Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada legalna, ali bez legitimiteta
Iako ova vlada ima pun mandat, neće koristiti puna ovlašćenja, jer je očigledno da je izborna volja građana bila drugačija, kažu u vrhu vlasti
Slučaj sada već bivšeg generalnog inspektora MUP-a Vladimira Božovića otvorio je pitanje nadležnosti koje odlazeća vlada Vojislava Koštunice ima do izbora nove. U četvrtak kada je Vlada Srbije imenovala novog načelnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a i smenila Božovića oglasila se i Demokratska stranka tvrdnjom da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je vlada zloupotrebila funkciju. Demokrate su navele da vlada koja je izgubila podršku ne može da donosi ovako važne odluke, a u prelaznom periodu zakon je obavezuje da obavlja samo tehničke tekuće poslove, koji obezbeđuju funkcionisanje države, a ne da vrši kadrovske smene.
Zakon o vladi u članu 17. kaže da "vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća". U ovom članu, između ostalog, piše i da "ona ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora".
Reklo bi se, stvar je jasna – bili su izbori, imaćemo nove poslanike, a potom i novu vladu. Ova, dakle, ne bi trebalo da ima mnogo prostora za delovanje. Ipak, postoji i drugi deo priče. U Ustavu Srbije se navodi da "mandat vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom". Ništa od navedenog se, međutim, nije dogodilo.
Osnov za raspisivanje ovih izbora bilo je usvajanje novog Ustava, objašnjavaju izvori iz vrha (još) vladajuće koalicije, koji su želeli da ostanu anonimni. Iz Zakona za sprovođenje ustava, kako objašnjavaju, izričito proizilazi da aktuelni saziv skupštine ima pun mandat bez obzira što su raspisani i održani izbori, pa samim tim pun mandat ima i vlada koja je proizašla iz te skupštinske većine. Mandat članova sadašnje Skupštine Srbije će prestati verifikacijom najmanje dve trećine mandata novoizabranih poslanika i tada će prestati i mandat vlade koju je izabrala ta skupština. Sve do tada, vlada ima pun mandat – to je specifičnost situacije zbog izbora raspisanih na osnovu novog Ustava, objašnjava izvor "Politike" iz vlasti.
– Međutim, pošto je Republička izborna komisija proglasila konačne rezultate izbora, ova vlada će ih poštovati i bez obzira što formalno pravno i dalje ima pun mandat, ponašaće se kao vlada kojoj je prestao mandat. Jasno je kakva je izborna volja građana i ova vlada neće koristiti svoja puna ovlašćenja. Posle odluke RIK-a ova vlada i dalje ima legalitet, ali nema politički legitimitet, pošto je očigledno izborna volja građana bila drugačija, a vlada Vojislava Koštunice poštuje demokratske principe vladavine – ističe naš sagovornik iz vrha aktuelne vlasti.
U vezi sa ovim je i odluka premijera Vojislava Koštunice da ne primi Martija Ahtisarija 2. februara.
Ipak, samo dva dana ranije, iz izjave aktuelnog predsednika vlade nije se mogao izvući zaključak da u vladajućoj koaliciji smatraju da je "izborna volja građana bila drugačija". Naime, Koštunica je rekao da je 1.104,000 građana glasalo za stranke koje su činile Vladu Srbije, objasnivši da su građani Srbije time dali najveću moguću ocenu vladi za vođenje zemlje i rešavanje problema i to u najtežem periodu tranzicije.
Slobodan Vučetić, stručnjak za ustavno pravo, ukazuje da vlada obavlja svoje funkcije sve do izbora nove vlade.
– Vlada samo ne bi trebalo da podnosi predloge zakona i da donosi neke krupne odluke od međunarodnog značaja za zemlju (spoljnopolitičke ili investicione), ili da se, na primer, bavi velikim privatizacijama. Podrazumeva se da će to da radi nova vlada – kaže Vučetić.
Prema njegovim rečima, ova vlada ima ovlašćenja da sprovodi zakone i propise i sme da donosi i kadrovske odluke iz svoje nadležnosti.
– Zašto ne bi mogla postavljati pomoćnike ministara ili savetnike, ako su upražnjena mesta. Jedino vlada kojoj je prestao mandat, po Ustavu, ne može donositi kadrovske odluke o imenovanjima u vladi i ministarstvima – ističe Vučetić, koji je do nedavno bio predsednik Ustavnog suda Srbije. Naravno, dodaje on, tu se uvek može postaviti pitanje celishodnosti takvih odluka, s obzirom na to da uskoro predstoji formiranje nove vlade.
U vezi sa aktuelnim slučajem vezanim za Božovića i MUP, Vučetić ističe da je bila reč o promeni u organizaciji tog ministarstva i da je vlada bila dužna da raspiše konkurs. Sve je to bilo pre izbora i na osnovu konkursa vlada je izabrala onog koga je htela. Da li je eventualno pogrešila u proceduri, da li je izabrala najboljeg kandidata, to je drugo pitanje, ali ona je imala pravo da to uradi, jer je samo sprovela zakon, ocenjuje Vučetić.
B. Baković
[objavljeno: 27.01.2007.]
