteta kroz transseksualnost izraz mentalnog poremećaja", a ne sloboda izražavanja kao što stoji u predlogu zakona. U apelu u delu gde se govori o verskim slobodama se dodaje i da je predlog usmeren na kršenje slobode vere i savesti 95 odsto građana koji su se izjasnili kao vernici tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Mićunović: Crkva hoće da stavlja zabrane na zakone

- Iznenađen sam što je uoči sednice Skupštine Vlada povukla zakon koji su prethodno usvojili i skupštinski odbori. Postavlja se pitanje šta se dogodilo da Vlada to ne uradi na svojoj redovnoj sednici i da svi ministri ne budu obavešteni, već samo pojedini i to telefonskim porukama. Deluje kao da je bila urgentna intervencija Ujedinjenih nacija da se ne bi dogodilo kakvo zlo - kaže Dragoljub Mićunović za „Blic".

- Vlada je mogla da podnese amandman u smislu da preformuliše nešto što bi moglo da izazove zabunu. Najgore što je moglo da se dogodi jeste to da se zakon skida sa dnevnog reda. To ostavlja utisak da postoje neki moćni faktori u Crkvi koji utiču na državu. A oni nisu moćni, jer ova zemlja je ipak laička republika i ne vidim na koji način bi bilo koja konfesija mogla da se upliće u dnevni red Skupštine. Postoji ambicija Crkve da postane relevantni faktor, da bitno utiču i stavljaju zabrane na zakone ove države. To je polagana restauracija u kojoj bi se uticaj Crkve pomešao sa uticajem javnih institucija i političkih faktora - kaže Mićunović i naglašava da Vlada duguje objašnjenje o tome „šta ju je nateralo da tako promptno utiče na dnevni red parlamenta".

Nastavak na Blic...