Izvor: Blic, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada ne mari za svoju sliku na internetu
Upotreba interneta u Srbiji, prema zvaničnim statistikama, porasla je u poslednjih sedam godina za čak 250 odsto, ali se naša država i dalje nalazi pri dnu evropske lestvice po broju korisnika globalne mreže (iza nas su samo Vatikan, Ukrajina i Albanija) i smatra se zemljom sa niskom digitalnom kulturom. Slična slika je i sa nastupom naših državnih organa na internetu, pa su tako njihovi veb sajtovi daleko ispod svetskog, ali i komšijskog nivoa.
Izuzetak je sajt Vlade Srbije www.srbija.sr.gov.yu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji održava tim od petnaestak ljudi iz Sektora za internet pri Kancelariji za saradnju s medijima i koji zaslužuje sve pohvale što se tiče informativnosti. Posetilac može naći redovno ažurirane vesti, prevedene i na engleski i italijanski (!) jezik, ali i neke vesti i dokumenta na albanskom jeziku. Tu su i svi bitni podaci o našoj zemlji i vladi, kao i linkovi ka ministarstvima... E tu nastaje komedija.
Ćirilica za strance
Zajednički imenitelj za skoro sve sajtove ministarstva je da su neredovno ažurirani, ne postoji mogućnost interakcije sa posetiocima, prevodi na engleski ili su „under construction" (u izradi) ili su vesti na njima stare po nekoliko meseci pa čak i godina! Isto tako, nedostaje im uniformnost koja je neophodna za svaku ozbiljnu državu.
Nedopustivo je takođe da u trenutku kada se Srbija svim silama bori za očuvanje Kosova, Ministarstvo za južnu pokrajinu nema svoj veb sajt. Isti slučaj je i sa Ministarstvom za infrastrukturu. Doduše, još je aktivan sajt počivšeg Ministarstva za kapitalne investicije, ali on je „patriotski" urađen isključivo na ćirilici (idealno za strane investitore, ali valjda se ministru tako svidelo). Poslednja vest na ovom sajtu je stara više od dve godine, a potencijalni neobavešteni biznismen mogao bi da se javi i na još aktuelni oglas (!) o tenderu za koncesiju za izgradnju puta Horgoš-Požega! Na globalnoj mreži prezentaciju nemaju ni Ministarstvo vera, kao ni premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar bez portfelja Dragan Đilas.
Pozitivni izuzeci su sajtovi državnih agencija za privredni registar, za telekomunikacije i za privatizaciju, kao i sajt Zavoda za informatiku i internet. Među ministarstvima ažurnošću i redovnim prevodom na engleski izdvaja se jedino sajt Ministarstva za trgovinu i usluge, a prelaznu ocenu zaslužuje i sajt Ministarstva finansija.
- Postavljanje veb sajtova državnih institucija jeste deo onoga što se zove elektronska uprava. To je pružanje mogućnosti građanima da putem interneta saznaju informacije o radu državnih organa koje su im neophodne, ali i da elektronskim putem delimično ili potpuno završe neki posao sa organima državne uprave - objašnjava za „Blic" Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta. On podseća da je EU napravila skalu od četiri stepena da bi se videlo koliko je u nekoj zemlji razvijena elektronska uprava.
Tek na početku
- Prvi stepen je tamo gde ne postoji nikakav veb sajt, druga stepenica je kad ima samo informativni veb sajt, treći nivo je kad na sajtu postoji neka vrsta interakcije građana i organa uprave i poslednji je kad građanin sa organom uprave može da obavi transakciju elektronskim putem. Vlade zemalja EU trenutno su između tri i četiri stepena. Naše institucije su, nažalost, na prvom, maksimum drugom stepenu - kaže Marković. On smatra i da je jedni problem što Srbija kaska za svetom u ovoj oblasti nedostatak političke volje.
- Postoje ljudi sposobni da potpuno urede elektronsku upravu, ali nema političke volje. Verujem da će novoformirano ministarstvo za informaciono društvo pokušati da pomogne i uputi ostala ministarstva na tom putu, ali potrebna im je politička podrška. Da se ostvari ta vrsta razumevanja da ministarka za informaciono društvo Aleksandra Smiljanić, koja je jedan od najvećih stručnjaka u zemlji za tu oblast, može da kaže, na primer, ministru policije daj napravite sajt tako i tako i postavite na njega to i to, i da je on bez ljutnje posluša i prihvati sugestiju - ističe Marković.
U Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, međutim, za „Blic" kažu da se oni neće mešati u izgled sajtova pojedinih ministarstva, ali da će „aktivno učestvovati u rešavanju pitanja informacionih tehnologija u državnoj upravi".
- Jedan od ciljeva nam je uvođenje elektronske uprave. U intenzivnom smo kontaktu sa drugim ministarstvima kako bismo definisali interfejse u jedinstvenom sistemu e-uprave... Mi se, dakle, nećemo fokusirati na pojedinačne sajtove, već na generalni razvoj e-uprave - ističe Jelena Mitić, zadužena za odnose sa javnošću u tom Ministarstvu.
Lazar Bošković, vlasnik marketinške agencije „Agit Prop", koja je između ostalog, radila internet prezentaciju predsednika Srbije, slaže se da državni organi Srbije kaskaju za svetom što se tiče internet prezentacija, ali i ističe da je situacija danas znatno bolja nego pre godinu-dve dana. Bošković, koji je i autor projekta „Kreiranje uspešne internet prezentacije", ističe da je, kada se pravi sajt neke institucije, glavna stvar sadržaj.
Koliko košta sajt
- Ljudi na sajt državnog organa dolaze zbog sadržaja, da upoznaju neki propis, da saznaju nešto što se tiče njihovog posla ili života. Da li taj sajt izgleda lepše ili ružnije, to je stvar ukusa i stvar toga da li je plaćeno više ili manje za dizajn. Najbitnije je da sajt bude ažuran i da se stalno obnavlja novim informacijama. To se u Srbiji, nažalost, obično zaboravi - kaže Bošković.
Problem sa sajtovima naših institucija jeste to i što nemaju jasan i prepoznatljiv vizuelni identitet.
- Nažalost, Srbija još nema definisane grafičke standarde. Zemlje na Zapadu imaju cele knjige kako se ti standardi primenjuju, kako se država predstavlja na internetu, kako na televiziji, kako u štampi. Svi državni sajtovi su vizuelno i koncepcijski usklađeni i to onda izgleda lepo. Kod nas toga nema - upozorava vlasnik „Agit Propa".
Na pitanje koliko košta jedan dobar sajt, Bošković odgovara da se kvalitetni sajtovi u svetu rade i za nekoliko miliona dolara, a da na primer izrada solidnog sajta u susednoj Hrvatskoj naručioca košta oko 20.000 evra. U Srbiji se pak, sajt dostojan jednog državnog organa može uraditi i za manje od 10.000 evra.
Neažurna Skupština
Sajt Narodne skupštine www.parlament.sr.gov.yu priča je za sebe. Deo na srpskom jeziku, sadržajno i pregledno je odlično urađen i na ćirilici i na latinici, tako da na njemu skoro svaki građanin Srbije brzo i lako može naći potrebne informacije, učestvovati u anketi ili poslati svoj predlog poslanicima. Problem je, međutim, ako ovaj sajt poseti na primer poslanik iz Grčke, koji je baš nameravao da obiđe kolege u Srbiji, ili znatiželjni novinar iz Estonije. Oni će u delu sajta na engleskom jeziku moći da pročitaju sve o radu srpske skupštine od 1804 do 1918. godine, ali o današnjem sastavu i aktivnostima neće naći ništa. Poslednja objavljena vest je iz februara ove godine (!), a na osnovu nje i prateće fotografije može se zaključiti da je danas predsednik Skupštine Borka Vučić, a vladajuća partija u Srbiji - SRS!
Ugledali se na nas
Kancelarija Evropske komisije u Srbiji očigledno se ugleda na domaćine kada je reč o prezentaciji na internetu, bar što se ažuriranja podataka i prevoda tiče. Naime, na njihovom inače sasvim solidno urađenom veb sajtu www.delscg.cec.eu.int poslednja „novost" nosi datum od 5. marta ove godine! Isto tako, dobar deo govora evropskih zvaničnika, ali i dokumenata i tekstova koji se odnose na Srbiju dostupan je samo na engleskom jeziku!
RS od septembra
U Registru nacionalnog domena Srbije očekuju da će međunarodna organizacija ICANN, zadužena za internet domene, do sredine septembra doneti odluku da se za Srbiju aktivira domen .rs, čime će dosadašnji domen .yu polako krenuti u istoriju. Inače, malo je poznato da su za to što Srbija nije dobila domen .sr na internetu indirektno krivi „braća Rusi". Naime, pored domena .ru koji koriste Rusi su za sebe zadržali i domen bivšeg SSSR .su (Soviet Union). Tako je Surinam, koji je pretendovao na taj domen nateran da prihvati alternativni domen .sr, koji bi više pristajao Srbiji. Na kraju, mi smo se morali zadovoljiti domenom .rs.
.jpg)
