Izvor: Blic, 20.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada sprečava revizore da rade
Država očigledno ne želi da je bilo ko kontroliše. O tome svedoči činjenica da Državna revizorska institucija, najvažniji organ za kontrolu trošenja novca iz republičkog budžeta, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i državnih fondova, posle godinu dana od osnivanja još nema najosnovnije uslove za rad.
Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović kaže da se državni revizori i dalje sastaju u jednoj sali Skupštine Srbije, gde nema uslova za rad, iako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po zakonu Vlada Srbije u obavezi da im obezbedi prostorije, opremu i novac u budžetu.
- Jasno je da Vlada sve čini da stvori uslove kako Državna revizorska komisija ne bi mogla da radi. I, nije tačno da država ne može da im obezbedi poslovni prostor. To je predviđeno Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, koji je donet još pre tri godine. Sramota je da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde DRI nema uslove za rad - kaže za „Blic Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Tvrdnje Republičke direkcije za imovinu da nema odgovarajući prostor u koji bi smestila jednu tako važnu instituciju, prema njenim rečima, jednostavno ne stoje „jer je poznato da se s druge strane državni prostor rastura i izdaje u bescenje". Ona dodaje da Savet za borbu protiv korupcije takođe nema odgovarajuće prostorije za rad, budžetska sredstva i opremu, ali smatra da je daleko važnije obezbediti prostorije za rad državnim revizorima.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje kao skandalozno to što je DRI u tako lošoj poziciji. Ali, primećuje da situacija sa DRI nije izolovan primer. Država se, kako kaže, generalno tako odnosi prema nezavisnim institucijama.
- Stiče se utisak da država osniva nezavisne institucije kako bi stvorila privid da one funkcionišu i tako zadovoljila uslove koje od nje traži Evropa, dok s druge strane čini sve da te institucije onemogući da rade - kaže za „Blic" Šabić.
Povereništvo za informacije od javnog značaja je, navodi on, bilo suočeno sa sličnim problemima.
- Tri godine nismo imali adekvatan prostor, pa smo radili u prostorijama gde sam mogao da zaposlim samo dve trećine potrebnih saradnika. U strahovito lošim uslovima radi i Republička uprava za javne nabavke i republički ombudsman, kao i mnoge nezavisne institucije - navodi Šabić.
Saša Janković, republički ombudsman, slaže se da se sve državne institucije u Srbiji sa prefiksom „nezavisne" suočavaju sa ozbiljnim problemima u radu. Sledeće sedmice zaštitnik građanskih prava seli se u Palatu Srbije koja će mu, kako kaže, biti četvrti po redu privremeni poslovni prostor, iako je Vlada bila dužna da mu još pre godinu dana obezbedi trajno rešenje.
- Zbog toga moja stručna služba broji 30 umesto potrebnih 40 zaposlenih i samim tim nismo u situaciji da efikasno rešavamo sve predmete koji nam stižu. Žalili smo se Skupštini Srbije i predsedniku Tadiću, ali nismo dobili odgovor - kaže Janković.
On dodaje da od novembra prošle godine pred Skupštinom Srbije stoji njegov predlog za imenovanje njegova dva prva saradnika.
Dijana Marković Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže za „Blic" da je zbog istih problema ova komisija bila primorana da uzme pod zakup poslovne prostorije, mada je država bila u obavezi da ih obezbedi.
RIK prepreka kontroli stranaka
Iz svega navedenog proizlazi da vlast samo stvara privid da je spremna na transparentan rad. Čim novac dođe na dnevni red, kao u slučaju provere troškova izbornih kampanja ili provere imovine funkcionera, vladajuće stranke se potrude da sakriju podatke. To rade tako što postave svoje ljude u institucije poput Republičke izborne komisije, pa pravi finansijeri skupih kampanja ostaju nepoznati, ili zakonom obesmisle borbu protiv korupcije kao u slučaju Zakona o sukobu interesa koji ne dozvoljava javnosti uvid u imovinu najviših državnih funkcionera.
