Izvor: Politika, Fonet, 26.Dec.2008, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada zaslužuje deblokadu SSP-a

Ubeđena sam da na hapšenju i izručenju optuženih za ratne zločine ne insistira samo Holandija, kaže Milica Delevića, direktorka Kancelarije za evropske integracije

Nedavna izjava Olija Rena na najbolji način ilustruje većinsko raspoloženje u EU, da – bez dovođenja u pitanje izručivanje i preostale dvojice optuženih za ratne zločine kao krajnji cilj – ova vlada Srbije, za sve ono što je dosad učinila zaslužuje deblokadu SSP-a.

Uz ovakav komentar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na reči evropskog komesara (da bi bilo pravo vreme za početak primene prelaznog sporazuma), Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, kaže, inače, da primena Prelaznog sporazuma uravnotežava trgovinske odnose sa EU budući da je EU još u novembru 2000. jednostrano otvorila svoje tržište za proizvode iz naše zemlje.

Povodom uvreženog mišljenja da je odluka Srbije o početku primene ovog sporazuma jednostrani čin, Milica Delević, u razgovoru za „Politiku”, ukazuje na to da nam je Evropska komisija , sa svoje strane, pomogla našavši rešenje za izdavanje potvrda o poreklu robe izvoznicima iz EU, kojima se dokazuje da je ta roba izričito evropskog porekla. Time je onemogućeno da bez carine u našu zemlju, preko EU, ulaze proizvodi iz drugih zemalja.

To je, ipak, pomoć kroz „mala vrata”. Ima li šanse da komisija ubedi Holandiju da pristane na deblokadu SSP-a?

Što Srbija više bude napredovala u ispunjavanju kriterijuma saradnje sa tribunalom, odnosno što ti napori za hapšenje preostale dvojice optuženih za teške ratne zločine budu veći, i što više bude napretka kod kuće (tu računam i na primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma), mislim da će pritisak na Holandiju, ne samo komisije, već i drugih zemalja članica EU biti veći.

Da li to znači da će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u EU u sledećoj godini?

Prvo je pitanje kada će se Srbija prijaviti za članstvo (kao što je to nedavno učinila Crna Gora, a čujemo ovih dana da o tome razmišljaju i Albanija i BiH). Srbija je sada u situaciji da meri koji je pravi trenutak, da, s jedne strane, ne zaostaje, a, s druge strane, da kandidatura ne bude prazna forma, već da bude učinjeno sve kod kuće da bi ta kandidatura naišla na pozitivan odjek. Potpredsednik Đelić je nedavno izjavio da će Srbija kandidaturu podneti 2009. Tačan trenutak stvar je odluke na najvišem političkom nivou, a ona se, svakako, donosi uz konsultaciju sa evropskim partnerima.

Ukoliko ne budemo nikako uspeli da do kraja ispunimo „haški uslov”, postoji li uopšte način da isplivamo iz blokade?

Mislim da je interes Srbije, zemlja članica EU i komisije da bude pronađen način da Srbija ne zaostaje za drugima u regionu i da ono što se čini, kako u naporima da se optuženi za ratne zločine uhapse i izruče, tako i u ekonomskim i političkim reformama, bude kapitalizovano napretkom u odnosima sa EU. S druge strane, čvrsto sam ubeđena da pitanje hapšenja i izručenja optuženih za ratne zločine Srbija ne čini, i ne treba da čini, samo zbog EU, kao i da to nije nešto na čemu insistira samo Holandija. Na tome, kao krajnjem cilju, insistiraju sve evropske države i EK.

Ako glavni tužilac bude rekao „oni to mogu, ali neće”, onda se nećemo pomeriti. Ali ako njegovi izveštaji budu pokazivali da se radi na ispunjenju uslova, a prethodni je išao u tom pravcu, onda možemo da očekujemo pritiske da se Srbija pomeri.

Srbija je pretposlednja u regionu potpisala SSP i njoj je, jedinoj, zamrznut Privremeni sporazum. Znači li to da Srbija ima različit tretman u odnosu na ostale u okruženju?

Često zemlje regiona kažu da Srbija ima izuzetno povoljan tretman, jer su Srbiji partneri iz EU pomagali da pređe političke prepreke. S druge strane, nama se čini da smo mi u nekakvoj lošijoj poziciji.

Zapravo, onoliko koliko je naša specifična situacija bila teža (osim uobičajenih izazova tranzicije suočavali smo se sa teškim političkim pitanjima i brojnim izborima), toliko smo različiti od drugih zemalja regiona.

Ako uspemo da skinemo „haško breme”, jesu li isključeni novi uslovi iz EU za Srbiju?

Ne očekujem nove uslove. Ali, zbog činjenice da je 12 novih zemalja ušlo u članstvo EU i zbog toga što su se okolnosti unutar EU i van nje promenile, biće strože ispitivani postojeći uslovi.

Ovo vas pitam zbog nedavne izjave ministra Jeremića"?

Izjavu ministra Jeremića razumem, pre svega, kao pokušaj Srbije da objasni EU da teret uslovljavanja treba raspodeliti na faze koje dolaze, kojih ispred Srbije ima još dosta, a ne taj teret postaviti odjednom. Za to je slikovit primer Hrvatske, koja je, kao i mi, imala SSP, ali i probleme sa članicama EU koje su osporavale ratifikaciju ovog sporazuma zbog nedostatka saradnje sa Haškim tribunalom. Ali Hrvatska se kretala putem napretka, jer je njen teret bio, na neki način, raspodeljen na različite faze integracije.

Biljana Čpajak

------------------------------------------------------------

Rok do kraja oktobra

Mogu li izbori za Evropski parlament, planirani polovinom sledeće godine, da ospore naš plan da građani krajem 2009. putuju bez viza?

Priča o rokovima našim građanima deluje kredibilnije ukoliko dolazi od neke evropske institucije nego ako stalno slušaju obećanja odavde. U tom smislu, a u vezi sa mogućnošću sticanja statusa kandidata, kao i stavljanja na „belu” šengensku listu, strategija proširenja kaže da od trenutka uručivanja mape posao ostaje u dvorištu svih zemalja regiona i da one zemlje koje budu ispunjavale kriterijume mogu da se nađu na „beloj” šengenskoj listi od 2009.

Ne verujem da ti evropski izbori suštinski mogu da uspore ovaj posao, jer komisija na tome radi. A da bi neko mogao da se nađe na „beloj” šengenskoj listi do kraja 2009. godine, ova komisija bi morala da uputi svoj predlog Savetu ministara, u toku trajanja ovog mandata, do kraja oktobra.

[objavljeno: 27/12/2008]

Nastavak na Politika...