Izvor: Politika, 24.Nov.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada uredbom osnovala i desetu kancelariju
Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa imaće direktora, zamenika i pomoćnika. – Potrebna nam je ozbiljna rekonstrukcija državnih institucija, smatra profesor Stevan Lilić
Prošle nedelje, u jeku još jedne najave o mogućoj rekonstrukciji vlade zarad njenog smanjenja i povećanja efikasnosti, u Nemanjinoj 11 doneta je uredba o Kancelariji za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. To je deseta kancelarija osnovana uredbom Vlade Srbije, a peta koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je osnovala aktuelna vlada za dve i po godine.
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta poslednje kancelarije doneće njen direktor u roku od 60 dana, a uredbom je već precizirano da će direktor imati zamenika i pomoćnika. Ova tri nova državna službenika postavlja vlada na pet godina. Tek ćemo, dakle, videti koliko će ljudi ova kancelarija angažovati (što za stalno, što po ugovoru) i verovatno to i neće biti neka značajnija brojka u odnosu na brojnost drugih kancelarija, a pogotovo ne u odnosu na celokupnu državnu upravu.
U trenutku kada najave iz vladajuće koalicije o potrebi rekonstrukcije vlade deluju najozbiljnije do sada i kada razni stručnjaci ukazuju da ta rekonstrukcija ne bi trebalo da bude samo „kozmetička”, odnosno da se ne svede samo na smanjenje broja ministara, treba se podsetiti koliko je već razgranat državni aparat Srbije.
Služba poverenika za informacije od javnog značaja sastavila je katalog organa javne vlasti (onih na koje se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) i došla do cifre od blizu 11.000 subjekata na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Među njima je 110 republičkih agencija (BIA, VBA, agencije za privredne registre, za lekove i medicinska sredstva, za kontrolu letenja, za bezbednost saobraćaja, za hemikalije...), zavoda (za razvoj, za statistiku, za zdravstveno osiguranje...), direkcija (za imovinu, za vode, za robne rezerve, za železnice, za restituciju...), fondova (PIO, za zaštitu životne sredine, za razvoj Republike Srbije, za mlade talente...), uprava, sekretarijata, komesarijata, inspektorata, službi, saveta... Za izradu ovog kataloga korišćeni su različiti izvori informacija budući da se nisu svi organi vlasti odazvali zahtevu poverenika da dostave potrebne podatke, pa postoji mogućnost da nisu obuhvaćeni svi subjekti koji bi trebalo da se nađu u njemu.
Naglašavajući da ne vidi direktnu vezu između smanjenja vlade i osnivanja kancelarija profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, ukazuje da nam je potrebna državna platforma o racionalizaciji uprave i države po svim osnovama (ne samo vlade, nego i parlamenta itd.). Kako ističe, ova nova kancelarija je nešto što je već trebalo da se uradi „jer regulatorna reforma, između ostalog, podrazumeva taj odnos uloženog i ostvarenog vezan za pravni sistem, za državnu upravu ili za opšte performanse države i vlade”. I to što se osniva ta vrsta regulatornih tela (prof. Lilić ovde ne misli na nezavisna regulatorna tela poput ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja i slična) samo po sebi je, kako kaže, savremeni trend, u kojem mi kasnimo.
„Ta regulatorna tela treba da prate celu oblast i da daju, recimo, predloge izmene zakona, da rešavaju razne sporne situacije... To je smisao postojanja tih regulatornih tela. A nama treba ozbiljna rekonstrukcija državnih institucija koje moraju, s jedne strane, da uvaže nove, evropske, vrednosne premise za vladavinu prava i za demokratiju i, s druge strane, moraju da uvaže finansijsko-ekonomsko-tehnološke komponente. Dakle, koliko je tih ministarstava potrebno, da li nam je potreban jedan tenk ili 1.000 pešadinaca. Ne možeš da imaš, recimo, efikasnu armiju ako samo smanjiš brojnost pešadije, moraš i da uložiš, na primer, u te savremene oklopne jedinice. Slično je i kada je reč o državnoj upravi”, ističe Lilić i dodaje da je ključna stvar – javnost. Pa je, tako, kako navodi, jedan od uslova Evrope za Srbiju da odgovori na upitnik Evropske komisije budu dostupni svima, naročito građanima Srbije.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazuje najpre da u Srbiji nikada nije ni vođena ozbiljna rasprava o broju poslova kojom će se državna uprava baviti (kroz bilo koji oblik organizovanja) i načinom kako će to raditi, kao ni analiza da li ima nekih dupliranja. To bi, kako kaže, trebalo da prethodi bilo kojoj reformi.
„Osnovno pitanje je čime želimo da se naša država bavi. Pitanje da li će se time baviti kroz 10, 15 ili 25 ministarstava, ili kroz neka druga tela, sporednog je značaja”, ocenjuje Nenadić.
Svaki put kada se formira nova vlada menja se Zakon o ministarstvima, a neka tela se uspostavljaju i kroz uredbe. To se čini ad hok, shodno pre svega političkom dogovoru između stranaka koje čine neku koaliciju, ističe on, ocenjujući da broj ministarstava u Srbiji u mnogo manjoj meri zavisi od toga kakvu politiku vlada želi da sprovodi, a mnogo više od toga koliko ima članica u koaliciji i kome sve treba naći neki važan položaj u državi.
Kada je reč o drugim telima, o raznim agencijama, kancelarijama, savetima i slično, Nenadić veruje da su razlozi i motivi različiti, ali da je najveća opasnost kod njihovog formiranja – eventualno preklapanje poslova sa već postojećim organima.
„Priča o racionalizaciji državne uprave svakako ne treba da se svede na priču o ministarstvima već treba obuhvatiti sve druge oblike organizovanja koji čine jednu državnu upravu. Naravno, kad se priča o racionalizaciji javnog sektora, onda tu nije reč samo o državnoj upravi nego i o javnim preduzećima i javnim ustanovama gde radi mnogo veći broj ljudi nego u državnoj upravi”, smatra on.
B. Baković
objavljeno: 25.11.2010.
